Народно благостање

15, мај 1934.

продао и због тога имамо извоз у овој кампањи од скоро 50 хиљада вагона, односно 350 милиона динара. Колика је штета што то није остало у земљи!

Остаје отворено питање, да ли ћемо. морати да увозимо људску храну. То би била врло неповољна алтернатива.

Скок цена житарица неће више да користи сељаку; поправка маказа цена остаће без повољног дејства на сељака, а дејствоваће штетно на варошко становништво, јер ће оно имати скупљи живот, а мање приходе.

Главно је да сељак буде сада присебан и да се сачува од продаје за време кризе усева, јер је више но сигурно, да ће један део обртног капитала у земљи да се окрене пољопривредним производима, очекујући скок цена, као што су лањске године многи постигли велику зараду купујући кукуруз од 25—30 динара у клипу. Имамо: да рачунамо с огромним падом куповне снаге нашег сељака. То ће имати дејство и на целу народну привреду. Подина ће бити тешка. Стезањем кајиша народи су пребродили страховита иску-

шења у светском рату. Изгледа да ћемо ове године морати ·

много да се користимо искуством из Рата.

Beogradski okružni ured za OSiguranje radnika u svome izveštaju za prošlu godinu, doneo: je i podatke o kretanju zaposleno- =====" si DO privrednim granama и drugom polugođu 1932 i 1933 godine, kao što se vidi iz donje tablice. Iz njih možemo videti stanje privrede. na području ovoga ureda, koji po broju osiguranih radnika stoji na prvom mestu, a takođe i po prostranstvu se nalazi među prvima. Samo ova statislika pored manuelnih radnika obuhvata i privatne namešienike, čiji nam broj nije poznat, A svakako nije veliki s obzirom na brojno Člamstvo u bolesničkim blagajnama „Merkura” ı „Omladine”. Prosečni broj osiguranih kod Ureda u Beogradu:

Pogoršanje privredne delatnosti na. područiu beogradkog Ouzora

VII-XII _VII-XII 3 1932 1033 „prema prei. god inama Javni saobraćaj 2.447 2.100 — 347 Privatni saobraćaj 1.262 1.013 — 249 Industrija kamena i zemlje 2.916 2.281 — 635 Metalna i maš ind. 9.500 9.719 219 (Огадепје ргеуо2. 5те151. 2.281 2.029 — 258 Hemijska industr. 459 441 · — 18 Elektr. centrala i vodovod 1.676 1.748 15 12 Tekstilna industr. 2.861 2.451 — 410 Industrila papira 533 466 — 67 Ind. kože 1 сите 222 262 = 40 Prerada kože i gume 2.999 2.848 __ 115] Šumsko-pilanska industr. 1.193 564 — 629 Drvod.-rezbarska industr. 1.850 1.619 — 231 Нтапе 1 реса 5.162 5.293 = | 151 Gostione i kavane 4.384 3.824 — 560 Odela i čišćenja 4.284 4.426 = 142 Građenje želez. i puteva 10.946 6.180 — 4.766 Građenje nad zemljom 8.424 4.842 — 3.582 Grafička industrija 2182 2.182 — 45 Higijena 2.132 2.225 = | O3 Opštinski poslovi 3.711 3.417 -— 294 "Trgovina 6.072 6.100 she 28 Novčami zavodi i Капс. 1.705 2.248 | 543 Pozorišta, slobod. prof. 1.209 1.569 sp 360 Kućna posluga 6.836 7.119 15 989 Broj osiguranih je дао 1931 godine rastao (1928 god.

57.134. 1920 сод. 67.753 1 1931 сод. 72.599), a za poslednje dve godine je opao za 10% (1932 god. 81.854 ı 1933 god. 78.085). Treba još uzeti u obzir da je priključeno 6 hiljada rad-

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

Страна 309

nika u 1931 god. sa područja bivših ureda u Vršcu i Zemuni; a u 1932 god. je izuzet isto toliki broj državnih službenika iz osigurahja kod ureda. Prema tome broj oskguranih· je Opao SVega za nekoliko procenata. Na Beograd otpada više od polovine osiguranih (1931 god. 52.687; 1932 god. 44.50 ı 1933 god. 42.617). :

Porast broja zaposlenin 1932 god. u unutrašnjosti Zbog javnih radova (isušivanje Pančevačkog tita, građenje pruge Požarevac__Kučevo, Beograd—HResnik i dr.), a smamjenje u prošloj godini je uglavnom posledica smanjenja obima ovih гаdova; dok je smanjenje u Beogradu posledica velikog nazadovanja građevinske delatnosti.

