Народно благостање

–

11, авгувт 1934.

·НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

158 515

NAŠ REČNI PROMET ZA VREME PRIVREDNE DEPRESIJE

o

Mi smo u ranijim brojevima prikazali naš Река pomorski i autobuski saobraćaj za vreme privredne depresije. Koristeći se statističkim publikacijama Uprave pomorstva i rečnog saobraćaja („Statistika plovidbe na rekama i kanalima Kraljevine Jugoslavije”) u mogućnosti smo da kratko prikažemo i naš rečni promet, gde je još uračunat i promet na POO skim kanalima, Ohridskom i Skadarskom jezeru.

Naša zemlja po dužini vodenih puteva ZN. prvo mesto među podunavskim, blagodareći u prvom redu položaju Dimava i njegovih. pritoka. Na njih otpada i najveći deo prometa. Ukupna dužina plovnih rečnih puteva iznosi oko 3 hilj. km., od čega otpada na: splavne reke 760 km.; reke internacionalne mreže Dunava 1020 km.; nacionalnu rečnu mrežu 815

Celokupni saobraćaj

km.; kanale 268 km.; zatim jezera sa pritokama 90 km. (Ska- uu

darsko 60 a Ohridsko 30).

Naš rečni saobraćaj po prometu izostaje iza železničkog, ali stoji pred. pomorskim. Najveći značaj ima unutrašnji rečni promet. Beograd stoji ma prvom mestu u svim vrstama ргоmeta osim tranzita. Glavna izvozna pristaništa su: Bečkerek, Bezdan i Titel, gde se utovaruje vojvođanska žetva; za unutrašnji saobraćaj: Bezdan, Novi Sad i Pančevo, i za putnički: Zemm, N. Sad i Pančevo. U tranzitnom prometu učestvuju svega četiri pristaništa: Bezdan, zatim Vel. Gradište, Senta i Bečkerek.

Glavni pravci našega izvoza rečnim putem su zemlje Srednje Eprove. Dunavom se izvoze poglavito OI. drvo i rude. у

ma našim rekama.

; TO NLO O Uk | Saobraćaj Сода _ | _ Spoljni saobraćaj LO solji i Tranzitni saobraćaj Ukupni putnika | | По unutrašnji saobraćaj Doputovalo Uvoz Izvoz Ukupno lstovar saobraćaj Uzvodno Nizvodno Ukupno hiljada lica | СЋА НЕ | lj | | a d а t o n a 1929 492 182. | 1224. 1065 2.289: 692 359 1.052 8. 3:341 3.303 1990 "269 673 - 1242... 1.699 2.941 807 -207 1.014 3.954 3.978 1931 - 359 584 ~ 048 1.706 2.649. 1.545 293 1.838 4.487 3.716 1932 - 281 266 592 1.594 2.147 1.131 164 1.295 3.441 3.464 1933 243 527 711 1.244 2.015 945 467 1.412 3.427 | | 3.441

Gornja tablica nam pokazuje kretanje celokupnog prometa na mašim rekama za poslednjih pet godina. Iz nje vidimo da je ukupan rečni saobraćaj bio najveći 1931 god. (4,49 mil. tona) i fo usled porasta tranzita. Poslednje dve godine kreće se nešto iznad mivoa od 1929 god., ali je opao prema 1930-31 god. za 18,6%, dok je pad kod putničkog prometa upola manji (oko 10%).

Naš ukupan spoljni i unufrašnji rečni robni saobraćaj dostigao je maksimum 1930 g. sa 2,94 mil. t. i porastao je prema prethodnoj godini za 22,1%, a posle je u stalnom opadanju (1931 g. za 9,7%; 1932 с. та 19,0%. i 1933 za 6,2% prema prethodnoj godini). Pad je najveći u 1932 g., ali je mastavljen i u 1933 g., što nije slučaj sa pomorskim prometom.

Na prvom mestu stoji unutrašnji rečni promet, gde vidimo porast istovarene robe do 1931 god., kad je dostignut maksimum od 1,7. mil. tona, zatim nastupa opadanje u 1932 g. na 1,6 mil. tona, a 1933 g. na 1,24 mil. f., te pad iznosi prema 1931 g. za 27%, a za ceo poslednji petogodišnji periođ bio je najmanji promet u 1929 g. (1,07 mil. +).

Spoljni saobraćaj rečnim ·putem pruža sliku sličnu .celokupnoj našoj spoljnoj trgovini. Maksimum je dostignut 1930 g. sa 1,24 mil. tona (od čega otpada na izvoz 54,2% a ma uvoz 45,%); zatim opada (u 1931 g. za 24%; 1932 g. za 41,4% prema prethodnoj godini); ali se u 1933 с. popravlja prema prethodnoj za 28,3%, ali prema 1930 godini pad iznosi 38%. Izvoz je bio najveći 1929 godine i od tad do 1932 godine stalno opada (1930 godine za 7.9%; 1931 godine za 12,8%; 1932 g. za 54,4%), a u 1933 g. se popravlja prema prethodnoj za 49,5%, ali je još uvek pad od 27,9% prema 1929 g. Магоčito je nisko pao u 1932 2: Кад је bio manji i od uvoza, i ako

je inače izvoz stalno skoro za pola veći od uvoza. Kod uvoza je maksimum dostignut 1930 g. a posle opadanje, koje je mastavljeno i u 1933 g: (pad iznosi od 1930 do 1933 pg. za 57,2%).

U transportu naše spoljne trgovine stoji na prvom mesfu pomorski saobraćaj,. zatim dolazi železnički, i tek ma. frećem mestu rečni, koji iz godine u godinu varira i kteće se od 17 do 21% od celokupne spoljne trgovine, kao što nam pokazuje donja tablica: 5

Promet naše spoljne trgovine rečnim putem.

wvoz 12707, Ukupno u % od u % od um” od ukupne “ukupnog ukupnog spoljne | __ uvoza izvoza trgovine 1927 32 8,25 13,9 ! 1928 30,6 112 13,2 1929 29,4 13,7 17,5 1930. "376 142 19,9 1931 ~ 31,7 17,6 21,2 1932 32,5 11,1 16,9 1933 = 30:1 18,0 20,0 ·

Nasuprot pomorskom saobraćaju kod rečnog. uvoz je zna(по veći, jer se kreće od 30—37%. celokupnog uvoza. I pored vafiranja iz godine u godinu maš spoljašni rečni promet ne pokazuje opadanje u odnosu prema celokupnoj spoljnoj trgovini, te je porast udela pomorskog prometa u spoljnoj trgovini išao na · račun suvozemnog (železničkog).

Tranzitni saobraćaj dostiže maksimum u 1931 o. sa 1,84 mil. din., a od tada opada do 1933 g. za 23,3%, ali ipak ostaje iznad nivoa u 1929—30 god,