Народно благостање

Страна 264

Управа државних монопола

Потрошња дувана у свет- Повела је у последње време лости куповне снаге

велику пропаганду за повећање потрошње финијих врста цигарета. Разлог овоме лежи

у; сталном смањивању потрошње ових врста циг арета, које је морало наступити због сталног опадања куповне снаге.

Дуван не служи за задовољење најпрешније потребе па је природно да је опадање куповне моћи потрошњу овога морало у првом реду да погоди. То се види и из кретања прихода Монополске управе. Док је у 1927 приход од дувана дао 1.798 мил. дин. у прошлој буџетској години изгледа да није прешао суму од 1.350 мил. Из овога излази да је просечна потрошња дувана по становнику у назначеном периоду пала са 149.65 дин. на око 94 дин. или за непуних 37%. Највећи део овога пада последица је структурелних промена у потрошњи. Поред смањења потрошње криза је утипала и на све интензивније прелажење потрошача са скуп љих на јевтиније врсте дувана. Постојање више врсти дувана и његових прерађевина пружало је могућност потрошачу да се креће према својој куповној снази. И како је пушење страст, која се тешко може да обузда, потрошач је у положају да се, прелазећи са сокупљих на јевтиније врсте, прилагођава опалој куповној снази, Појава прелажења на ниже и средње тарифиране врсте запажена је одмах чим се појавила криза и последњих година је узела такве размере да јој је Монополска управа морала да обрати нарочиту пажњу. Процес прелажења на јевтиније врсте није престао ни онда када је Монополска управа, пре више месеци, извршила повећање цене нижих врста и тиме смањила разлику између ових и оних финијих.

Према подацима Управе државних монопола највећу мотрошњу, која се последњих година стално повећава, показују цигарете најниже врсте. Процес померања у потрошњи кретао се тако, да се са финијих врста прелазило на средње, па она на најјевтиније. Просечна потрошња цигарета „Вардар“ по становнику у 1927 била је 56 комада. У прошлој години, међутим, она не износи ни половину. Потрошња по становнику по појединим бановинама изгледа овако. (с обрачуном „Вардар“ и „Дрина: заједно): Дравска 17.7 ком. Врбаска 2.5, Приморска 114, Дринска 64, Зетска 1, Дунавска 11, Моравска 4.79, Вардарска 3.09, подручје Управе града Београда 115. Насупрот овоме, потрошња највижих врста се у истом периоду више него удвостручила. Потрошња „Саве“ и „Драве“ по становнику износила је: у Дравској бановини 432, Савској 318, Врбаској 128, Примерској 199, Дринској 228, Зетској 245, Дунавској 318, Моравској 222, Вардарској 226, Управа града Београда 1.444. Велика разлика у потрошњи по бановинама долази услед разноликости њихове економске снаге.

Структурелне промене у потрошњи дувана последица су кризе. Оне уједно доказују да се потрошач у одлучивању за поједине врсте дувана не руководи његовим квалитетом, већ ценом. Такође необично повећање шверца дувана није, као што многи наивни етичари мисле, последица опадања морала и грађанске свести, већ све већег диспаритета између цена дуванских производа и куповне снаге широких

маса народа. Због тога сматрамо за потребно да у вези са:

горњим излагањем наведемо и неколико интересантних података о шверцу. Од 85.352 монополске кривице у прошлој години на кријумчарење и бесправно сађење дувана отпада 64.884 кривице. У Јужној Србији, где је шверц дувана највише развијен , годишње се кријумчари за скоро 200 мил; динара. Главни разлог овоме налази се у високим ценама дуванских прерађевина.

Проблем повећања потрошње финијих врста дувана постоји и код дуванских режија других земаља. Криза је иу

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Бр 17. овима имала исте последице као и код нас, Ми мислимо да се пропагандом у овом пог. леду може врло мало учинити. Потрошња ове или оне врсте дувана не зависи од воље по-

7.

· трошача, већ од његове куповне онаге. А како ова стално опада, то је природно да се поред смањење потрошње мора

све више да врши и преоријентација на јевтиније врсте. То

је чињеница са којом се мора рачунати. Из тога разлога нама A :. . : ·

изгледа много бољи и сигурнији пут којим је пошла аустриј-

ска дуванска режија, која је одлучила да на повећање фи-

_Нијих врста утиче помоћу смањивања њихових пена.

