Народно благостање

Страна 164

sa naslovom: „Zur gegenwadrtigen Krisenlage und inflationistischen risenbekampfungspolitik” (o sadašnjoj krizi i inilacionističkoj politici suzbijanja krize). Ovaj članak isto, tako. precizno formuliše gledište, koje je Suprotno onome 1. Fišera. Svi pokušaji pobediti depresiju pomoću kreditne inflacije, kaže A. Amon, postali su vrlo popularni, naročito u državama, koje još nisu iskusile blagodeti inšlacije. Pobornici inflacije ppollaze od: toga da inflacija prati svaki konjunkturni uspon. Iz toga zaključuju da se može i depresijacija pomoću intlacije pretvoriti u polet. Po mišljenju A. Amona ovaj je zaključak povišan i ne uzima u obzir stvarne veze među pojavama. Zbog toga je svaka politika, koja na njemu bazira, unapred osuđena na neuspeh. Sa izrazom deflacija označavaju se dve potpuno različite pojave, koje treba strogo: odvajati. Ove pojave autor naziva „restrikcijom i kontrakcijom”, Prva, znači svesno, po volji odnosnih Organa, smanjenje platežnih sredstava i kredita. Druga, međutim, pretstavlja nezavisno od volje tih organa, altomatsko sužavanje novčanog opticaja i kredita. Razlika postoji u tome što prva pretstavlja jedan od uzroka krize, a druga nienu posledicu. Prva se odigrava na strani ponude movca i Mredita, druga, pre svega, na strani tražnje i to tražnje kredita. Jasno. je dakle, da' wu slučaju „kontrakcije” inllacija wu obliku povećanja volumena kiedita ne može biti uspešna. Naime, inflacija povećava ponudu kredita, ali je sužena tražnja za njim. Povećati ponudu kredita je lako izvodljivo, a mnogo ie teže boriti se sa smanjenom zdravom tražnjom ктедна, ако 5е ne misli na finansijsku inflaciju, Čije su posledice Vrlo opasne. Razvoj konjunkture sastoji se u tome, da. se u početku krize vrši restrikcija kredita, a u narednoj fazi, t|. u Tazi depresije, kontrakcija kredita, naime, ne samo što se krediti manje nude, nego postoji i manja: tražnja. Zbog toga mora inflacija kredita pomoći u početku krize, ali ne može odstraniti kontrakciju kredita u doba depresije. Na taj način borba sa depresijom pretstavlja borbu sa posledicama umesto pobijanja uzroka, koji leže na drugome mestu. Alko se pak otstrane ovi drugi uzroct, kontrakcija kredita prestaje sama po: sebi.

Među ove uzroke dolazi na. prvom mestu nesrazmera među cenama različitih privrednih dobara, i to пе samo između cena potrošnih dobara i proizvodnih sredstava, Као 560 to misle mnogi teoretičari krize, nego uopšte kod cena, dakle i između cena. različitih potrnošnih dobara. Dakle, opšti disparitet cena. Ovakav disparitet smeta razmeni dobara, smanjuje distribuciju i proizvodnju. Baš u poslednjim godinama: maročito su osetno :pale cene sirovina, među njima pre svega' agrrar– nih sirovina, a manje cene gotovih proizvoda, dok cene polu-fabrikata i proizvoda, čija {e proizvodnja najjače kartelisana, stoje relativno visoko. Razmena i podela ometane su i mnogobrojnim ograničenjima spoljne trgovine. Pod takvim uslovima proširenje kredita. ne može pomoći. Ovai prošireni kredit ne bi se unosno mogao iskoristiti usled medostatka mogućnosti prodaje robe. Jedino može pomoći uspostavljanje. normalnog odnosa. između različitih cena. A to baš inflacija ne može da učini. Ona može povećati opšti nivo cena i isti konttolisati pomoću kontrole ponuda novca i kredita. Ali ne može izmeniti željeni način međusobnog odnosa kod pojedinačnih cena. Kakav bi uticaji imao na pojedinačne cene nov novac, koji bi se pustio iu saobraćaj, to kod današnjeg mehanizma tržišta nije moguće kontrolisati, niti predvideti. Posledica može biti snažno povećanje onih cena, koje su # tako već visoke i vrlo malo povećanje onih koje su i sada niske, naročito. ako su prve

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

monopolske, a druge konkurentske. Depresija se kod toga može samo pogozršati, odnosno produžiti.

