Народно благостање

10. wapr (084. |

uspostavljanje normalijih odmosa između cena različite robe i uopšte normalnijeg odnosa među pojedinim privrednim granama — 510 1. Fišer gotovo potpuno ostavlja na stranu.

Jedan fakat međutim, o kome me govorni A. Amom, nailazi na vilo pravilnu pažnju kod 1. Fišera. To je povećanje realnog tereta dugova, zbog narasle vrednosti novca. Naročito jako: je povećan ovaj teret za agrarno ' stanovništvo. U tome pogledu treba napomenuti, da je vrednost novca za svaku skupinu stanovništva, različito zavisna od боса, Која su dobra kod nje u pitamiu. Za poljoprivrednika kao dužnika zavisi vrednost novca od cena agrarnih proizvoda. Za njega je dakle važno. da bi inflacija грома а сепе baš ovih proizvoda. Za istog seljaka kao potrošača vrednost novca zavisi od indus-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 165

triskih proizvoda, koje seljak kupuje. Za njega je dakle važno da inilacija ne povećava Ceme ovih proizvoda. Imamo li kakvu garantiju, da će inilacija baš ovako dejstvovati na cene? Jer, ako ona samo meznatno poveća cene agrarmih proizvoda, a u znatnoj meri one industriskih artikala, tada mogu seljaci kao potrošači više izgubiti no što bi dobili kao dužnici. Pored ovoga pate seljaci kod inilacije i kao platci poreza, pošto. дерте51jacija novca па kraju ipak nominalno povećava poreze, alto država ne pokrije svoje deficite pomoću štamparske mašine, što ne preporučuje ni 1. Fišer. Zbog toga i problem likvidacije dugova, barem u Evropi, pravilnije |e rešavati tradicionalnim evropskim metodama putem direktnih olakšica dužnicima, nego novim amerikanskim i indirektnim putem, preko depresijacije valute.

авва

Аца Павловић, адвокат, Београд.

СЛОБОДА ШТАМПЕ ПО САДАЊЕМ УСТАВУ

Приликом дебате у Скупштини O сарајевској афери речено је више пута, да оваква афера, штетна по материјалне а још више по моралне интересе народне, не би била могућна, да је постојала слобода јавне критике. У буџетској дебати ових дана наглашено је с више страна да правилно развијање народног и државног живота живо захтева, да се што пре успостави слобода штампе, пошто је то и по данашњем Уставу могућно. Владин посланик г. Стеван Ћирић, по новинарским извештајима, рекао је: да сви жељно очекују тренутак, када ће штампа бити слободнија него данас.

Зато нам изгледа корисно да читаоце обавестимо ближе о овоме питању. Чланак г. Павловића, кратак и

јасан, посвећује читаоце довољно у ову материју.

„Слобода штампе треба да буде истакнута на чело свих слобода, каже проф. Жозеф Бартелеми, јер нема истинске демократије без контроле јавног мнења, ни контроле јавног мнења без слободе штампе". Због тога је борба за демократију била увек и најпре у знаку борбе за слободу штампе. Она је вазда била и темељ демократије и њено најмоћније оруђе одбране. Слободној штампи дугују културни народи-за своју просвеБеност. Без ње никад народи не би стекли разумевање за ошште, нити љубав и: осећање за социјалне интересе. Она је народе научила да се старају о јавним интересима и да управљају јавним пословима. С тога је борба за слободу штампе била увек првокласна културно-политичка акција. Отуда је политичка историја свих народа испуњена том борбом. Наша је историја такође. И те још како. У земљама у којима влада демократија, та је борба завршена. Тамо је слобода штампе уздигнута на престо свете неприкосновености. Она је постала нераздвојни део бића народног, његова снага, моћна полуга његова напретка. Зато су је Французи и класирали у ред кардиналних јавних слобода.

С обзиром на ову важност штампе, сви су јој наши устави поклањали пажњу с више или мање поштовања. С тога је разумљиво, да Устав од 3 септ. 1981 говори о штампи. Влада је у своје време, приликом објављивања новог Устава: из-

дала комунике у коме је нарочито истакла као врло важну карактеристику овог Устава: да он гарантује слободу штампе. У Уставу, међутим, није речено: штампа је слободна, као што је то било, на пример, у Видовданском уставу (чл. 18), већ је дата ова стилизација:

Члан 12: Свакоме је слободно, у границама закона, изразити своје мишљење путем речи, живе или писане, сликама и другим сретствима.

Устав је, дакле, врло изразито уступио закону, да одреди на који бе начин сваки моћи своје мишљење слободно изражавати. Никакве индикације Устав није дао, сем ако се из речи „свакоме је слободно" не треба да изведе обавеза за законодавца, да донесе закон, који ће загарантовати слободу штампе.

Шта се разуме под слободом штампе»

Слобода штампе значи: штампа ослобођена туторства управних власти. То је слобода за свакога да, нетражећи никакво одобрење од управних власти и не стојећи под њеном контролом, по“ крене, штампа, издаје, продаје и растура новине и друге списе. Никакав услов за издавача, уредника, штампара, никакве претходне контроле за писано: Ни дозволе за издавање, ни кауције за уредника, ни цензуре. Једном речју: никакво мешање владе у живот штампе. Она је слободна. Разуме се, ако су режиму слободне штампе нису допуштене никакве превентивне мере управне власти, то не значи да се може некажњено писати и објављивати шта се хоће. Као контра-партија овој слободи долази одговорност, која је у толико тежа у колико је слобода већа. Не сме се вређати ни клеветати. За оно што се пише и наштампа и растури, одговара се по закону пред независним судом. То је систем слободне штампе. |

___ Наши ранији устави прописивали су најглавније мере, које треба да гарантују ову слободу штампе и на тај начин су стављали у немогућност законодавца, да законом те мере безбедности смањи, измени или укине или да заведе друго,