Народно благостање

Страна 308

и т. Д. и око 350 народних посланика. Генерални секретар тог комитета, г. Филипо Зара, Јерменин, развија све већу активност за зближење Италије и Француске. Истина, не може"се порећи, да је један део француске штампе врло незадовољан тим комитетом и да се чак чују гласови, да је по среди само један велики гешефт. Ми смо у немогућности да ценимо, шта се све крије иза кулисе тог комитета, али је ноторно да Французи сматрају, да је отуђење између Немачке и Италије тако велико, да би био погодан моменат за нов покушај споразума са Италијом. Ако би та акција успела, ми бисмо имали само да добијемо. |

Док се на једној страни за кратко време развило отуђење између Немачке и Италије и непријатељство између Немачке и Аустрије, дотле се последњих дана све јасније манифестују знаци да се Немачка све више интересује за Југославију. Не знамо уколико је наш трговински уговор са Немачком накнадио губитке услед новог брака у троје, који се закључио у Риму ових дана, али је лако могућно, да је тај наш губитак и пренакнађен. Ако би то било, онда бисмо имали за задовољство да констатујемо, да се наша мисао о великој кориСсности евентуалног економског зближења Југославије и Немачке почиње да остварује. Ми смо били први пионири те идеје.

„Народно Благостање" заступа гледиште, да се у Средњој Европи не треба одавати никаквим илузијама у погледу трговинске политике. Новине јављају, да су преговори између Италије и Немачке наишли на велике тешкоће. То нас не изненађу-

је. Не може ни г. Мусолини да жртвује интересе

талијанске пољопривреде својој мађарској симпатији. Данас је заштита пољопривреде у свим земљама императив. Не могу се жртвовати Мађарима тековине житне борбе у Италији и оне најновије политике фаворизирања сточарства. Значи, да би и наш извоз у Италију, све и да смо остали при ста-

НАРОТНО БЛАГОСТАЊЕ | ___Bp, 20

рим односима, постепено опадао. Данас је у целоме свету проблем форсирање извоза раван ономе квадратуре круга.

Али нам се и нехотице намеће паралела између преговора талијанско-мађарских у Риму и југословенско-немачких у Београду. Док су први отпочети после једне велике политичке манифестације, уз фанфаре и таламбасе и с есконтовањем. једног и сувише интимног економског зближења, дотле су преговори у Београду отпочети хладно и доста у песимизму. И док се они у Риму још увек лонџају, дотле су ови у Београду већ завршени. То треба да да повода Мађаримг, да мало размишљају. Нама се чини да се њихова генијална политика, коју наш народ назива „добро јутро чаршијо, на све четири стране", почиње да ломи. Мађари су мислили да ће моћи трајно да у једној руци држе Француску, у другој Италију и Аустрију, а у зубима Немачку. Изгледа да им зуби нису довољно чврсти да одрже терет Немачке. Немци истина још увек стоје на гледишту, које је најновија тековина немачке трговинске политике, наиме, да не треба тражити пословне пријатеље преко океана, већ у суседству у Средњој! Европи. Тај су обрт у Немачкој добро искористили Мађари. Али Мађари најбоље знају да после рата политика има примат. Ни- | је искључено да ће Немци да се заштите од Мабарског жонглирања. Искрено да кажемо, ми бисмо се томе радовали из два разлога, од којих је један економски. Свакако евентуално отуђење између Мађарске и Немачке могло је нама да користи. М ми се не устежемо да признамо, да је и наша политика требала да буде упућена у том правцу: као што Мађари имају право да сваку велику силу уверавају да су с њом, како би што боље продали своју робу, тако исто имамо и ми право да указујемо на'немогућност верности Мађарске на све четири стране, и на то да Немачка у нама може наћи економског пријатеља онако исто вернога, као што су то Немци.

вевеа

ПОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Церера није била милостива према сељачком народу средње Европе; послала му је три зла у један мах: сушу, гусенице и мушицу. У "погледу суше не треба да се заваравамо, њезино пустошно дејство не може више да се поправи — бар не код шенице. Код кукуруза, који је скоро сејан, могло би да буде приноса само под условом, да се атмосферске прилике развијају правилно и нарочито да јесен буде топла. Воће које је одлично било понело страда од суше и гусенице. Оно већ у велико опада. Гусеница му ништи плућа — лишће. Стока страдава од суше и мушице.

Румунија је забранила извоз жита и пасуља. Њој ће следовати и друге средњо-европске државе, чим буду цене пошле навише, а то ће бити вероватно ових дана. Можемо ускоро доживети цене преко оних из прошле кампање,

Неке су државе већ почеле да наређују попис и кон. тролу житних залиха. Какво је код нас стање залиха, не зна се. Ми смо усвојили лањску процену приноса пшенице

Стешимо позаге!

и кукуруза. А она је код шенице ишла на 260.000 вагона, а извозни вишак је цењен на 30—50 хиљада вагона. Ми смо међутим извезли до краја марта шенице округло 1.200 вагона. Знази да би било још резерве код пољопривредника (а сва је резерва код њега, пошто су се млинови, срећом, устезали да купују по цени преко извозног паритета, коју | је тражио сељак). Сељак је до скора држао цену шеници 100 динара, због чепа је онемогућио извоз. Сад се види, колико је мудар био тај прећутни сељачки картел шенице. Он му је донео пре свега 30% у новцу више, но што би добио по цени извозног паритета, а целој земљи спасавање једне резерве, која би иначе одавно била извезена. Пословна мудрост нашега сељака била је ове кампање надчовечанска! Али при оцени резерве у шеници није довољно узети у обзир само извоз; много је важније, како се кретала унутрашња потрошња. Она је код нас променљива; сељакова исхрана је а сћеуа!, тј. алтернативно шеница и кукуруг, према томе како му то диктира арбитража. Он, наиме, продаје релативно скупљи артикал, а троши јевтинији. Како је ове године кукуруз био релативно скупљи, то је сељак њега