Народно благостање

10 фебруар 1934.

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31 ЈАНУАРА 1934 Г.

У стању Народне банке за ултимо јануара налазе се најинтересантније промене у пасиви. Због месечних ултимо ликвидација имамо прилично смањење обавеза по виђењу, за скоро 10% односно 93 милиона на 1051.8 милиона динара. Код овог смањења, највећи део долази на жиро-потраживања, која показују одлив од 82.3 на 467.6 милиона. Поред тога смањено је и потраживање државно, за 6.2 на 5.3 милиона а разни рачуни за 4.5 на 588.8 милкона. M кол обасеза са роком имамо смањење за 22.4 ma 1.108.8 милиона. Или су то благајнички записи Народне банке, којима је истекао рок или пак долази ово смањење од тога, што су известни износи, које је раније положила држава на име анунтета, сада скадирали и исплаћени.

8 милиснама динара,

22:01 | 31 1934 1934

АКТИВА — | | пау | 55! Подлога ; зл. у касама и на стр.||:758.4| 1760 8| 1794 9] :7949 794 9 новч. у страној монети 6.3 08 0.0 03) 0019 девизе — = — = = 33206 2:65)! 1112) 891 7195 Укупно — || 2096.8| 1968,1 | 1.906 18834 1874.6

Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 86.4/ 1,9] 545 85,6 598 Кован новац: у виклу и сребру— — || 38.8 139.91 239.09! 316.6| 295 Демонетизпрано сребро 33,9 Зајмови: на менице — — — — 1965 6) 2111.9) 1808 8) 1765.2) 1775 8 на хартије од вреди. — 2:7.2| 3448 2931] 279.6) 2795 Укупно — 4252.8) 2456 51 2101 91 2044.5| 2055.4 Хартије од вредности —|| 27,4! 454) 117) 112) 117

Ранији аванси држави — || 1199.2 1808.6 1715 5) 1716.1 17165 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни— — — 6000) 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — | 718 580] 53 9 59.6) 626 Вредности ост, фондова 2.9 7591. и) а 7 17 Непокретности, завод за ,

израду новч. и намештај 1450) 1541! 153.7] 154.1| 154.6

posalji. U RU: | 2101. 210) 4151] 1250) 1287 ПАСИВА ; Капитал — — — — — 180.0) 1800) 180.0| 180.0| 180:0 Резервни фонд — — —| 827) 738 843) 844) 84,4 Остали фондови — — — 42: 80) 131. 132). 037

Новчанице у оптицају — ||5172.2] 4772.7| 4327.1) 4145.7: 4211.8 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — | 29,3! 13.5 ТЕЗЕ 115 58 жиро-рачуви — — — 326,3 3817 4144! 5199 461. разни рачуни — — — || _609| 2996, 549.2 593.3| 55388 Укупно -- || 410.5| 697 8| 1031! 0) 1 54.8) 1061.7

Обавезе са pokoM — —|| 681.i|1459.4)1106 3) 113'.4/|1108. Разна пасива — — — — || 46,4! 40.3| 2229| 3005| 3107

НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

КОЊУН

Оптицај и обав. по виђ ||5588 75470 5! 5358 2! 5300 5) 5273.6

У активи имамо смањење укупне подлоге за 9.8 на 1874.6 милиона, пошто је за толико смањен девизни сток, на 79.5 милиона, Исто тако показују и девизе које не улазе у покриће, смањење за 25.7 на 59.8 милиона динара.

Први пут у овој години имамо код меничних зајмова известно повећање, за 10.5 на 1775.9 милиона, док су ломбардни кредити остали непромењени на 279.5 милиона.

Кован новац, који је неколико последњих недеља показивао стално повећање, до 316 милиона, смањен је ове недеље за 21 на 295.5 милиона,

Разна актива показује повећање за 31 на 128.8 милиона а разна пасива за 10.3 на 310.7 милиона. Све ове промене, а највише смањење банчиних оба-

Страна 109

веза по виђењу и са роком, изазвале су пер салдо повећање

оптицаја за 66.1 на 4211.8 милиона, тако да износе сада оптицај и обавезе по виђењу 5.273.6 милиона.

"Београдска берза

(Ове недеље доживели смо један беспримеран скок курсева наших папира. Мотиви салаттњо OVU потпуно су други, природвији од оних приликом хосе крајси децембра 1923 године. Ова необично јака, може -се рећи первозна хоса последица је, како изгледа, страха берзијанаца, да ће курсеви порасти у бесконачност и да ће они остати без робе. Стварно је запажено, да је тражња у свим папирима не прекидно била већа од понуда. Берзијанци, који су се почетком хосе задовољили малом зарадом, код првог незнатног скока курсева, сада купују натраг папире, продате пре неколико. дана, али је један велики део ипак остао без робе, пошто је велики део папира отишао у сериозне руке које папире не купују у спекулативне сврхе, него као плас= ман. Један од најважнијих хосистичких аргумената несумњиво је велика обилност новца. Све мере око максимирања камате, као и последње снижење есконтне стопе Народне банке, о коме пишемо на другом месту, своди се на снижење камате на улоге. И ако је новом уредбом утврђена највиша стопа на улоге са 1% испод званичне есконтне стопе, дакле сада 6%, ипак ту стопу данас већ ретко који завод плаћа. Највећа камата је 3:/92%, док су наше хартије од вредности носиле ренту до пре кратко време, од 12%. до 18%. Просечна тражња сконцентрисава се, углаввоме на Ратну штету и Беглучке обвезнице. То је код Штете имало за последицу, да је курс за недељу дана порастао за 35,5 поена са 311.50 а то је 12%; перма средини јануара пораст износи 20% а према курсу од пре годину дана, када је Штета нотирала 200.— равно, 50%. Док курс Ратне штете код последње хосе, у децембру 1933 године, никако није могао прећи плафон од 300.— дотле видимо, да се овога пута попео преко те границе без и најмањих тешкоћа; без сваке интервенције са било које стране. Код тако наглог пораста курсева, разумљиво је, да је рентабилитет Ратне штете опао, код данашњег курса чак и испод 8%. Ми смо већ више пута напоменули, да курс Ратне штете не зависи само од њеног рентабилитета, пошто је то лутријски папир. (Ове године шанси згодитака нарочито су повољни, колико смо могли сазнати биће дупло извлачење згодитака и несумњиво је да се ова повећана шанса добити есконтира делимично већ сада у њеним курсевима. Сматра се да је Штета отишла далеко. Није искључено да ће доћи до извесног попуштања, што би у осталом могла бити природна реакција на ову сувише наглу хосу. То би се могло закључити и из терминских курсева који се разликују од оних за промпт робу. Код других папира ситуација је аналогна. То је делимично и последица тенденције изједначења рентабилитета. Не може дуже времена један папир давати ренту од 18% а други од 8%.

Извлачење згодитака Ратне штете обавиће се 15 фе-

бруара, 1 и 15 марта. На сваком од ових извлачења биће

извучено по 279 згодитака у износу од по 2 мил. дин. и то: један згодитак од 200.000 дин., три по 100.000 дин., пет по 50.000 дин. 20 по 20.000 дин. 50 по 5.000 дин. и 200 по 3.000 дин. Извучени згодитци исплаћиваће се по истеку месец дана од дана извлачења. Поред овога, 1 марта извршиће се и једно редовно извлачење на згодитке, на коме ће бити извучено 173 згодитка у износу од 1.5 мил. дин. и то: један згодитак од 200.000 дин. 2 по 100.000 дин. 5 по 50.000 дин., 15 по 20.000 дин., 50 по 5.000 дин., и 100 по 3.000 дин.