Народно благостање

Страна 296 И tirane cene. Samo se hleb prodavao O ceni srazmernoj ceni pšenice i brašna, te su pekari iz ovakvog stanja crpli najveću korist.

Hleb je postao i suviše skup. Zakon o minimalnim cenama stvorio je dakle dva tržišta: Javno i tajno. Drugo je imalo daleko veći značaj od prvog. Vlada je pokušala da trećim zakonom reši ovo pitanje, ali u tome nije uspela. Sada je objavljeno, da će u maju biti donet novi zakon — četvrfi za poslednjih 10 meseci — kojim će tržište žita biti ponovno reorgamiгоуапо. Kakav će biti novi zakon za sada: se još ne zna.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

« Бр, 19

Donošenje četiri zakona najbolji je dokaz neuspeha francuskog žitnog režima. Osnovna. mana njegova leži u tome, što Se pored dekretiranja cena mije odredila i ruka, koja bi po tim cenama imala da otkupljuje svaku ponuđenu količinu. Zbog toga je, kao što smo u br. 1 od ove godine rekli, još u samom početku stvoren disparitet između faktičkog i zakonskog sfanja, koji nije mogao da bude uklonjen nikakvim novim taksama. Ako se novi zakon ne postara da stvori finansijska, sretstva za otkup svih ponuđenih količina, onda će i njegova sudbina biti istovetna sa sudbinom prva tri zakona.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Deseti međunarodni mlekarski kongres započet je 30 aprila u Rimu. Na njemu je zastupljeno 45 država sa 2.000 delegata. |

— 500r BeJMKe суше стање усева у Румунији је врло неповољно те су цене и пшенице и кукуруза скочиле за 100 — 2000 леја по вагону. У вези с овим румунска влада носи се мишљу да забрани извоз пшенице,

— Индекс цена 20 најважнијих пољопривредних арти_Кала код нас износила је у злату у јануару: 1932 г. 107; 1933 г. 98 и 1934 г, 68 (мање 37% према 1932 г.); а код 17 производа које земљорадник купује: 146; 140 и 106 (мање 21% према 1932 г.).

ИНДУСТРИЈА

— У прошлом броју смо јавили да су 23 априла ступиле на снагу повишене царине за увоз нашега дрвета у Италију. Пошто се тиме наша извозна дрвна индустрија доводи у тежак положај, поведена је акција да се нађе повољнији излаз. Централни одбор југословенске дрвне привреде позвао је хитно за 30 о. м. на конференцију у Београду учеснике конференције у Трсту (Аустрија, Румунија, интернационални комитет, поред наше земље). Осим тога одржане су конференције претставника индустрије у Бањој Луци, Загребу, Љубљани. Поводом тога: отпутовао је у Рим начелник Министарства трговине и индустрије г. Миливоје Пиља. Још нису донети никакви закључци, -

— Indeks naše ruđarske proizvodnje iznosio je u januaru 0. g. 112,2 prema 100,9 u istom meseci prošle godine.

— „Jugoslovenska pošta” donosi da je u prošloj nedelji stupilo u štrajk 800 pilanskih i železničkih radnika zaposlenih kod šumskog preduzeća „Bosna-Boa”, Raniji kolektivni UZgOVOr između radnika i preduzeća je istekao, stoga su radnici zahtevali sklapanje novog kolektivnog ugovora i povišenje nadnica za 20%, ali nije došlo do sporazuma.

— Broi industrijskih preduzeća u Beogradu iznosio je: 1919 g. 67; 1925 g. 99: 1927 g. 138 i 1932 g. 157. Na prvom mestu stoji metalurgija (14, 24, 29 i 32), a najbrži je porast kod hemijske ind. (5, 7, 10, 21).

— Bilansi 261 akcionarskog društva u Italiji, koja pretstav-

ljaju 30% kapitala svih akcionarskih društava, u 1933 prema 1932 pokazuju sledeće stanje: 214, koja imaju 12.9 milijardi a. k., роkazuju dobit, a 42 sa akcionarskim kapitalom od 588 mil. lira gubitak. Prosečno ostvareni profit u 1933 bio je kod ovih društava 6.3% prema 3.9% wu 1932 i 5.9% u 1931.

