Народно благостање

18: јануар 1934.

самом реваншу били лишени обавезе, све кад 6H H која држава тражила — да идемо у иностранство. Та концентрација преговора у Београду није пожељна само из валутно-политичких разлога, већ много више из економских а специално трговин· ско-политичких. Ми сматрамо, да је г. Станојевић имао потпуно право кад је тврдио, да су комисије биле недовољно документоване. То је резултат положаја наше бирократије. Кад се већ нема довољно података и кад се већ иде такорећи празних руку, онда је много лакша документација ипак на лицу места. На брзу руку се може приредити анкета, потражити који податак од ког надлештва,- стручњака или од које корпорације итд.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 37

Национални интерес много је боље заштићен пре-

"говорима у Београду.

Трговински уговори све су краћег века, а још су краћи рокови отказа. Може се рећи, да се неколико пута годишње преговара по једном трговинском уговору. Наравно да су ти уговори све празнији; али у колико су они безначајнији, у толико су интересантнији за оне који их закључују. Већ са те тачке гледишта треба свести трошкове око закључења уговора на најмању меру.

Накратко, сматрамо, да би многа критика отпала и да би многи незадовољници били задовољнији, кад би се отпочело са вођењем трговинских преговора на дому.

ia BBB

V. Bajkić

GDE LEŽI SKANDAL U AFERI STAVISKI?

1. Šta je u njoj običan događaj?

Požetkom 1931 godine osnovana je u francuskoj varoši Bajon zalagaonica pod firmom „Opštinski kredit, Bajon”, čiji su funkcioneri uspeli da izvrše falsifikat b:agajničkih zapisa za neodređenu sumu, koja se međutim ceni na 200 do 500 miliona franaka. Po iznosu sume ovaj se s.-učaj naziva s pravom najvećim finansijskim skandalom u istoriji Francuske. To pak ne znači da raniji skandali nisu išli u sto:ine miliona. Oko 100 miliona franaka je upropastio pre rata varalica Rošet. Danas više sume ne imponiraju. Sve su veći iznosi novčanog kapitala, pa su i sve veće defraudacije. U ostalom u maloj i posle rata odista sromašnoj austrijskoj republici izvršeno je nešto slično, ako ne i gore, za toliki isti iznos. Mangupče iz Poljske, pod imenom Bozel, postalo je u Beču velikim bankarom, pretsednikom u međuvremenu sahranjene Union-banke, u kome je svojstvu uspeo da ošteti bečku Poš:ansku štedionicu za punih 110 тliona šilinga, odnosno 1 milijardu dinara. Sumnjamo da će proneverena suma u Bajoni biti veća. Dnevna štampa veli da je Staviskijev slučaj zbog toga osoben, što je umešano vrlo mnogo velkih funkcionera i političara. Iste su okolnosti pratile i Bozelov slučaj. A u tom pog:edu još je interesantniji slučaj Ministra pošta Rajha, koji je, ako se ne varamo, isto tako Velike iznose deturn rao, takođe sa problematičnim poljskim ban-

karom i cela je sivar potonula, pošto je Ministar pošta našao ·

za najzgodn je da umre u istražnom pritvoru. Kod Staviskovog slučaja podvlači se kao nečuvena: senzaciona oko:nost, da je Ministar socijalne politike udruženju osiguravajućih druš:ava preporučio blagainičke zapise Opštinskog kredita Bajon kao odličan plasman nj hovih rezervnih premija. Ni to nije ništa naročito. U istoriji Prve zemljoradničke banke koja je upropastila štedišama preko 30 miiona dinara, a koje je sume isplatila naša država preko Poštanske štedionice, naročito je isticana okolnost, da je naše Ministar:vo trgovine i industrije dalo naročiti alidavit ovoj banci u cilju agitacije među našim emigran-– tima u Americi. Ben-akiba nema pravo samo u toliko, što je sve bilo ne jedanput već mnogo puta.

Afera Staviski ima jednu po nas interesantnu senzaciju. "To je odnos Saše Staviskog sa nacionalnim krugovima u Pešti. Interesantno je da su tu umešana i potraživanja mađarske aristokracije od država naslednica za eksproprisani posed, stvar koja je desetak godina išla iz ruke u ruku raznih evropskih hohštaplera i na kojoj su mnogi pokušali da zarade mnogo miliona. U prvoj periodi mnogi su nosili proviziona pisma mađarske arj-

stokracije i veleposednika radi udejstvovanja njihovih potraživanja (pre no što bi došla stvar pred stalni međunarodni sud u Hagu). U drugoj periodi radilo se o finansiranju tih priznatih prava. I Mađari su uspeli da preko Staviskog ta svoja po:raživanja uguraju u jednu banku, koja se nalazi na drugom kraju Evrope, na granici Španije. Ne može se poreći Mađarima velika okretnost i to kako pos:ovna tako i nacionalno-politička. Mi smo više puta ukazivali na to, da Mađari pokazuju gen jalnost u propagiranju za svoju stvar van Mađarske. Mi smo prvi istakli tvrđenje, koje je docnije usvojila cela evropska štampa, да је "Tardijeov plan takođe delo Mađara.

Pravi skandal u ovoj aferi leži u tome, da se ponavljaju decenijama is:e greške, koje su već v.še puta urađale istim plodom.

I u našim dnevnim listovima: bilo je ukratko reči o tome, ko je dužan da pokrije gubitak prouzrokovan proneverom Staviski i Kompanija. U francuskoj štampi se o tome mnogo piše. Mi imamo u rukama nekoliko članaka od vrlo kompetentnih lica, u kojima se dokazuje da za gubitak nisu odgovorni ni država ni opština. S druge strane citiraju se neke odluke Državnog Saveta, iz kojih se da zaključiti, da je odgovorna država. Po našem mišljenju država neće moći a da ne popuni def cit, i io ne iz pravnih razloga, već iz političkih. Kad je ista država mogla dati 2 milijarde i 100 miliona franaka za sprečavanje da ne padne Banque Nationale de Credit, kad je dala preko 200 milona franaka da se spasava kontoar Lyon Alemand, kad je dala mnogo stotina miliona franaka za spasavanje kompanije Transatlantik, isto tako za spasavanje Aeropostala itd.; onda će još manje moći da se izvuče od odgovornosti prema oš:ećenima, bez obzira kakav pravni znaćaj ima cirkular Ministarstva Socijalne poltike (službeno Ministra rada), zbog čega je za зада g. Daiimje, posle priličnog pritiska od strane pretsednika vlade, morao da napušta ministarski položaj i da ostane u Parizu, i ako ga je kratko vreme pre toga bio napustio radi odmora na Azurnoj obali u Nici.

II. Pravna baza „Opštinskog kredita Bajon”.

I kod nas pos:oji veliki broj Opštinskih štedionica i među njima je već bilo krahova od kojih je najklas čniji onaj Splitske. Ali pravno nema nikakve sličnosti između naših Opštinskih štedionica i Opštinskog kredita u Bajoni. Naše Opštinske štedionice su poduzeća opština, koje celokupnim svojim imanjem odgovaraju za njihove obaveze i koje imaju i upravu u svojim rukama. Sa gledišta tražben:h odnosa naša Opštinska štedionica