Народно благостање

PS )

"5, Maj 1934,. ___ производа донете су три уредбе. Прва се односи на производњу млека и млечних производа. Њене главне одредбе јесу: козје и овчије млеко (изузев крављег), кад улази У промет мора бити са назначеним пореклом; овака се мешавина мора. осначити; кајмак не сме да има мање од 12%, 4 павлака 33% масти; на сваком производу морају бити убележени: квалитет, врста употребљеног млека и име про“ извођача; код бутера мора се навести земља порекла и усољеност, која не сме бити већа од 2%; код сирева морају бити назначени: земља порекла и садржај масти. Уредба предвиђа специјалне комисије за одређивање цене млека, које су овако утврђене: пастеризирано млеко са 4% масти 2.20 кр., са 3.6% масти 1.60 кр., са 20% масти 140 кр. Сем тога, продаја последње врсте млека. је контингентирана са 20% укупног промета у једноме крају.

Друга уредба утврђује цене по којима ће произвођачи продавати млеко млекарама у великим градовима. Цене су овако утврђене: са 3.6% масти 1.15 кр., за кајмак са 10% масти 4.60 кр., за павлаку са 35% масти 11.50 кр. Одступања од ових цена могу се чинити само на бази различитих транспортних трошкова. (Сем тога, млекаре су обавевне да 1а ову цену плаћају извесан доплатак.

Трећом уредбом установљава се фонд за изравнање, који има за циљ да покрије расходе око уравнотежења производње и потрошње млека и млечних производа. Приходи фонда састоје се од доприноса произвођача, ако ови врше непосредну продају потрошачима, и млекара. Допринос износи 3 хелера по литри млека и по два хелера на сваки проценат масти у млечним производима. Сретства фонда служе за изједначење цене индустријског млека и онога, које остаје ван промета. |

Посебном уредбом регулисана су питања производње и трговине хмеља. Проширење производње је забрањено и оглашене за неважеће све продаје на зелено. Уведено је обавезно сигнирање, а хмељарским организацијама. наређено је да створе принудни синдикат 34 продају и извоз.

(Све ове уредбе претстављају наставак планирања У чехословачкој пољопривреди, започетог уредбом о вештачким мастима и уљима. После овога остаје још да се реши питање производње и трговине дрва, житарица и стоке. Тиме би била завршена прва серија планско-привредних мера у области пољопривреде.

вене анРЕИРИ НИ ЕтВеетиј НЕНА НЕН 25

Sve novine donose opširnije izPolet i keiza radničkih sndi- Veštaje O štrajku u amerikanskoj – kata u Americi automobilskoj industriji, koji se

raširio na gotovo celu željeznu i o o čeličnu industriju i završio delimičnim štrajkom u Detroitu. Ali o rezultatima. pregovora, koji su vođeni uz lično učešće Ruzvelta i koji su doveli do završetka štrajka, evropska štanipa ie samo zabeležila da su падтсе роvišene za 10% i da je radnicima priznato pravo, da sa poslodavcima pregovaraju kolektivno, preko izabranih preistavnika. Od jednih listova je ovaj rezultat označen kao uspeh radnika, a od drugih, poslodavaca, valjda zbog toga Što Su zahtevi radn:ka bili mnogo veći. Oba tumačenja zanemaruju bitno značenje rezul“ata pregovora, koji prestavlja radikalnu promenu u dosadašnijoj socijalnoj politici amerikanske vlade. То се se videti |aзпује ако 12100 dosadašnje stanje.

· Osnova sačinjava Nira, koja je donesena 16 juna prošle godine. Ona je trebala da pojedinim granama da potstreka, da zaključuju ugovore, tako zvane kodove, kojima se ruguliše proizvodnja, konkurencija, cenč i uslovi rada. Kod izrade statuta trebali su sudelovati radnici preko svojih pretstavnika. Tad je započela velika borba oko toga koje će od postojećih radničkih organizacija biti ovlaštene, da šalju mpretstavnike radnika.

