Народно благостање

Ек

13, јануар 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 39

ДОГАЂАЈ пи ПРОБЛЕМИ _

ME === Pre rata osnovano je akcionarsko društvo Societa carbonifera „Monte Promina”, koje je ekspioatisalo rudnik. uglja u Siveriću i okolini kod Drn.ša. Cen-

Kad među Daimatincima pukne tikva

trala mu je bila u Trstu, a akcionari su pretežno bili Nemci

iz Austrije. Posle rata su akcije društva prešle u talijanske ruke. Naše vlasti su još od 1922 vod. zahtevale da se OVO društvo паcionalizira, odnosno da se njegova centrala prenese u našu zemlju, da kod naših sudova bude protokolisano i da u upravi ima– ju većinu naši državljani. Posle desetogodišnjih pregovora post.gnut je sporazum 17 jula pr. god., to. jest akcionari su pristali na uslove postavljene od naših vlasti. Ministarstvo trgovine dozvolilo je da se osnuje akcionarsko društvo pod gornjim imenom. Centrala: društva je u Siveriću, ono je registrovano kod našeg okružnog suda u Šibeniku i u upravu su ušli većinom naši državljani. Među ostalima i Dr. Ivo Tartaljia, bivši načelnik grada Splita i ban Primorske banovine, a sada pretsednik „јадranske Straže”. | 5 Rezg:stracija druživa je objavijena u „Služebnom Listu Primorske banovine” 28 nov. 1033 с. Splitsko „Novo Doba” je nju upadljivo objavilo, da bi, kako samo kaže, „alarmiralo javnost”. Za svoj broj od 16 decembra je spremilo članak u kome osuđuje dr-a Tartalju što je uopšte ušao u upravu društva „Monte Promina”. Međutim, iz tehničkih razloga, kako opet tvrdi „Novo Doba”, članak nije izašao, ali je sledeći dan, 17 decembra, Dr. Tartalja predao pismenu ostavku na članstvo u upravnom odboru pomenutog društva. 18 decembra „Novo Doba” je objavilo spremljeni članak, a iz toga se razvila. polemika između njega i dr-a Tartalie. „Novo Doba” postavlja s

jedne strane principijeino pitanje o odnosu naših državljana

uopšte prema siranim društvima, a s druge sitane kritikuje postupak dr-a Tartalje što je ušao u upravu stranog društva, komentariše način na koji je dao ostavku i u glavnome veli: Ljudi, čija su imena istaknuta Hu javnom životu 1 Кој usled toga imaju stanoviti javni uticaj ne mogu i ne smeju da budu funkcioneri stranih preduzeća, jer. dolaze makar i neho-

tice u situaciju, da svojim javnim položajem i samo tim —

jer stručno ništa ne mogu da dadu — prom: ču korist tih preduzeća, na konkurenciju drugima, a na štetu javnog morala. Ekonomsko prodiranje u drugu zemlju je korak bliže poitićkom, a skoro je opšta pojava u svetu, da sirane države vode svoju iZvidničku službu preko njihovih preduzeća, o сети naročito svedoče razni memoari izdani posle rata. Naročito je talijanski kapital nanosio mnoge smetnje rešenju našeg nacionalnog pitanja u Dalmaciji, često se prsio i izvojevao privilegovani poloŽaj u mašem društvu. Sirana preduzeća baš Zato i uzimljiu u upravu naše liude, koji su istaknuti u javnom životu, da lakše dobiju jake adute u svome razvoju. Naši ljudi u upravi Su sivarno gromobrani, koji će raditi onako, kako je u interesu akcionara i sve fo formalno svesti u granice zakona. Istina za Dr. Tartalju talijansko poverenje može da bude laskavo, ali kao pretsednik „Jadranske Straže”, on je zamišljen kao veliki narodni bard, koji personificira otpor protiv svega što je tuđinsko, Zbog toga je jedina logična konsekvenca iz postupka dr-a Tar-

talje, što se uopšte primio da bude član upravnog odbora '

„Monte Promina” ta, da ne staje na pola puta, već treba da dadne ostavku i na položaj pretsednika „Jadranske Straže”. Davanje ostavke na položaj člana upravnog odbora „Monte Promina” list isto tako iskorišćuje da prebaci Dr. Tartalji da i ako po zakonu niko ne sme da kaže, da je neistinita motivacija ko-

jom je on podneo svoju ostavku, isto tako nema. zakona po.

kome bi: Dr. Tartalia mogao prisiliti javnost da veruje, da je

„Zauzetost drugim dužnostima” bila uzrok njegove ostavke, jer. .