Po. broju zaposlenih radnika na prvom mestu stoji metalurgijska industrija. (sa 9500 i 9719), zalim industrija hrane i pića (5.162 i 5.293). Kao što smo pomenuli naijače su pogođeni građevinska delatnost i javni radovi, gde је broj radmika opao za 50%; a znatni pad još pokazuju šumsko-pilanska industrija, zatim industrija kamena i zemlje, privatni i javni saobraćaj, tekstilna industrija, gostione i kavane, a manji pak: stqalarstvo, građenje prevoznih sretstava, obućarstVoO, opštinski poslovi, gralička i papirna industrija. Znatniji je porast samo kod kućne posluge, kancelarija i slobodnih profesija, a manji kod metfalurcijske industrije, hrane i pića, izrade odela i higljene.

Kao što se vidi, posmatrana u celini, industrijska delatnost na području ureda pokazuje izvesno pogoršanje u prošloj gOdini, iako je i 1932 g. bila nepovolina. Na prvom mestu је 10 slučaj sa tekstinom industrijom, ROJA. pokazuje lep napredak u drugim krajevima.

Moralni i materijalni krat špektlanata sa srebrOm 1 Americi

ава ен авина тета

aa ani RIO

U drugom broju od ove godine pisali smo o remonetizaciji Srebra u Americi, koja |e izvršena na osnovu Londonskog spotazuma zaključenog prilikom sveiske privredne konferencije. Ка ијис! оуај зрогагшт 21 деcembra pr. god. Sjedinjene Američke Države odlučile su da kupuju sve srebro proizvedeno u zemlji, od koga će se једпа роlovina upotrebiti za kovanje novca, a druga u polugama stajati u trezoTu. ;

Pazara.

Odmah posle ovoga u Americi je počeo da se obrazuje srebrni blok, čija je glavna težnja išla za Чт, да svoje interese poveže sa interesima drugih privrednih grana i StvOri što širu podlogu za nove zakonske mere o zaštiti stebra. Ovu bazu srebrni blok je našao u agrarmim krugovima, koji su u remonetizaciji srebra i uvođenju dvojnog važenja gledali glavni uslov za podizanje cena agrarnih proizvoda. Ovi interesi našli su veliki broj zastupnika u Parlamenfu i Senatu. Blagodareći tome u trećem delu Agricultural Adjustment Aci-a prošla je одтедђа, kojom se ovlašćuje pretsednik da odredi novu vrednost dolara na bazi zlata i srebra — radi stabilizacije nivoa cena i zaštite spoline trgovine. Međutim, Ruzvelt je, i pored energičnog nastojanja prelstavnika srebrno-agrarnog bloka, stainmo odbijao da učini upotrebu od ovog ovlašćenja. U toliko pre, jer su розје odluke o remonetizaciji srebra mnogi stručnjaci izašli sa tvIđenjem, da bi uvođenje dvojnog važenja odvuklo Ameriku u

· katastrofalnu krizu monetarnog sistema. Veliki broj profesora,

među kojima je bilo i više Ruzveltovih savetnika, objavio je memorandum u kome je upozorio pretsednika na sudbonosna valutna eksperimentisanja i na činjenicu da uvođenje dvojnog VaŽenja sa ciljem stabilizacije cena na mivou 1926 znači inflaciju.

Ovo je pobudilo Ruzvelta da postane otporniji prema zahtevima srebrno-agrarnog bloka kome su, najzad, prišli i Svi inflacionisti. Dobivši veliki broj pristalica blok je počeo intenzivno da radi u oba pretstavnička tela. 10 aprila agrarni odbor Senata usvojio je zakon o srebru sa sledećim glavnim odredbama: 1) Ministarstvo lnansija se obavezuje da otkupljuje svu 'koli-