Народно благостање

(Страна 38

БЛАГОСТАЊЕ Пи DJ

НАРОДНО је jedno parče odnosne opštine. Sasvim je druga stvar novčani zavod ı Bajoni preko koga su izvršene zloupotrebe. Poslovno ona je zalagaonica (Mond de Pičitć), koji je kreditna ustanova sa Čisto političko-socijalnim ciljevima, i sa dugom istorijom u Francuskoj. Ona ima za zadatak, isto kao na primer Beogradska Opštinska štedionica sa svojom zalagaonicom, da izvuče iz ruku zelenaša one, koji ne mogu drukče doći do potrebnog kapitala ili novca za trošak, do zalaganjem pokretnih stvari. Ali te zalagaonice nisu svojina dotične opštine, one se osnivaju samo na osnovi naročite koncesije. Upravni personal u tim zalagaonicama postavlja vlada ili odnosni prefekti, na osnovu predloga Upravnog odbora. Te ustanove nemaju svog kapitala, već se obično samom koncesijom stvaraju i izvoi prihoda. Te zalagaonice nisu privatne ustanove, već javne, i upodobljavaju se u francuskom pravu autonomnim javnim ustanovama. Ali za njihove obaveze niko ne jamči, jer u imovinskom pogledu one su samostalne i formiraju samostalne imovinske skupine. Za svoje obaveze odgovaraju svojom aktivom, a vrlo često nemaju nikakove glavnice nitt imaiu kakove rezerve.

Već ovakva forma jedne kreditne ustanove pretstavlja za današnje shvatanje ne samo. jednu arhaičnost već jednu do krajnosti opasnu stvar. Kod svake kreditne ustanove postoji neko, koji je zainteresovan i odgovara materijalno za nju. Kod ovih zalagaonica postoji imovinska masa s.jedne strane i imenovano činovništvo s druge strane. Upravljači su isto što i činovnici u ma kakvom drugom državnom nadleštvu, prema tome oni nisu rod sa imovinskom masom dotičnog preduzeća, odnosno, kako se kod nas kaže, ovi zavodi nemaju ni oca ni matere, te Sl izloženi naročitim napadima od strane utajača. Kreditnu ustanovu, ma kojim se poslom ona bavila, treba ili vezati za kakvu solveninu fizičku ili pravnu ličnost ili je dofirafi velikom зорstvenom imaovinom. A i ı tome slučaju ne može se stvarati tekovinsko poduzeće, u kome imovinski niko nije zainteresovat, jer Činovnici primaju svoju platu, a pri propasti ovakvog jednog poduzeća, ako se nije učinila kakva greška ili kakav prestup, niko ne odgovara. Zbog toga je istorija francuskih Opštinskih zalagaonica ispunjena slučajevima razne vrste zloupotreba i utaja. Pa ipak.se i danas koncesionira osnivanje takve jedne kreditne ustanove. U samom koncesioniranom aktu ležala je klica afere Staviski. Kod slučaja Bajonskog stvar je bila samo malo radikalnije primljena zbog toga, što se već među samim osnivačima nalazilo lice koje se već pre toga bavilo prevarama i falsifikatima. Ali i da nije bilo Staviskog, on bi se docnije našao, jer su vrata otvorena, a svet teško protivstaje iskušenjima neleгајпос ђосасепја.

II Olako davanje jedne važne privilegije.

Drugi uzrok fatalnosti ove afere leži u činjenici, da je jedna obična opština u Pirinejima imala pravo da svojim koncesionim aktom za osnivanje jedne zalagaonice da istoj i pravo da pušta u opticaj blagajničke zapise. Blagajnički zapis je jedan kreditni instrument, koji po svojoj cirkulacionoj sposobnosti stoji blizu novčanice. Blagajnički zapis je gotov novac, samo. ne za široke mase zbog kamate već među velikim kapitalistima. To je jedan mehaniziran kreditni instrument, a njih ljudi obično primaju бе2kritično, jer smatraju za javnu ispravu, kao što ne zagledaju u novčanicu. Ni u predratnoj Srbiji, koja”se nalazila u prvim početcima kapitalističkogz života uopšte, nije mogla jedna banka bez ičega daljega da dobije pravo za izdavanje blagajničkih zapisa. To je bila jedna privilegija „која se teško delila, a u po-

slednje vreme nije se ni dodeljivala više. Blagajnički zapis je instrument, kojim treba da se služi samo javna ruka država i opština. Како rekosmo, Opštinski kredit u Bajoni tako reći u planinama :dobio je pravo da emituje blagajničke zapise. Upravo ti su blagajnički zap:si bili jedini mogućan izvor kapitala za ovu ustanovu, inače ne bi imala čime da obavlja posao. To je drugi skandal u aferi Staviski.