Zašto nije mogućno upotrebiti inflaciju za to, da se depresija pretvori u normalnu privrednu konjunkturu? Zbog toga, odgovara A. Amon, što inflacija dejstvu{e samo dotle, dokle traje. Kada ona prestane, prestaje i od nje stvorena konjuktura i tada nastupa dobro poznala ,,stabilizaciona kriza”. Inilacija dakle ne može oživeti privredu u tome smislu da bi posle stvar mogla sama poi sebi da se razvija. Ona znači samo podstrek, čiji uticaj prestaje, ako se me ponavlja. Sa ovakvim kretom možemo pomaći skazaliku sata, koji ne radi dobro, ali je nemoguće da ovaj kret popravi i sam sat. L javni radovi pretstavljaju, po mišljenju Amona, ovakve kretove, koji mogu stvoriti samo. privremeno intlacionuı konjunkturu, kojoj zatim sledi reakcija.

Inilacija ne može trajno dejstvovati, pošto se njen upliv sastoji u tome da cene proizvoda brže rastu, nego što rasfu proizvodni troškovi, Vremenom se povećaju ovi poslednji i tada prestaje dejstvo inilacije. Kod svesno

upotrebljene inflacije ova se njena „čarobna tajna” [05

· mnogo brže demaskira, nego od obične inflacije. Isto-

vremena spekulacija poiačava sva ova talasanja i prouzrokuje pooštrenu izmenu poleta i pada.

Evropa sve ovo dobro poznaje; dok Amerika smatra da ie štetna samo neregulisana inilacija. Amerika, kaže A_ Amon, doći će do ubeđenia da zlo leži u Suštini inilacione konjunkture kao takve.

[ кода пезгазтете сепа тога se postići izvesna. ravnofeža u kojoj. se nenormalno niske cene izvesnih dobara prilagođavaju nenormalno visokim cenama drugih dobara. Ali, ovo je „ravnoteža depresije”; ravnoteža na: sniženom nivot na kome misu iskorišćene tehničke mogućnosti narodne privrede. Zadatak postoji dakle u podizanju privrede do move ravnoteže stvorene ma Široj bazi. Ovo. je mogućno samo povećanjem ргодаја, 510 opet iziskuje eliminisanje svih onih uslova, Кој! је отеtaju. Ove smetnje sastoje se delimično u direktnim zabranama, koje onemogućuju prodaje, a delimično i u održavanju nenormalno, visokih cena čitavog niza doБата. Ра 51 зе uklonile ove prepreke potrebno ie povećanje slobode konkurencije. Sva ostala sretstva mogu biti samo od privremenog dejstva.

=

~

Ovako izgledajy dva suprotna gledišta o naijvažnijem pitanju monetarne politike. Mnogo što šta je sporno u izlaganjima A. Amona. Tako na pr. preterano je, po našem mišljenju, njegovo tvrđenje da u fazi depresije пета ražnje novih kredita. Dalie je teško govoriti o „ravnoteži depresije” kod ogromne ponude rada za koju пета fražnje. Konačno, izgleda nam teško izvodljiva želja da se poveća slobodna konkurencija, za šta u doba sadašnjih monopola i uopšte pri sadašnjoj srukturi privrede i njenih razvojmih tendemcija, skoro i nema izgleda. Opšte uzev, izgleda nam Amonova kritična analiza inflacije ipak pravilnija, nego prevelike nade, koje u nju polaže I. Fišer. Na svaki način vidi se iz Amonove analize da ni inflacija, odnosno reflacija čak i svome najbolje regulisanom obliku, ne pretstavlja tako nesummjivo. sretstvo protivu. depresije, kako to sada izgleda velikom bnoju ljudi me samo u Americi, nego i u Evropi. Prilike su mnogo komplikovanije i sanacija iziskuje čitav

sistem sretstava, traži naporan, svestran i sistematski

rad svih aktivnih privrednih faktora. A. Amomni ima pravo

kada naročito podvlači da se ovde radi, pre svega, -a