— Edison Socjeta Generale Italiana di Elektricita, Milano povećava svoju glavnicu sa 1.350 miliona lira na 1.485 miliona. „Sıuia Viscosa”, Torino, smanjuje svoj kapital sa 350 na 300 miliona; a „Pireli”, Miamo, sa 212 na 160 miiona.

— Proizvođači svilenih čaura u srezu Strumičkom podići će zadružnu fabriku za izradu svilenih 4kanina, Fabrika će koŠštati oko 3 miliona. Udeli iznose 100 dinara — prema „Štampi”.

— Proizvodnja električne struje povećala se u prošloj godini kod niza država i iznosila je miliona kilovaf-sati u: S.A.D. 103.030 (prema 90.042 u 1932 g.); Nemačkoj 25.000 (23.460); Engleskoj 20.303 (18.709); Kanadi 17.533 (15.836); Francuskoj 14.950 (13.700); Ifaliji 11.201 (10.227); Švajcarskoj 4.934 (4.790) i Beigiji 4.263 (4.107).

— Najveće nemačko i svetsko hemijsko industrijsko preduzeće 1. G. Farbenindustrie A. G. objavilo je bilans za 1933 5. Obrtni kapital Ovoga ogromnoga preduzeća iznosi 35 miliardi dinara, od čega su sopstvena sretstva (rezerva i glavnica) 28 miliardi. Preduzeće zaposluje 60 hilj. radnika i 18 hilj. činovnika. Za nadnice je plaćeno oko 3,6 miliardi. Čista dobit iznosi mihardu. dinara. Dividenda iznosi 6%.

— Tr} najpoznatija talijanska društva za finansiranje industrije (Soc. Elettrofinanziaria sa kapitalom od 350 mil. lira, Soc. Finanziaria Maliana sa kapitalom od 120 mil. lira ; 506. Finanziaria Industriele s kapitalom od 300 mil. lira) biće likvidirana. Kapital ovih društava sa više od 50% nalazi se kod Instituto per la Riconstruzzione Industriale. Ova likvidacija u vezi je sa reorganizacijom talijanskog bankarstva.

— Broj osiguranih radnika kod Suzora n februara 0. g. bio je 495 hilj. prema 485,4 hilj. u istom mesecu 1932 ze. i 531,2 hilj. u 1931 g. Prema istom mesecu prošle godine pokazuju porast u procentima: šumsko-pilanska industrija. 26,5; fekstilna 20,1; papirna 18,3; kože i gume 15.5; kamena i zemlje 13.3; hemijska 11,3; odela 9,2; higijena 7,8; gradnja prevoznih sretstava 7; a porast od 2 do 6 pokazuju: gratička ind., slobodne profesije, kućna posluga, privatni saobraćaj, banke, elektr. centrale i mdustrija hrane i pića. Smanjenje je kod: visokogradnji 44: industrije duvana, 30,2; javnih radova 20,7; prerade kože 8,6; javno= ga saobraćaja 51; opštinskih radova 3,7; stolarstva 3,3% i hote= lijerstva 1,7. Kao što. vidimo poboljšanje je kod najvećih grama, dok je opadanje kod građevinske delatnosti i zanata.

— Производња аутомобила за прво тромесечје о. г. је према истом периоду 1933 r. порасла за 107%, односно 132 хиљ. према 354 хиљ. аутомобила. Фордове фабрике су произвеле у априлу о. г. 100.000 аутомобила, те је искоришћен пун њихов капацитет,

— Наредбом Управе града Београда забрањен је рад „Шумадији“ а. д. у њеној фабрици за штављење и прераду кожа у Београду, јер је између осталих разлога предузеће димом и чађом онемогућавало опстанак становништва у суседству. — 1932 г. било је снабдевено електричном струјом 973 општине у нашој земљи (14% од укупног броја). Од места са становништвом испод 2 хиљаде само 11.35% имају електричну струју. У местима која су снабдевена струјом живело је 28,4% од укупног становништва,

— Укупна потрошња електричне струје у нашој земљи 1932 г. износила је 855.313 хиљ. киловат сати, од чега је на производњу јавних и полујавних централа отпадало

ан