Народно благостање

Страна 516 НАРОДНО

I putnički saobraćaj pokazuje stamo орадапје од такsimuma doputovanih lica u 1930 #., ! 10: 1931 2. та 6,0%; 1932 god. za 6,7%; 1933 с. та 0.6% prema prethodnoj godini.

. Osim našega brodarstva u transportu naše spoljne #'20vine rečnim putem učestvuje još i brodarstvo devet evropsk h zemalja, i to: Austrije, Nemačke, Mađarske, Rumunije, Čehoslovačke, Holandije, Francuske i Engleske, dok se sav цпиtrašnji promet vrši domaćim brodovima i šlepovima. Od ukupnog rečnog saobraćaja otpadalo je na brodove i šlepove sa domaćom zastavom: 1931 а. 55,1%, 1932 :g. 61,9% i 1933 g. 53,6%, a to je nešto više od polovine. Udeo ostalih zemalja рокагије 12 50dine u godinu variranja. Najveći pad pokazuje Austrija, Čehoslovačka i Nemačka, a porast Engleska i Francuska.

Udeo našeg brodarstva u izvozu rečnim putem bio je u procenfima: 1929 с. 49,2; 1930 g. 51,2; 1931 g. 101: 1952 godine 50,4 i 1933 godine 66,7; a u uvozu: 64,3; 64,3; 65,2; 67 i 77,5. Kod izvoza su znatna variranja, ali je ipak porast poslednjih godina, a takođe je porast i kod uvoza.

Međutim udeo našeg brodarstva u tranzitu rečnim putem je sasvim neznatan (1929 g. 3,9%; 1930 g. 3,4% i 1931 g. 45%) i ispred nas stoji pet zemalja.

Kako se kretala spolina trgovina rečnim putem kod glavnih grupa robe za poslednjih pet godina pokazuju nam dve donje tablice.

Naš izvoz rečnim putem

Roba 1929 1930 1931 1932 1933 hiljada tona Žita i kukuruz 565 513 467 180 413 Ostali polj. proiz. 26 190. 05 31 42 Drvo za gorivo 37 39 37 10 14 Drvo za građu i izrad. 34 23 19 4 5 Rude i kopovi 72 42 19 12 9 Metali, mašine i 6 izrade od metala — 18 17 23 33 Industrij. proizvodi 14 14 6 0,6 0,7 Denčana roba 6 4 3 3 4 Ukupno 732 673 584 266 5277

Udeo žita i kukuruza u celokupnom izvozu rečnim putem iznosio je u procentima: 1929 g. 77,2; 1930 g. 76,3; 1931 g. 80; 1932 zg. 67,6 i 1933 g. 78,5. Znači, da dve trećine izvoza pretstavljaju žito i kukuruz, čiji procentualni udeo, i ako varira iz godine u godinu, nije opao. Međutim je izvoz pšenice i kukuruza po količini opao od 1929 g. do 1932 g. za 68% (a u 1933 g. pad se smanjio na 26,8%). Naročito je veliki pad u 1932 g. usled toga što je te godine podbacila i žetva i izvoz. Nasuprot tome ostali poljoprivredni proizvodi pokazuju za poslednje dve godine porast izvoza rečnim putem, što je u prvom redu posledica izvoza voća i konoplje. Udeo ruda i kopova je sasvim neznatan prema iransportu istih morskim putem A isti je slučaj i sa агvom. Prema tome u pomorskom prometu glavno mesto zauzimaju rudarski i šumarski, a u rečnom ratarski proizvodi. Osim toga izvoz drva i ruda rečnim putem pokazuje veliko opadanje (pad iznosi od 1929 g. do 1933 g. kod drva za 70%, a ruda za 85%, dok je porast jedino kod sirovog bakra). Tako se u poslednje dve godine, izuzimajući poljoprivredne proizvode i bakar, ostali proizvodi skoro gube.