IV. Osustvo koftitrole,

"Treće, kad god se stvara mogućnost jednog kreditnog instrumenta koji se izdaje u masi i ima veliku cirkulacionu Sposobnost, onda se ta emisija okružuje- s velikim brojem uslova za sprečavanje zloupotreba. Prvo se propisuju uslovi grafičke izrade; zatim o tome ko će moći da čuva formulare; po tome vrlo. teški uslovi o potpisivanju prilikom izdavanja takvoga papira i najzad vrlo velika kontrola nad celim poslom. U Francuskoj tu kontrolu treba da vrši Ministarstvo trgovine. Direktor toga zavoda imao: je čitavu hrpu iih formulara. na raspoloženju i ispisivao ih je, kao što mladenci na bračnom putovanju ispisuju dopisne karte. Tek kad je on sam prijavio. podprefektu m Bajoni, da postoje falsifikovani blagajnički zapisi, saznalo se za njihovu ekzistenciju. Dotle niko nije ni slutio. I ako je više od mesec dana nastala teškoća plaćanja jednog velikog iznosa til zapisa čiji je jednogodišnji rok bio istekao, ipak se nije mislilo na to, da su oni falsificirani, već da je momentalni ilikviditet kod izdavačice. i

Kad se pod ovakvim uslovima prave kreditne ustanove, naročito u onoj zemlji, koja se guši u kapitalu, u kojoj preko 302 milijardi franaka leži besplodno kod pojedinaca, u kojoj banke ne plaćaju kamatu na depozite po viđenju, onda je samo једио čudo da nisu češće i veće zloupotrebe.

V. Svako čudo za tri dana.

Jako su oštećena velika francuska osiguravajuća društva. Njihov položaj neće biti ni u koliko pokoleban, jer su najbolje situirana osiguravajuća društva na svetu. U ostalom, ona će po našem skromnom mišljenju biti obeštećena kao što smo već malo pre rekli. Ali ne po osnovu po kome društva to misle da treba da bude. Ona naime smatraju da je pismo kojim |e Ministar Socijalne politike preporučio njima te blagajničke zapise neka vrsta obaveze za državu. To, međutim, nije tačno. Može da postoji politička i moralna odgovornost za celu vladu za takav. jedan akt, ali ni u kom slučaju ne može biti materijalna odgovornost. U ostalom, osiguravajuća društva bolje bi bila učiша да зц ćutala po pitanju odgovornosti države u ovom smislu, jer teško onome koji se u ispitivanju boniteta plasmana oslanja na mišljenje političke vlasti. Visoka kamatna: stopa po tim blagajničkim zapisima bila je veći mamac za njih nego. preporuka Ministrova.

Afera je uzbunila celu Francusku i imala je vrio nepovoljne reperkusije na berzi. Ne zbog toga da ima ma kakve materijalne veze između afere i berze, već samo zbog toga 510 je i suviše velika senzacija, koja |e svojom eksplozijom proizvela talase, koji su doprli do berze. Ali to je najmanje zlo. Niko tako brzo ne zaboravlia kao Francuzi. Možda za dva meseca neće da se čuje ništa više u javnosti po ovoj aleri. Ali ako se pitanje zaštite nacionalne štednje, u kome se Francuska zakonodavna vlast drži već dvadeset godina tako negativno da se 10 više ne može da objasni, ne krene napred, onda se može račxnati na periodičnu i sve češću pojavu ovakvih zloupotreba.

ипипкнинашкенинимипизинпоиниекиваноминнчаисппечиннаннвшвншиничац ни

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ Но

К. С 0ОЈМ 2 СО.

анввонниншаштај винпоансена

и: o виа лпапинвиншиномвоминлницпининнининнци ивиисшисиминиканннишинивипниникавни

попипинивнвиншинвниннинџакипнипнимшнаиининапминнининининквннииика

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕЋ

Кнез Уеткајлова 39. рериславићвева 7.

жинпепининикањ