'Dolazile su u obzir dve organizacije: 1, Labor Unions, to su

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 295

sindikati prema evropskom uzotu, koji obuhvataju radnike raznih ~

preduzeća. 2. Company Unions, koje obuhvataju radnike jednog preduzeća. Poslodavci su se odmah naročito oštro okomili protiv učešća Labor Unions, jer Su se bojali, da će im ova nametnuti šematičke uslove тада Кој neće odgovarati specijalnim odnosima pojedin:h preduzeća. Uprkos toga je ipak Nira-politika dala

prednost Labor Unions. Osnovu zato je dao poznati S 7 Nire,.

koji je među ostalim, radnicima :dao pravo da preko vlastitih pretstavnika pregovaraju sa poslodavcima, a ovima je zabran'o svako mešanje u izbore radničkih pretstavnika. Ova odluka je stvarno išla u koriss Labor Unions, koji su nesmetano mogli razviti jaku propagandu. Još više je došla do izraza prijateljska' poiitika prema njima u zakonskom projektu senatora Vagnera početkom ove godine, za koji se očekivalo da će ubrzo biti usvoјеп. Ргобје godine su Labor Unions imali vanredno jak priv

_ članstva, na što smo upozorili u članč:ću „Radnički sindikati kao

korisnid; Ruzveltove politike” (Br. 42 od 1033 год.)..

Međutim aj je odnos sada promenjen. U Ruzve:tovom raspisu o rezultatima pregovora U automobilskoj industriji se kaže (da vlada ne pretpostavlja jednu vrstu radničkih organizacija druсој. Ni sa Које strane se ne sme na radnike činiti nikakav pritisak da biraju ma čije kandidate. Taj stav vlade je veliki deo američke štampe rastumačio kao promenu u korist Compny Unions, jer sad ne mogu Labor Unions činiti nikakav moralni uticaj na radnike. U vezi s :im je takođe vrlo. važno, da je jedan poznati kritičar Labor Unions i branilac Company Unions određen za pretsednika jedne nove radničke ustanove, koja je druga važna tačka u rezultazu pregovora. Ona ima dve funkcije: 1. Izravnavanje sporova iz radnih odnosa. Kod toga ona učestvuje na poziv samo jedne s'rane, a njene od:uke su obavezne. — 2. Ima najšire pravo kontrole o tome da li se preduzeća pridržavaju SOcijalno.g zakonodavstva, uslova rada i kolektivnih ugovora. Sastavljena je iz po dva pretstvnika radnika i poslodavaca i Tri pretstavnika vlade.

Može se reći da je Amerika za godinu dana u Svom radničkom zakonodavstvu postigla onaj razvoj za koji su druge zemlje trebale desetine godma. Još za vreme Hoverovo je preovlađivao ind.vidualni radnički ugOVOT. U prošloj godini su počeli preovlađivati kolektivni ugoVOTi. Već krajem godine oni su обићуа«ал više od polovine svih radničkih ugovora. Kod toga je vlada pokušala da pomogne pretstavnike radnika iz Labor Unions. Izgledalo je da je u Americi došla konjunktura za sindikate. Ali sada počinje nova era: dalje preovlađivanje kolektivnih ugovora, ali takvih, koji se sklapaju između radnika i poslodavaca jednog preduzeća. "Dime je simdikalna konjunktura u Americi završena.

Ovaj razvoj se upadljivo približuje novom radničkom такоnodavstvu Nemačke, O čemu smo pisali (Br. 6 od 1934 g.), аде зе тадт uslovi ustanovljavaju po pojedinim preduzećima uz učešće radnika, a mjihovo sprovođenje kontrolišu državne vlasti preko sudova socijalne časti i poverenika rada. Sasvim je mogućno da će i u Americi va nova radnička ustanova dobiti slične funkcije, naime državnu korekturu većine radnih uslova ustanoVvljenih po. pojedinim preduzećima. To potvrđuje i jak uticaj koji država hoće da ima preko ove ustanove imenovanjem Trojice SVOjih članova u пјој.

ениизавешарвтелешеаеитиитШЕеПЕн ИЗАШЛЕ

Mi smo u br. 1 od 1 januara 0. g. izložili stanje žitnog režima u Francuskoj, zasnovanog zako= nom O Organizaciji i odbrani шеинститтенекиитшешенешиешиЕ о под ша од 10 jula 1933. Posle ovoga donet je novi zakon decembra meseca Кој takođe nije mogao da popravi situaciju. Najzad, 19 marta 0. g. donet je i treći zakon. Međutim, ni ovaj nije bio u stanju da ukloni dispa– ritet cena ma tržištu. Zvanična minimalna cena od: fr. 127,50 nije se nikako mogla održati i pšenica se prodavala po 90, 80 pa čak i 70 franaka. | cena brašnu se nije mogla održati, te Su mlinari prodavali pekarima po 20 do 30 franaka ispod dekre-

Agonija žitnog režima u Francuskoj