Naš uvoz rečnim putem

Roba 1929 1930 1931 1932 1933 hiljada tona

Ugalj i koks 282 257 15878 129 56

Кићијзка 50 39 40 31 15 38

Mineralna ulja 67 142 78 84 92

РЛАРОСТА ЊЕ Бр. 33 Metali, mašine i izrade od metala 22 29 23 14 25 Industrijski proizvodi 2 6- 18 12 | Građevin. materijal 4 17 6 3 2 Denčana roba 11 68 30 13 1 Ukupno 492 569« 359 286 · 244

Kod uvoza rečnim putem vidimo još veće promene. Udeo uglja i koksa je iznosio: 1929 g. 57,3%; 1930 g. 45,2%; 1931 g. 44,1%; 1932 о. 45,1% а 1933 zg. 22,9%, i u stamom je opadanju. Opao je i,njihov uvoz sa 282 hilj. tona u 1929 g. na 56 hiljada tona u 1933 g. ili za 80,1%. Naprotiv udeo mineralnih ulja je u porastu (1929 g. 13,6%; 1930 g. 24,9%; 1931 g. 21,9%; 1932 g.29,4% i 1933 g. 37,7%), te su u 1933 zg. došla na prvo mesto. Na trećem mestu stoji denčana roba» koja pokazuje ogroman pad (sa 71 hilj. tona u 1929 g. na 10.7 hilj. t. u 1933 g. ti. za 84,5%). Još se uvoze u većim količinama kuhinjska so, metalne stvari i gotovi industrijski proizvodi, dok su se pomorskim putem uvozile većim delom sirovine i namirnice.

Za poslednje tri godine se najveći deo robe uvezao rečnim putem iz Rumunije (112—127 hilj. t.), zatim Čehoslovačke (142 —5 hilj. t.), Mađasske (50—34 hilj. t.), Nemačke (26—20 hilj.) i Austrije (17 hilj.), dok ostale zemlje ne dolaze u obzir. izuzev Rumunije, sve ostale zemlje pokazuju opadanje. Iz Rumunije se uvoze: mineralna ulja, kuhinjska so i ugalj; iz Čehoslovačke i Mađarske skoro 3/4 otpada na ugalj i koks, dok je kod ostalih razna roba. -

Kod izvoza rečnim putem vidimo za poslednje tri godine u pogledu učešća pojedinih zemalja ogromne varijacije. Тако je na pr. izvoz u Mađarsku iznosio 1931 s. 304 hiljade tona, а 1932—33 с. 22—24 11. 6; и Ештишији: 1931 о. 73 hill, a 1933 g. 227 hilj. t.; u Austriju 20 i 192 hilj. t. i čehoslovačku: 170 i 68 hili. t. To je uglavnom posledica variranja izvoza poljoprivrednih proizvoda. -

Od žive stoke i stočnih proizvoda se skoro ništa ne izvozi rečnim putem, nego glavni deo ide železnicom.

U unutrašniem rečnom prometu stoje ma prvom mestu, kao što nam pokazuje donja tablica, pesak i šljunak, na које је otpadalo od ukupnog prometa u procentima: 1920 cg. 23,4; 1930 g. 40,3; 1931 g. 48,4; 1932 g. 44,6 i 1933 g. 32,8. Ovde vidimo до 1931 о. porast, a posle opadanje, koje je naročito znatno u prošloj godini, usled opale građevinske delatnosti.

Još veliko opadanje pokazuje promet drva za građu i izrada od drveta (sa 176 hilj. t. u 1930 g. na 42 hiljade u 1933 8., zatim poljoprivredni proizvodi, a porast drvo za gorivo (sa 186 hilj. t. na 267 hilj. t.), zatim denčana roba.

Naš unutrašnji rečni promet (istovar)

Roba 1929 1930 1931 1932 1933 hiljada tona

Žito i kukuruz 61 52 55 86 59 Ostali poli. proizvodi 111 105 79 119 31 Drvo ха gorivo 186. 250 183 206 267 Drvo za građu i izrade 151 176 113 45 42 Ugalj i koks 111 135 128 156 107 Pesak i šljunak 249 694 825 И 408 Ostali građev. mater. 129 210 243 175 164 Denčana roba 50 49 56 78 73

Ukupno 1.065 1.699 1.706 1.594 1.245

U itranzitnom rečnom saobraćaju su za poslednjih pet godina nastupile najveće promene.

Udeo žita i kukuruza u tranzitu je 1929 i 1930 g. neznatan i iznosi 18,2% i 12,1%. U 1931 g. dostiže rekord od 1.025 hilj. tona i pretstavlja 55,7% od ukupnog tranzita, zatim pada

aan aa