тела Бар пИИа ТИ ЈГрЕРИТУН А РХ

Ministarski savet doneo је пеMere štednje u državnoj pri- Koliko odluka u mteresu štedvredi пје а па озпоуц оујабсепја 12 S 64 Ејапазкос zakona za 1934—35 godinu. izmenjena је 1 dopunjena Uredba o dodacima na Skupoću državnih penzionera, doneto rešenje o veličini nagrade dnevničara i honorarnih službenika, zatim rešenje o prinadležnostima Činovničkih pripraviika i konfraktualnih činovnika, izmenjena Uredba o dodacima na skupoću državnih siužbenika, doneta Uredba o fabrici šećera па Čukarici, Uredba o naknadi troškova za službena putovanja u mostranstvo i :zmenjena Uredba o samostalnoj upravi državnih monopola.

Uredbe o dodacima na skupoću državnih penzionera i državnih slHižbenika odnose se па smanjenje ili ukidanje Ženinih ličnih dodataka na skupoću u sv:ma slučajevima kada je žena, bilo penzioner, bilo državni službenik, a ako je muž penzioner, državni službenik ili ima prihod od bilo kakvog samostalnog rada: ili imanja. Smanjenje ženinih ličnih dodataka na skupoću je generalno, osim sledeća dva slučaja: ako muž i žena žive odvojeno usled bračnih razmirica, ili, ako su muž i žena репопен ро zakonima koji su dobili obaveznu snagu pre 1 septembra 1923 godine. Potpuno ukidanje ženinog ličnoz додајka na skupoću, bila ona penzioner ili državni službenik, biva samo onda, kađa sc muž bavi samostalnim radom u Cilju Sslicanja dobitka (čl. 42 zakona o neposrednim porezinia tj. ako

· vodi samostalnu radnju ili poduzeće, ili je liberalne profesije),

ili ako mesečne bruto prinadležnosti muža penzionera ili državnog službenika, ne računajući porodični dodatak na SKUDOĆU, iznose preko 2.500 dinara. U osfalim slučajevima se ženin lični doda:ak na skupoću smanjuje za 75,50i 30%, prema mesečnimi bruto prinadležnostima muža: od 1600—2500 din.; 1100—1600 dn. i ispod 1100 din. Neoženjenim državnim službenicima i neudatim državnim službenicama, Čiji su roditelji aktivni državni ili samoupravni služben:ci ili penzioneri, ili se bave samostalnim radom ili imaju prihode od imanja u mesečnom bruto iznosu većem od 1500 din., lični dođatak na skupoću smanjuje se za 50% i to ako'sa roditelj:ma. žive u istom kućanstvu.

Veličina nagrade žena dnevničara, honorarnih službenika, Činovničkih pripravnika i kontrakfualnih činovnika se smanjuje za 40, 30 i 20%, prema mesečnim bruto prihodima miuža: preko 2500; od 1200—2500 i ispod 1200 dinara, alo je i muž :dr= žavni ili samoupravni službenik, penzioner, privasni službenik ili ima prihod od imanja. A oko se muž bavi samostalnini radom u cilju sticanja dobitka (čl. 42 Zakona o neposrednim. рогешта) smanjuje se ženina nagrada za 50%. Po istim načelima se smanjuju prinadležnosti neženjenih i neudatih dnevničara, ћопогаг= nih službenika, činovničkih pripravnika kontrakftualnih činovnika ako: žive sa roditeljima u istom kućanstvu. |

| Uredbom o fabrici šećera na Čukarici i izmenom Ured-

be o samostalnoj upravi državnih monopola izvršena је reorga-

nizacija upravnih odbora smanjenjem broja članova uprave i

smanjenjem njihovih prinadležnosti. Kod prve je broj članova.

uprave smanjen na tri, a kod druge na S i nadzornog odbora na 5. Za fabriku šećera na Čukarici propisan je Uredbom način

rukovanja preduzećem, obrinim_ kapitalom, gotovinom i Iom-,