Народно благостање

Страна 518

knjiga i brošura iz ratarstva, napisao je u „Poljoprivrednom: " Сјазшки“ članak: „Koje štefe

Poljoprivrednicima bi išlo još gore

ne upotrebljavaju veštačko đubrivo?”, u kome se kaže sledeće:

„Danas sav napredni svet upotrebljava veštačka đubriva. Tako je prošle godine upotrebila Čehoslovačka oko 50 “hilj. vagona; Italija 160 hilj.; Francuska 400 hilj. i Nemačka 700 hiljada, a naša zemlja svega hiljadu vagona. Stoga je naš prinos pšenice po hektaru 10 m. c., dok je on u drugim zemljama bar dvostruk, a veštačkim на se poboljšava, i kvalitet. Poljoprivrednik je mogao ranije da na pr. sa 10 m. c. pšenice plati poreze i dažbine, namiri svoje dnevne potrebe i da mu još mešto ostane za živof, dok danas sa tom količinom jedva plaća porez. Stoga je potrebno da on proizvodi veće količine i bolju robu. Ako bismo uzeli da se upotrebom veštačkih đubriva

· poveća prinos pšenice po hektaru samo 2 m. c. (a moguće je.

i 4—5), onda bi dobili sa današnje površine još 40 hiljada vagona, što bi iznosilo po današnjim cenama oko 480 mil. dinara. ·'Kod vina, za koje je nastala veća tražnja usled ukidanja proh;bicije u S. A. D., gubi se 80 miliona dinara, a takođe su veliki gubici i kod svih ostalih kultura, zbog toga što se ne upotrebljavaju veštačka đubriva. Stoga svim silama trebamo nastojati da se i kod nas upotrebljavaju veštačka đubriva i time otkloni ova velika greška koja donosi poljoprivredi dosta štete. A što se tiče nemogućnosti plasiranja proizvodnje nisu krivi proizvođači, nego naša agrarna politika.”

G. Mandekić smatra da treba intenzificirati našu poljoprivrednu proizvodnju upotrebom veštačkih đubriva, kako bi se povećala proizvodnja, odnosno bruto prihodi. Očekivali smo i objašenjenje da li se time povećavaju i neto-prihodi proizvođača; međutim pisac članka je uradio ono Što najčešće čine tehničari koji ne znaju šta je renfabilitet.

upotreba veštačkih đubriva samo je onda korisna kad je prirast proizvodnih troškova (za nabavku đubriva, povećani rad oko obrade i spremanja itd.) manji od povećanja pijačns vrednosti proizvedene robe; inače, upotreba veštačkog đubriva, 'kao i svih ostalih sretstava intenzifikacije, pretstavlja gubitak.

Pri današnjim miskim cenama poljoprivrednih proizvoda i prilično visokim cenama. veštačkih đubriva, a s obzirom da smo mi agrarno suficitarna zemlja, proizvođač bi upotrebom veštačkih đubriva mogao samo da pretrpi gubitke, čak i pod pretpostavkom da povećana proizvodnja ne bi oterala cene naniže. Međutim, pri današnjoj kupovnoj snazi u zemlji i vrlo n»povoljnim izgledima za povećanje izvoza, porast proizvodnje sigurno bi uticao ma obaranje cena.

Sasvim je neumesno i upoređivanje- naše zemlje sa mndutrijskim. zapadno-evropskim državama, koje su putem raznih mera zaštitile svoju agrarnu proizvodnju i osigurale joj cene često za 4—5 puta veće nego što su na svetskom tržištu. Tako n. pr. kreću se cene pšenici u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji između 350—400 dinara po m. c., a to je skoro četiri puta više „nego kod nas.

U vreme kad su cene pšenici i kod nas bile blizu te granice, upotrebljavali su i naši proizvođači veštačka đubriva, ne | samo za pšenicu, nego i za hmelj, šećernu repu i niz drugih proizvoda. Kad bi im se isplatilo, to bi verovatno radili + danas.

_ Prema: tome imamo obrnuto od onoga što je tvrdio 7. Mandekić. Naš zemljoradnik ne gubi stotine miliona, pa i miliarde usled toga što upotrebljava veštačka đubriva. Naprotiv, on bi te gubitke pretrpeo, kad bi pri današnjim prilikama upotrebljavao veštačka đubriva.

Ovakvi saveti poljoprivrednicima, kad bi ih oni slušali, . mogli bi im biti samo od štete,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

а: а У. Мапаеше) уавас пра

mastaju što naši poljoprivrednici

Бр. 38

=—>—— Ha седници швајцарског удружења _ индустријалаца и трговаца одржао је говор г. Kenan, претседник. Трговач-

Швајцарска осиромашава

ке коморе у Базелу, у којем |

је оштро критиковао привредну-политику савезне владе. Он је највише замерао владиним мерама за одржавање. високих цена у унутрашњости путем царинске заштите с једне, а извозних премија с друге стране. Навео је да швајцарски извоз стално опада последњих година и да се вероватно неће побољшати слика трговинског биланса ни у идућим годинама. Он је упутио озбиљан апел влади, да не иде тим путем даље, јер ће је он неминовно одвести још већем опадању привреде, дезорганизацији државних финансија и кредита. Као логична последица тога биће уздрмана и валута. — У смислу ових излагања примило је удружење револуцију у којој је истакнуто мишљење, да ће Швајцарска изгубити везу са светском привредом услед превисоких производних трошкова индустрије и због аутаркизирања иностранства. Једини излаз из бор сокака би био да се Швајцарска прилагоди приликама и да спроведе сличне мере као већина других земаља.

Пољопривредници, радници и намештеници су противни обарању цена. Прве би то оштро погодило, а друге две групе знају да опште „обарање цена значи у првом реду смањење надница и плата. Антагонизам између ове групе и групе индустријалаца постоји већ дуже времена. Швајцарска влада је са прелазним мерама испуњавала жеље час ове час оне групе,

Привредни положај Швајцарске у многоме се разли-

кује од онога суседних земаља. Њен трговински биланс био

је увек пасиван. Платни биланс изједначавао се из прихода од туризма, затим капитала инвестираног у иностранству и транзита робе.

У прошлој години пасива трговинског биланса била је најмања због удвостручења извоза и пада увоза за 20,5%. У првом полгођу о. г. пао је увоз са 770 мил. фр. у 1933 на 712, т. |. за 8% а извоз са 416 на 405 т. |. за 2,5%. Кретање спољне трговине показује дакле у првом полгођу обрнуту слику: увоз у већој мери пада од извоза. Ова чињеница намеће закључак да ниво цена у Швајцарској не може да стоји у несразмери с осталим земљама.

Индекс цена на велико и индекс цена на мало показује стално опадање што се види из овог прегледа:

Цене на велико Цене на мало

1913 100 100 1924 111 169 1925 161 168 1926 145 162 1927 : 142 160 1928 145 161 1929 141 161 1930 127 158 1931 110 150 :1932. 96 138 1933 | 91 131

Индексни бројеви цена на мало такође падају, али између ова два индекса постоји несразмера. Последњи показује да је живот у Швајцарској скуп. Го за њу не значи само велику надницу, која терети највише индустрију, него и неминовно опадање туризма који је један од главних извора прихода земље. Швајцарска је у 1933 години имала приход од туризма 20 мил. фр., према 315 у 1928. Оволики пад прихода садржи и дубљи узрок опадања увоза као и нужду да се платни биланс одржава у равнотежи повећавањем извоза.