je ona došla posle OTO Od javnosti. ie je on sam sebe osudio. -

: Dr. Татаца u izjavi датој i2080. u navodi, da je аи svojom dužnošći, da prihvati ponudu i uđe u upravu pomenutog društva, jer mu se pruža mogućnost da ima uvid u poslovanje društva, i da kao i drugi poznati nacionalisti i pawiote svojom aktivnošću u upravnom odboru akcionarskih društava, osnova– nih tuđim kapitalom, učini našoj državi i narodu, privredi i narodnoj odbrani dobra i koristi. ·

Dalje Dr. Tartalja iznosi kako su to činili i pre njega mnogi bivši ministri, poslanici na strani, senatori, narodni poslanici, predstavnici patriotskih društava pa čak i bivši preisednik Obiasnogz odbora „Jadranske Siraže” a da njima niko nije ni najmanje prigovorio. Međutim je uvideo kasnije, da zauzet drugim dužnostima ne bi u ovom društvu mogao razviti potrebnu aktivnost i vršiti uticaj koji je mislio, te je zato dao ostavku.

Ројепика је пазгауЦепа: и оба splitska dnevnika „Novom Dobu” i „Jadranskoj Pošti”, a preneta je u provincijske i neke preston:čke listove. „Novo Doba” je insistiralo da mu Dr. Tartalja odgovori na principijelno postavljeno pitanje precizno i jasno. On se međutim držao evazivno, a kad „Novo Doba” nije prestalo sa napadima, on je skrenuo diskusiju na lični teren dokazujući svoj patriotizam, prebacujući uredniku „Novog Doba” njegovo bivše austrofilstvo itd. Principijelna argumentacija je sasvim razvodnjena, a argumenti svedeni na dosadno busanje u prsa ko je veći patriota. |

1 najpovršnijem posmatraču je jasno, da je do tako zvane nacionalizacije „Monte Promina” došlo vrlo teško. Najbolji su dokaz desetogodišnji pregovori i način na Кој је preduzeće nacionalizirano. Stvar je dobila svoju zakonsku formu, potvrđena od nadležnih i ne ulazi u okvir ove diskusije.. „Novo Doba” je postavilo problem, da li naši istaknu. ljudi, koji imaju javan uticaj smeju ući u uprave stranih akcionarskih društava i prin'cipijelno. odgovara: ne! Međutim iz toga se logički postavlja dalje pitanje, ko će interese naše domaće privrede bolje braniti, stranac ili domaći čovek? ] pod najgorim pretpostavkama odgovor na tako poštavljeno pitanje je ptost i jasan: .domaći čovek. Njega je uvek lakše kritikovati i pozvati na odgovornost. Drukče se ne može ni razumet', zašto se na pr. kod tako zvane nacionha– lizacije „Monte Promina” tražilo ,da većina članova upravnog odbora budu naši ljudi.

· Postavljajući slučaj Dr-a Tartalie principijelno „Момо,

Doba” je odmah upalo u kontradikciju. Po njegovoj logici strana

društva i njihovi ljudi, s:rani podanici, koji rade u našoj zemlji predstavljaju izvesnu opasnost za naše nacionalne interese, a naročito je poentirana opasnost od izvidničke. službe: Po, toj logici je Dr. Tartalja kao pretsednik naše institucije, koja, po „Novom Dobu”, ima najveći nacionalno obranbeni karakter na Jadranu bio Пао kvalifikovan ne samo да bude u upravi „Monte Рго-_ mina”, nego je upravo čudo kako je mogao u nju biti izabran od OMAN koji imaju većinu akcija. On je imao jedno vrlo pogodno mesto da baš kao prestavnik „Jadranske Siraže” vrši one . funkcije, koje mu sama pripadnost tome društvu nameće. Рт. Tartalja po toj logici „Novog Doba” ne samo da nije smeo dati ostavku, nego je trebao. biti napadnut zato. Da je „Novo Doba” ćutalo, pustilo Dr-a Tartalju da sudeluje u radu „Monte Promina”, pa prikupilo i iznelo. konkretne dokaze o ličnoj odgovornosti Dr-a Tartalje za eventualne nedopuštene radnje toga društva stvar bi bila razumljiva. Ovako je ono logički bilo nedosledno, a i samo pitanje je principijelno pogrešno postavilo.

· Dr. Tartalja je: međutim principijelno pogrešno postupio.

Ili u. upravu društva „zbog zauzetosti drugim poslovima” nije frebao ulaziti, ili, ako. je ušao, trebao je biti dosledan i u njoj .