Народно благостање
Страна 108
хиљ. дин. и приходи 22.804 хиљ. дин. Мањак од 7.580 хиљ. дин. покриће се наметом од 46% на државни порез.
— Буџет Мостара за 1934 г. износи 8.777 хиљ. дин.
— Суботичка општина снизила је за 5% плате свим чиновницима, чије се принадлежности крећу изнад 1000 дин.; а у Загребу од 10 до 20%, и у Тетову од 10—25%.
— Буџет Зајечара за 1934 г. износи 3,4 мил. дин.
КРИЗА И КОЊУНКТУРА | — Број незапослених у Аустрији крајем јануара по-
пео се на 349.544. Према децембру број незапослених се повећао за 13.600. |
— У првој половизи јануара у Француској је забележено 328.340 незапослених према 320.273 крајем децембра.
— Привредне прилике Румуније у прошлој години знатно су се погоршале, Од жетве кукуруза, која је била 5 мил. тона, 25% пропало је од сувишне влаге, а једна трећина није се уопште могла употребити за људску храну. Шишенице је извезено врло мало и то по невероватно ниској цени. Због ограничења увоза индустрија, која ради за домаће тржиште, развијала се повољно. Нарочито је јак пораст показала индустрија петролеума и то од јуна месеца, када је одступила од међународне париске конвенције. Увоз је био 9.42 према 9.25 милијарди у 1932, а извоз 11.62 према 13.31 милијарди у 1932 год. Трговински биланс је закључен са активом од 2.19 према 4.05 милијарди 1932.
— Незапосленост у Пољској концем јануара увећала се за 12.000 и достигла цифру од 400.000 радника.
— На подручју Војводине било је у децембру пр. год. 5 принудних поравнања према 12 у истом месецу 1932 г., 2 поступка и 1 стечај са укупном активом од 2,321 хиљ. дин. према 25.759 хиљ. дин. и пасивом од 2,172 хиљ. дин. према 32,694 хиљ. дин.
из ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Zborovi akc. društava:
14. febraar: „Metallum” d. d. za trgovinu željeza, kovina i tehničkih proizvoda u likvidac:ji, Zagreb.
17. februar: „Ris” tvornica gumene robe, Zagreb (kon-
stitutirajući). - 18. februar: Srpska štedionica d. d. Kostajn:ca. — Slavonska agrarna štedionica d. d. Osijek. — Hrvatsko dioničar-
sko prometno društvo, Virovitica.
24. februar: Plitvička jezera d. d. Zagreb.
25. februar: Staro-Bečejska Gradjanska banka d. d. St. Bečej. — Stara-Kanjiška Hrišćanska pučka banka d. d. Siara Kanjiža.
26. februar: „Anilokem:ka” d. d. Zagreb.
27. februar: Banka za trgovinu i obrt d. d. Pakrac. Novovrbaska štedionica a. d. Novi Vrbas.
3. mart: Posavska banka a. d. Obrenovac.
4. mart: Moravska Zadruga za kredit i štednju, Aleksandrovac Pož. — Ražaniska banka a. d. Ražanj. — Narodna Banka Kraljevine Jugoslavije, Beograd.
10. mart: Akcionarsko društvo „Rudar” u likvidaciji, Beograd. — Cyklon a. d. za savremenu dezinsekc ju, Beograd. Prva bjelovarska tvornica suhomesnate robe Josipa Svobode Sinovi d. d., Bjelovar. — Vicinalne željeznice Varaždin—Golubovac a. d. Beograd.
11. mart: Vranjska Kreditna banka, Vranje. — Izvozna banka, Beograd. — Svetohuberska pučka banka d. d. Sveti Huber:. — Svetohuberiska nova štedionica d. d. Sveti Hubert. — Šarlevilska štedionica d. d. Šarlevil. — Vranjska banka u likv. Vranje. — Prva Generalna banka, Niš. — Rudnička Okružna zadruga a. d., Gor. Milanovac. Račanska banka, Rača Kragu-
HAPOJIHO BJIAPOOTATDR
Бр. 1
jevačka. — Banka „Raška” a. d. Raška. — Kosovska banka,
Kos. Mitrovica. — Jošanica a. d. Beograd. — Niška Industrijska Privredna banka, Niš. |
18. mart: Zviška kreditna banka, Kučevo. — Beogradski Kreditni Zavod a. d. Beograd. — Knjaževačka štedionica, Knjaževac. — Čehoslovački Dom a. d., Beograd. — Prvi Akcionarski mlin, Beograd.
