Народно благостање

11. август 1934, НАРОДНО u 1932 g. na 584 hiljada (45,1% od ukupnog), a 1933. g. se popravlja na 643 hilj. t. (456%). Na drugom mestu stoje mineralna ulia, dok je udeo ostalih grupa proizvoda znatno manii. Najveći deo tranzita je uzvodni i 90% otpada na Rumuniju (žit5, kukuruz, mineralna ulja), a ostatak na Bugarsku. Nizvodni trarnzit ide iz više zemalja, ali 05% ofpada na Mađarsku (poljoprivredni proizvodi za Brailu).

Naš saobraćaj šlepova i remorkera kroz Đerdap pokazuje о4 1929 о. do 1932 g. znatno opadanje (kod natovarenih šlepova za 49,2%; remorkera 68,7% i putničkih brodova nepromenjeno) a u prošloj godini je porast (za 30,8%; 3,4% i 21.2%), koji je nastavljen i u ovoj godini. Naš procentualni udeo u celokupnom đerdapskom prometu iznosio je u procentima: 1929 g. kod natovarenih šlepova 24,6; praznih 23,0; remorkera 24,6 a putničkih brodova 40,0, a 1933 g.: 18,2; 23,7; 20,0 1 43,9%, te pokazuje malo opadanje.

Naš rečni plovni park, pokazuje stalni porast. Broj removkera je porastao sa 188 od 32,4 hilj. koniskih snaga na 221 od 33 hilj. k. s. u 1932 g.; putničkih brodova sa 59 од 10,34 51]. ке. 5. па 65 od 10,23 hil|. k. s.; mešovitih sa 41 od 2,38 1. na 44 od 2,35 hili. k. s.; dereglija i čamaca sa 1.214 na 1.291: a opao gvozdenih šlepova sa 649 na 638 i drvarica sa 527 na 220.

Kod nas postoji danas 18 većih rečnih brodarskih društava, zajedno sa „Državnom rečnom plovidbom” na koju je 1933 g. od 831 brodova i šlepova sa 44,43 hilj. konjskih snaga otpadalo 474 sa 34,46 hilj. k. s.

Naš rečni promet je pogođen privrednom depresijom, ali posmatran u celmi u manjoj meri nego železnički i pomorsk',

ВЛАГОСТА ЊЕ Страна 517

zbog porasta tranzitnog saobraćaja. Međutim, opadanje našeg, unutrašnjeg i spoljnjeg rečnog prometa je skoro isto kao 1 роmorskog i iznosi oko 1/3 prometa iz 1930 g., koja je bila najpovolinija za rečni promet, a kod unutrašnjeg vidimo poboljšanje ioš i u 1031 godini. Spoljni promet je u jačoj meri pogođen nego unutrašnji. Izvoz se do 1932 g. više nego prepolovio što je роsledica opadanja izvoza Žitarica, ali se u prošloj godini znatnc · popravio, ali je još uvek manji više nego za 1/4 od onoga u 1929 g.; dok kod pomorskog pad iznosi svega oko 10%. Manje opadanje kod pomorskog je posledica porasta izvoza rudarskih proizvođa. Rečni saobraćaj ima veći značaj za uvoz od pomorskog, ali su i jedan i drugi više nego prepolovljeni, što je posledica opadanja uvoza uglja i koksa rečnim putem, a namirnica i sirovina morskim. Opadanje unutrašnjeg rečnog prometa je posledica ораје građevinske delatnosti, pošto građevinski materijal pretstavlja skoro tri četvrtine prometa. Nedostaju nam podaci o kretanju tarifa rečnog brodarstva. Ali s obzirom na veliki pad cena poljoprivrednih proizvoda i

nekih sirovina, na koje otpada najveći deo prometa, može se.

očekivati i odgovarajući pad podvoznih cena, čime je теспо brodarstvo pogođeno možda u jačoj meri nego opadanjem ргоmeta. Jedino se pulnički promet relativno dobro držao, a isto tako su i tarife kod njega bez većih promena.

Rečni saobraćaj, iako jevtiniji od železničkog, nije padom cena i prometa uspeo da oduzme od naših železnica deo njihovog prometa, kao što je to slučaj sa nekim drugim zemijama (n. pr. poljskim ugliom), pa i našim pomorskim saobraćajem.

Povećani rečni promet u prošloj nastavljen je i u OVOj godini.

ко а

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У врло кратком року, од свеМонополски приходи у јуну га пет недеља, објавила је уи у првом тромесечју 0.г. права државних монопола податке о _ висини остварених прихода у јуну 0. г. као и за прво тромесечје текуће буџетске године. Резултат је врло повољан по државу. Укупни приходи од монопола износили су у јуну 0. г. 156.38 милиона и интересантно је забележити, да су ови приходи за 5 милиона динара били већи него у јуну прошле године.

Према појединим монополским артиклима остварени су у јуну следећи приходи:

Артикал Јуни 1933 Јуни 1934 више или мање . у милионима динара

Дуван 113.81 118.17 + 4.36

Со 2111 20.87 —0.24

Петролеум 3.03 5.28 + 2.26

Жижице 7.42 7.18 — 0.24

Хартије за цигарете 4.67 4.67 0

Разни приходи 1.04 0.20 0:85 Свега 151.09 156.39 + 5.29

Повећани приходи долазе првенствено од два артикла: од дувана и петролеума, и то код првог артикла више је потрошено за 4.3 милиона него у јуну прошле године на укупно 118.17 милиона а код петролеума имамо ове године у јуну за 2 милиона већи приход. Потрошња хартије за цигарете остала је станионарна, на истој висини као и прошле године, а од соли и жижице приходи су у јуну ове године незнатно подбацили.

У току прва три месеца текуће буџетске године —

од 1 априла до 30 јуна ове године закључно — износили су приходи од монополских артикала 453.8 милиона према 468.9 милиона у одговарајућем времену прошле године. Овде имамо у овој години извесно смањење, за 15.2 милиона што не претставља више од 3% а то је минимална разлика.

Према појединим артиклима приходи су у периоду април-јуни бити следећи:

1933 1934 Артикал април-јуни април-јуни _ више или мање у милионима динара Дуван 363.99 346.28 — 17:72 Co 53.74 56.59 5) „2.89 Петролеум 115177 14.34 SE. Bu Жижице 23:16 21.96 — 1.19 Хартије за цигарете 15.04 13.35 = 1.69 Разни приходи 182. 1.24 = 0.571 Укупно 468.93 453.18 — 15.15

У периоду од ова три месеца је слика нешто измењена. Приходи од дувана износе ове године 364 милиона односно.за око 18 милиона мање него у истом раздобљу прошле године, и ако су на пример само у јуну ове године били већи него пре годину дана. Значи, да су приходи од дувана у пуна два месеца овога периода били јаче опали али се разлика у јуну већ донекле компензирала. Једино код соли и петролеума приходи су у овом тромесечју већи него прошле године док су код остала три артикла мањи, али је и то смањење готово незнатно тако да се може констатовати, нарочито с обзиром на чињеницу, да су ови летњи месеци увек најслабији; да су приходи државних монопола остали стационарни и да се према томе повољно развијају.