Народно благостање

и |

'Orpana 602 НАРОДНО

. — Dobit japanske industrije pamuka u prvom "ро[еоди 1933 bila je 26%, u drugom polgođu 28%, u prvom ove godine

O kod industrije veštačke svile 37.1, 37,9, 36%. | 1 „Žitarska zadruga” u Bošnjacima podigla je novi

parni 0

„Pražarne i kemičke tvornice” a. d. u Celju sniziće ; O sa 1 miliona dinara па 50 А. ха 20 starih akcija iz:daće se jedna nova. Glavnica će se zatim povećati na 1 :;nilion, "izdavanjem 9500 novih akcija po 1000 dinara. — Organizacija za javne radove u Americi (РМ.А), која -

зада црозјауа 675 hiljada radn ka iskoristila je svoj fond od

__37 milijarde dolara i obratila se Reliku radi dobijanja novih

sredstava za kreditiranje nedržavnih projekata.

— 18 nemačkih tekstilnih fabrika preseliće se u Pnol-s ka One će kupiti mašine i sirovine u Engleskoj i namestiće, osim ograničenog broja stručnih radnika, Engleze. Fabrike će biti re-

· gistrirane kao engleske sa engleskim članovima uprave, ali će „se. finansiranje vršiti iz inostrantva.

_— „јиго" donosi da je fabrika „Tovarna veriga d. d. Lesce pri Bledu” počela da izrađuje plugove i ostale poljopri-

..vredne sprave, koje su Se dosad uvozile.

| "TRGOVINSKA POLITIKA

| — U Nemačkoj je otpočelo novo regulisanje uvoza, koje je dr. Šaht naglasio u svom lajpciškom govoru. Prema novoj uredbi za najvažnije uvozne proizvode, kao što su vuna, ugali, petroleum, hartija, životne namirnice 'biće stvoreni kontrolni uredi (ukupno 25). Ovi uredi regulisavaće uvoz u granicama

__- dospeća deviza i izvoza i određivaće raspodelu гође, !асего___уапје, ртодаји 1 рофго5ији. "Troškovi organizacije biće pokriveni e posebnih taksa.

— Izmeđa Mađarske i naše zemlje zaključen je trgovinski

'sporažum, koji predviđa po:punu kompenzaciju. Povećani su _ naši kontingenti za gorivo drvo, mekanu rezanu građu, drveni _ ugalj i mekanu tesanu građu. Kontingenti važe do 1 marta 1935 a posle toga vremena biće određeni novi. Za kratko vreme po| сесе ргедоол za sklapanje turističke konvericije.

— Udeo vanevropskih zemalja u našoj spoljnoj trgovini raste, Tako je njihov udeo u izvozu iznosio: u prvom po g .gođu 1932 g. 5,2%, a o. g. 11,0/%, a u izvozu: 12,49% 1 16.75%,

·dok udeo podunavskih zemalja opada sa 40% u 1930 g. па 30% u ovoj, Što je posledica opadanja izvoza nekih predmeta

za ishranu u susedne zemlje, ı porasta prometa srovima sa vanevropskim, o čemu smo pisali u prošlom broju.

— Nemačko-poljski ugovor o unovčenju raži produžen je još za godinu dana i proširen i na pšenicu. Novi ugovor за-

·-drži i odredbu, po kojoj će se, u cilju održavanja cena, Včličina i vreme ponude ma inostranim tržištima određivati Od”

nemačkog ureda za žito i Poliskog žitnog izvoznog biroa u Рап-

— U julu o..g. iznosio je naš izvoz 273,6 hilj. tona, za -203,3 mil. din. prema 238,7 hilj. tona za 263,8 mil. din. u istom mesecu prošle godine; a uvoz 62,9 hilj. tona za 264,3 mil. dn. Trgovinski bilans je aktivan za 29 mil. din., prema 33,4 mil. din.

:'Izvoz pšenice je iznosio 572 vagona prema 234 v., a kukuruza · · 4:125:v. prema 8919 v. Još je porastao izvoz duvana, konja, SO-

„ уеда; teladi, drya za građu i gorivo; a O “svinja, jaja, 1: 12стада од дагуа ı bakra. 5 JI |

'SOCIJALNA POLITIKA –

štrajku.