19. mart: Prvi Automatski mlin a. d., Bitolj.
"Trgovački registar: i
Jugos.avenski Loyd d. d., Zagreb upis novo izabranog člana ravnateljstva Dr. Mirka Thallera. — Braća Mesarović a. d., Sr. Mitrovica upis novo izabranog člana upravnog odbora Dušana M. Mihajlovića.
БИБЛИОГРАФИЈА | Sava D. Obradović: Najveće povlašćenje u trgovinskim
ugovorima (doktorska rasprava), Beograd, 1933. — W. W.
Rosenberg: L'esprit des lois modernes sur les Dbanques, Bruxelles, 1933.
Dr. Momir Glomazić, Istorija Državne Hipotekarne Banke, 1862—1932.
Monografije velik;h privrednih institucija spadaju u ne= ophodan rekvizit ekonomske literature. Mi smo u tom pogledu stojali vrlo rđavo. Ni Uprava Državnih Monopola, ni Narodna banka, ni Kiasna Lutrija, ni Državna Hipotekarna banka, ni Prva Hrvatska Šted.onica (sem jedne Spomenice) ni Srpska banka ni Beogradska Zadruga (sem takođe jedne Spomenice) nemaju svojih monografskih istorija. Monografija je nešto više nego istorija. Istorija je užeg obima uglavnom deskriplivna, ne mnogo kritična i subjektivna. Monografija je pre svega kritičnost prema instituciji zbog toga je objektivna, zatim posmatra sa višeg horizonta i sa izvesnog stručnog kriterijuma. Monografija je isečak iz ekonomske astorije doučne zemije. Godina 1934 biće od is:orijskog značaja baš za ovu vrstu literature. U njoj je zabeležena prva monografija, ona Državne Hipotekarne banke od dr. Momira Glomazića; a iz privatnih izvora saznajemo da je gotova monografija Poštanske Šted:onice i da se privodi kraju ona Narodne banke. Glomazića Istorija Državne Hipotekarne banke nalazi se već na knjižnom tržištu. Naš urednik jc čitao rukopis i njegovo mišljenje objavio je pisac u mesto predgovora.
„Narodno Blagostanje” stoji na gledištu da je Državna Hipotekarna banka jedna od retkih tekovina naše materijalne kulture, koju ni rđavi ljudi ni :đava politika nisu mogli da spreče u grandioznom razviću. Drževna Hipotekarna banka je jedan redak primer u istoriji novčarstva, da se depozitni posao razvije i uzme veći obim u jednoj hipotekarnoj ustanovi i da ogromni ekonomski potresi naše nacionalno-ekonomske zgrade, a njih je bilo u istoriji Srbije vrlo mnogo, nisu uneli n.kakav ozbiljniji poremećaj u razviće Drzavne Hipotekarne banke.
Knjiga dr. Glomazća ie produkt velike savesnosti i odličnog poznavanja materije. Naroči:o je opširno razrađena perioda posle rata, koja je i nainteresantnija. A sa gledišta prak=
iične ekonomske politike najvažnije su poslednje stran:ce nje- ·
govog dela, koje sadrže programatske poglede za budućnost. Ukazujući na činjenice, da je Uprava Fondova od faktične uprave Fondova postala velisim hipotekarnim zavodom, zatim mob lijarnom bankom i zatim osiguravajućim društvom za ·Či= novnike, smara on da time nije završeno njezino razviće u Širinu. „Državna Hipotekarna banka ima da izgradi naše novčano
_ tržište i da najintenzivn je poradi na oživljenju našeg bankar-
stva, odobravanjem svežih kredita ili eventualnim preuzimanjem jednog dela portfelja i pretvaianjem istog u sredoročne i dugo-
ročne kredite.” I mi smo mšijenjn da je Državna. Hipotekarna
banka mogla i trebala da ima ovu funkciju prema našem bankarstvu, koje je u krizi.
с“
Oe:
пета 4