Народно благостање
ПО apo) [054
Prof. Aleksandar Bilimović, Ljubljana:
| DVA MIŠLJENJA
Уа
Њу
НАРОДНО ВЛАРОСТАЊЕ
Страна 163 |
INFLACIJI KAO IZLAZU
IZ DEPRESIJE
IT Irving Piše, = 1 Alfred Amon,
_Iz obimne Weraltidne O. Sa; ротоби regulisane valute (managed currency) skrećeni pažnju čitaocima „Narodnog Blapostanja” na dva članka poznafih nacionalnih ekonoma: amerikanca Irvinga Fišera i nemačkog naučnika Alieda Amona. Ovi članci preistavljaju dva suprofna роја и оуот акфие от р!= tanju, koje зада interesuje sve privtedne rugove. Prvi od ovih članaka naročito je interesantad, мес 1 2002 toga, 00510 je monetarna politika, Ruzvelta u priličnoj тег izvišenje ideja 1. »išera.
Сјапак а. Fišera, objavljen je u Viji „Ekoitometrika”, (oltobra 1933) k društvo Ciji je Dretsednik 1. Pišer, a Debit-Dellatjon Theory "ol
~ О
amerikansko! reiju izdaje naučno 5 osi naslov ,,Tihe Gieat MDepressions” (duiгтеко-(еПастопа (еотца velikih! depresija). Članak зе „Sastoji iz niza teza, koje pretstavljaju, prema: autonovim rečima, njegovoj „kredo? (veruj) i rezimira' njegove raпе ририкасте 5 оба тот па'розједије досадаје и атеп"Ккапзјкој пагодпој ртутеди. · Autor počinje time, Š(o negira postojanje jednog xonjunkturnog ciklusa prouzrokovanog od |ednog Uzroka, i priznaje postojanje raznih ciklusa, krafkih i duigačkih, sa kraćim 1 dužim talasima, koje prouzrokuju najraznovrsniji uzroci. Ipak, Pišer priznaje periodičnoролауђајиса сек спа talasanja brivrednog procesa, koja рошси iz same privrede. Veća «ајавата, а теди пута 1 гесе"дертезије, пе mogu: se, o mnišlionju 1. Fišera, objasndti nifi hiperprodukojjomi, niti subkonzumpcijom, niti nesrazmernošćit cena, тил рохојебапот таупоћехот 12– među ušfeđevina i javestictia. Velike privredne depre-
a х ŽŽ S
sije, kaže g. Fišer, postaju pod ulicajem dva uzroka”
1) prekomernog zaduženja, kome sledi neizostavna Нkvidacija dagova i 2), deflaci{e, koja prouzrokuje pad opšteg nivoa cena i bovećava rezine terete dugova. Niti prezaduženost bez detlacije {t|. ako: deflaciiju paralizuju intlacionističke mere), iti deflaci{a. bez teške хадихеnosti ne dovede do velike depresije. Samo spajanjem obeju: ovih i to Đolesti dugova i bolesti nivoa сепа, sivara|u se takve deoyresjje. Prezaduženosti ima' {cen= denciju da ostvari deflaciimu, cao što Ima nazeb tendenстји ртејата ц рпештопни. Svi ostali осоге паџедет UZTOCI Sl ili samo posledica ovih dvaju ili igraju зато sporednu ulogit. Ova dva momenta uzrok su amerikanske depresije 1920 do 1933 godine, proiivu koje se sada vodi borba u S|ed. severoameričkim državama. Zaduženmost |e 10929 godine bila veća nego, ikada, njoj se pridružila, deflacija, sa padom cena, Тако је (do, marta 1933 godine likvidacija smanjila normjnalni iznos dugova za 20%, ipak је poskupljenjem dolara bovećana njihova теа па vrednost za 75%, како да {e, uopšte uzev, teret realnog zaduženia povećan za 40%. |(100—20) Х (100 =--75)=140%|. Јконко više si dužnici otplaćivali, utoliko su više bili dužni. Ovakve depresije ostavljene same sebi svršavaju se opštim slomom. | |
Međutim, postoji jedno: vrlo jednostavno sredstvo, koje zaustavlja i sprečava ovakvu depresiju — 10 је теПасца, Која diže cene na raniji mivo i time uspostavlja ranj|i Fealni teret dugova. Uspeh ovoga. snedstva pokazala je Švedska, koja je za poslednje dve godine zadržala. cene na istom nivou, a naročito politika Ruzvelta,
=
koji |e uspeo da izazove preokret u amerikanskoj depresiji..G. 1. Fišer, otklania pri tome mišljenje da je: ova ·
depresija sama po sebi dostigla najnižu tačku. Bez „,veštačkog disanja” reflacije bio bi meizbežan opšti slom hipotekarnih društava, depoitnih banaka, osiguravaućih društava, заобтасајтић ргедихеса,. орзипа 1 роedinih država Unije; federalna vlada bi bila prinuđena da, pribegne majslabijem: načinu „veštačkog disanja”, naiine, morala, bi se poslužiti štamparskom mašinom; politički položaj, bi se komiplikovao (farmeri su već prestali-da pošluju zakone). Ostaviti ovakvu depresiju sopstvenom razvoju bilo. bi isto како пезтпотепо 1 пето ralno kao i kod lekara, koji ignoriše pneumoniju. Sa dašnja.:depresija. mogla bi se sprečiti, ako, bi Federal Reserve, Board produžio sa politikom otvorenog tržišta, koju je sprovodio, od maja do septembra 1932 godine. Тада bi postojala bolest diggova, ali ne bi bilo one cene. Nazeb se me bi pretvorio u pneumomniju. Kontrola novca i nivoa cema, kaže Il: Fišer, nije panaceja. Čak i код stabilnog dolara, može mastati prezaduženost, nezaposlenost, hiperprodukcija, nesrazmera u cenama, nepoметепје itd. Ali sve ove bolesti treba lečiti tek posle ozdravljenja glavne bolesti — bolesti dolara. Otkuda onda nastaje ponavliano prekomerno prezaduženje? Iz različitih uzroka, ali najvažniji su nove povoljne. prilike za investiranje. kapitala: i mogućnosti velikih zarada. To su: novi: pronalasci, podizanje novih industriia, movi izvori prihoda, nova tržišta. Niska kamana stopa takođe favorizira zaduženje, Alko: se može dobiti novac po 6% i njime zaraditi 100%, rado. se uzimaju ierediti i povećavaju investicije. Baš owi uslovi doveli su do prezaduženosti u 1929 godini. |
· Svoje zaključke Il. Fišer ovako. rnoezimira: povoljnim prilikama za investiranje kapitala dolazi do prezaduženja kola vode do likvidacije. Ako se ova poslednja ne paralizuje reflacijom, iomda nastaje deflacija, pad cena i povećanie. vrednosti novca. Vrednost novca: raste brže nego što. se otplaćuju dugovi i brže se povećavaju i realni tereti dugova, što potencira depresiju. Iz ovoga ima dva izlaza: ili politika „laisser faire”, koja vodi slomu, ili ozdravljenje pomoću reflacije.
· Омакуо је naučno obrazloženie inflacionističke ili, kao što kaže I. Fišer, reflacionističke novčane politike,
| |
pronađeno i naročito formulisano od vodećeg ameri-
kanskog macionalnog ekonoma. Sada da čujemo subroino gledište, . 0 | O | П Alired Amom,
“Članak A. Amona objavljen je u bečkom „Zeitschrift fiir Nafionalokonomie” (Band V, Heft 1, 1934)