= Vlasnici belgijskih rudnika uglja odlučili Su Е а -|6. JAVNE FINANSIJE

: septembra smanje nadnice za 5%. Većina s'ndikalnih окоато асца пе рпзјаје па оуо зтапјепје. 2605 (ода је загуап уаи„redni kongres rudarskih. radnika, · koji ima da donese” odluku o ~

LUMDIMCU DMI M | Das

— Na kongresti naših pravnika u Zagrebu doneta je rezolucija u kojoj se fraži obavezni građanski ibrak.

— Francusko ministarstvo rada odiučilo. je, da dozvole za uposlenje stranaca daje samo u slučaju Када ц dotičnoj grani nema ni jednog nezaposlenog domaćeg radnika.

— Početkom seplembra u Milanu je održana sednica Nacionalnog konvenfta poslodavačk.h industrijskih organizacija na kojoj su za suzbijanje nezaposlenosti donete sledeće odluke: da se u svima industrijskim granama uvede rad na šihte; da se u preduzećima, u kojima se до зада шје radilo sa skraćenim radnim vremenom, smanji radno vreme u ciju uposlenja većeg broja radnika; da se onemoguće prekovremeni i praznički rad, sem u izuzetnim slučajevima; da se rad u akordu jako ograniči i podvrgne kontroli; mašinski rad ograničiti gde god je tehnički moguće; ograniči upotrebu mehaničkih pomoćn.h sreistava; ograničiti primenu svih mera racionalizacije, koja "ima za posledicu ist.skivanje ljudske radne snage iz procesa proizvodnje; žene i decu odstraniti iz svih poslova, koji ne odgovaraju njihovom poživu.

__— Mod ijubijanskog Ouzora iznosio le u avgustu O. 2. broj osiguranih radnika i nameštenika 83. 059, više za 4060 nego u istom mesecu prošle godine. Procenaf obolelih se povećao za 0,18% na 2,84%. Prosečna obezbeđena nadnica je pala za 0,75 din. na 22,66 d. i to više kod muških (za 1,10 na 25.31 din.). Celokupna osigurana nadnica је iznosila 1,88 mil. din., te је porasla za 32,2 hilj. din.

__ Leo Bium, vođ francuskih socijalista izjavio je da javni radovi Ministra rada Marke-a neće biti dovoljni za rešenje problema mezaposlenosti. Sistem fakultativnih blagajni za pomaganje nezaposlenih sa povećanjem nezaposlenosti pos:aće Za Opštine nepodnošijiv, a nezaposlenima se iz ovih ne može mi iz daleka pružiti dovoljna pomoć.

— Pošto je Ruzvelt odred: o оке а sa ciljem. da ispita mogućnosti postignuća sporazuma između štrajkača i poslodavaca, poslednji su izjavili da će sa zaključcima odbora biti saglasni. Radnici su međutim izjavili, da će se tek onda podvrgnuti odluci kada štrajk bude po.pun i sve tekstilne {abrike Биди zatvorene. Radnici su istakli ponova svoja četiri zahteva: priznanje sndikata kao jedinih zastupnika radnika, skraćenje radnog vremena uz garantovanje primerne nadnice, sloboda za –· vođehje sindikalne politike, sivaranje stalnog izbornog suda.

— Bugarska je sa Nemačkom zaključila kompenzacioni sporazum po kome će joj Ova liferovati razne industrijske proizvode, čelične i livene cevi i ft. d. u Vrednosti.od 631 mil. (19 fill. maraka). Nemačka preuzima za DrOdvy dni ovih pro·izvoda bugarski duvan. :: 00

— Nemačka spoljna trgovi na dmahjin šŠ še sa zemljama

· jugoistočne Evrope u razdoblju. 1929—1933 та 68%, ! 10 12702

Nemačke pao је 74%, a uvoz za. 62%. U 1933 godini Nemačka je imala aktivan trgovački bilans sa Mađarskom, pa sivan sa Bugarskom i Grčkom i skoro izjednačen sa Jugoslavijom i Rumunijom. Nemački uvoz iz ovih zemalja sastoji se 112 poljoprivredn h artikala i sirovina, dok izvož čine u glavnom industrijski pro:zvodi. U prvom polgođu о. 5. ostao je trgovinski promet Sa OVim zemljama skoro na “istoj Visini kao i

u prošlom polgođu.

— Епапз; 1584 odbor danskog aa n, odobrio je ra.spis 31/3% zajma od 60 mil. kruna al. pari sa rokom od 2 g., za konverziju stafog zajma istog. iznosa, čiji. rok ističe 15 o. m. a_k Indojina “emituje тајат. “od 170. miliona {franaka pod