Народно благостање
Страна 166
»
које би овима биле противне. Тако, на пример, Ви-
довдански устав каже (чл. 13): | | Не може се установити никаква превентивна мера, која спречава излажење, продају и растурање списа и новина. Цензура се може установити само за време рата или мобилизације и то само за ствари законом унапред предвиђене.
У том Видовданском уставу је такође одређено, да се растурање и продавање новина и штампаних списа може забранити само тада кад садр. же: увреду Владаоца или чланова Краљевског Дома, страних државних поглавара, Народне скупштине, непосредно позивање грађана да силом мењају устав или земаљске законе, или садрже тешку повреду јавног морала. Ово су једини случајеви, лимитативно побројани, кад се управна власт меша и када лист може забранити. Само јен у тим случајевима Устав наредио. да управна власт мора у року од 24 сата дело предати независном суду, који има забрану да оснажи Или поништи у даљем року од 24 сата. |
То су све гаранције уставног карактера, које законодавац није могао мењати. На овај начин, слободна штампа је била осигурана од ћудљивих
промена. законодавца.
Садањи Устав, међутим, не садржи у том погледу никакве гаранције. Он је све препустио законодавцу. Стога имају права народни посланици, који су рекли да устав даје могућности да се до-
несе закон о слободној штампи, закон који ће
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | 1 | Бр. 11
Т
створити режим слободе писане речи са свима потребним гаранцијама. Народно претставништво може, дакле, по гласу Устава, донети најбољи и најсавршенији закон, који ће у истини гарантоBaTH пуну слободу изражавања мисли. „путем речи, живе или писане, сликама и другим сретствима." |
А да ли би Народно претставништво могло вотирати и' закон, који би прописао нарочите. услове за издавача, уредника, штампара или завео превентивну цензуру итд Мислим да и такав закон не би био у противности с Уставом. Истина је, да Устав говори о слободном изражавању мисли, али је међутим, законодавцу оставио потпуно одрешене руке и у погледу схватања ове слободе и у начину њеног „слободног“ изражавања. Устав. не каже: „свакоме је слободно изразити своје мишљење“ остављајући законодавцу да овај принцип слободе кроз закон проведе, већ каже: „свакоме је слободно, у границама закона, изразити..." Биће, дакле, слобода у погледу изказивања мисли оно што закон као такву означи. НЕ
Зато што је остала без уставних гаранција, слобода штампе је по данашњем Уставу потпуно у рукама законодавца. Зато на њему и одговорност. Какав: ће режим штампе бити — не говорим о фактичком,. већ о правном режиму — зависиће од Народног претставништва. Он ће се, с тога ме. њати кадгод не одговара гледишту већине Народног претставништва. Каква буде Скупштина, такав ће били иорежим штампе. |
вода
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМ
Na đan 15 marta: počinju u BeoPred trgovinskim pregovo- S9radu trgovinski pregovori sa rina sa Nemačkom Nemačkom, koji su od naročitog - značaja pošto je Nemačka jedan od najvećih kupaca maših proizvoida. Prošle godine u našem izvozu zauzimala. je Treće mesto sa 470.6 mil. din. ili 13.0% ukupnog izvoza. Prvi put naš trgovinski Dilans sa njom bio je aktivan, jer smo. uwvezli i Nemačke robe za 379.2 mil. ·dinara. у _ Медизођт trgovinski odnosi od avgusta prošle godine počivaju na jedmom provizorijumu па Баз Wlauzule пајуесео povlašćenja. Ovo stanje bilo je za obe zemlje nepovoljno, jer исомог sa čistom klauzulom najvećeg povlašćenja ravan је ugovoru bez sadržine. Carinski stavovi i najveće povlašćenje igraju podređemi ulogu prema kontingentima i preferencijal'ma. Naše šanse pri pretstojećim: pregovorima zavise od dve stvari: 1; od sadanjih metoda nemačke trgovinske роннке 4 2). оа strukture međusobne trgovine.
Pravac sadašnje nemačke treovinske politike pokazuje najbolje nedavno zaključeni ugovor sa Holandijom. Polazna tačka Nemačke kod zaključenja ovog ugovora bila. je želja да uvozi samo onu robu, koja se u zemlji ne proizvodi. Nemačka ima mogućnosti ovo da utvrdi pošto. se od prošle godine većina poljopriyrednih proizvoda. nalazi pod režimom planskog regulisanja. Za pojedine proizvode stvoreni su Centralni uredi, koji regulišu proizvodnju, cene i plasiranje na unutrašnjem tržištu i ujedno procenjuju za Woliko zaostaje domaća proizvodnja za faktičkom potrebom na osnovu čega se određuju uvozni kontingenti. Kod određivanja uvozne količine ujedmno: se propisuju cene i kvalitet, koji odgovara, domaćoj proizvodnji,
де
Bi
O načinu како зе оуај шт pruža nam, obaveštenja jedan + starstva, privrede, koji je одтед našom zemljom. „Nemačka, ka
oz deli zemljama nuvoziigama pis direktora nemačkog Miniеп као дејеса! за pregovore sa
је зогпом, ата trgovinske ucOVore skoro, sa svima зепјата и еуећи, а за 55 зета а псомоге па bazi klauzule majvećeg povlašćenja, koji su, međiuim, postali neupotrebljivi. Oni zaštićuju oc diskriminacija, ali se ne ои upotrebiti Kao sretstvo. za otklanjanje #rgovinskih prepreka. Društvo, Naroda: je. pokušalo da postigne sporazum 0. upolrebi ovih ugovora, ali za OvO nije добио pristanak od: većine zainteresovanih zemalja. Tako je ostala jedina mogućnost da зе паrodne privrede obnove i ojačaju # da se tek potom u dvostranim trgovinskim tgovorima nađe modus za uspostavljanje normalnih odnosa, kao, što je pokušano u nemačko-holandskom USOVOTU. Ovaj ugovor pokazuje pravac kojim će se ić; in sporazumevanju sa drugim. zemljama”.
Iz ovoga se može zaldjučiti, da će i Nemačka napustiti sistem majveće& povlašćenja u korist sistema reciprocileta. Za nas, danas, dolazi u obzir da od Nemačke dobijemo koncesije u formi kontingenata i preferencijala. Kakve. bi koncesije za. nas došle u obzir nokazuje sledeći pregled stmukture našeg izvoza u Nemačku:
1932 1933
u mil. dinara. Kukuruz ј 0.3 646. Отаз! 14.1 | 5.9 Šljive | | 193 29.7 Sveže, šljive 9.4 | —
Pekmez NO 04