Народно благостање

{5 септембар 1934.

talizacije u martu 1934 о. iznosila 6,37%, u junu 5,27%, a u julu 5,50%. Credit Foncier даје тедишт zajmove opštinama po 6,80%, a privatnicima: čak po 8,05%.

Jugoslavija dolazi u kapitalom siromašne zemlje, ali dugoročni zajmovi nisu ni kod nas mnogo skuplji, u izvesnim slučajevima su čak i jevtiniji. Kao što smo mp saii u broju od 25 avgusta O. g. naša Hipotekarna banka naplaćivaće od sada зато 7% kamate po svim dugoročnim hipotekarnim zajmovima fizičkih lica, odobrenih pre 31 marta 1931, dok Credit Eoncier od privatnika naplaćuje 8,05%. S obzirom na siromaštvo naše zemlje u kapitalu, maksimalna kamata je kod nas utvrđena na srazmerno vrlo niskoj stopi.

S ee |J člančiću „Švajcarska OSirOmašava” u br. 33. ukazali smo na mnogobrojne teškoće 5уајcarske privrede. Rad dveju provinc:jskih banaka „Bank fuir Graubinden” u Churu i „A. G. Tendory et Cie Engadinae bank” u Samadenu novi su znaci privrednih fteškoća Švajcarske. Pad „Banque de Monireux” početkom 1933 g.; pofreba pokrivanja gubitka od 100 mil. šv. fr. kod „Schweizerische Vojksbanke”; sanacija Guyerzelerbanke i najzad pad pomenutih dveju banaka, pokazuju svu težinu krize. Švajcarska, čiji su prihodi u jakoj meri zavisni od {uristike, zabrinuto prati

Privredne prilike Švajcarske dalje se pogoršavajit

REEL auann a naam aaa

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 601

nazadovanje hotelijerstva. Teško stanje švajcarskog hofelijerstva najjasnije pokazuju sledeći podaci:

U Švajcarskoj ima preko 7.500 hotela, pansiona i sličnih radnji sa oko 202 “hilj. kreveta. Vrednost tih objekata se ceni na oko 2 miijarde 5у. ir. Vlastiti kapital je uložen svega oko 600 mil. šv. Tr. a 1,4 milijarde su tuđa sretstva od kojih pada 700 mil. na obliigacije hote'a izdate posretstvom. banaka, a 700 mil. na dugove zanatlijama, liferantima, građevinskim preduzećima. U 1929 g. čisti prihod hotelijera cenio se na 121 mil. šv. Ir., ali je ta svota bila opterećena sa 80 mil. za službu kamata, dok u 1933 zg. čisti prihod nije dostigao ni 60 mil. Dakle ni služba kamata nije mogla biti produžena.

Teškoće nisu podjednako zahvatile celu ovu privrednu granu. Najjače su pogođeni skupi luksuzni hoteli i oni u krajevima, koji su dosad bili posećivani prvenstveno od Amerikanaca i Engleza, pošto je broj ovih gostiju pokazao najveće opadanje.

Švajcarski privredni krugovi mišljenja su, da je već izgubljena bar polovina investiranih kapitala u hotelskoj industriji, što potvrđuju i kursevi hotelskih obligacija. Međutim je verovatno da do toga ipak neće doći.

Švajcarska vlada, koja nije htela da ispuni želje industrijalaca za деПасцот, verovatno да će ostati verna svojoj dosadašnjoj politici i da će žrtve njene politike visokih cena sanirati iz opštih sretstava.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Prema podacima naših fabrika šećera smanjena je и ovoj godini površina pod šećernom repom za 10%.

— Belg:ja je pristupila međunarodnoj konvenciji o markiranju jaja.

— Kanadski senat usvojio je zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda čije je sprovođenje povereno centramom uredu (Marketing Board), koji je dobio vrlo široka ovlašćenja. On će pre svega određivati vreme i količine, koje će se iznositi na trž šte, zatim će se starati o kvalitetu proizvoda ТЕ а.

— Prema podacima danskog biroa za seljačko gazdin5070 iznosili su godišnji prihodi i rashodi danske poljoprivrede po hektaru:

Bruto prihodi 1932-33 1931-32 : kr. kr. Ratarstvo 48 44 Stočarstvo 210 258 Svinjarstvo 224 170 Ž vinarstvo 48 46 Razno 29 30 Ukupno 559 548

Izdaci:

Rad 218 221 Stočna hrana 116 146 Veštačko đubre - 20 25 Razna roba 47 52 Drugi izdatci 00 110 Ukupno - 500 | 561

U 1931-32 g. po hektaru je bio gubitak od 13 kruna (ili 05%), a u 1932-33 g. dobitak od 50 kruna odnosno 2,80%. Prihodi su se u 1932-33 g. neznatno povečali, dok su se izdatci smanjili u svim pozicijama, najjače kod stočne hrane i rada.

— Bugarska vlada. au ila je. da uvede državni monopol alkohola i špirita.

— Trgovačko-inadustrijska komora u Skoplju tražila je od nadležnih da se dozvoli slobodna sadnja duvana za izvoz i da se poveća domaća proizvodnja pamuka, pir:ndža i prirodne svile. Mi ćemo o tome pitanju pisati, kad budemo upoznati sa predlogom. :

— „Jug. Loyd” piše: „Za dobru košnicu traži stolar 150 do 200 dinara, što je za pčelare skupo, stoga u mnop'm baranjskim mestima oni kupuju sanduke od duvana i šećera, te od njih prave košnice sa odvojenim medištem od plodišta. Pošto su daske tanke omotava se plodište slamom ili rogozom, koji mogu trajati 20 godina. U njima je leti hladovina, a zimi ume= rena toplota. Cela košnica košta samo 20 dinara, pa izgleda da će zbog jevtinoće prodreti i u druge krajeve”.

INDUSTRIJA -

| — Na prvom kongresu Saveza elektrotehničara u Zagrebu doneta je rezolucija u kojoj se traži: da se ne dozvoli određivanje cena električne energije preko administrativnih vlasti, pošto one zavise od mnogobrojnih promenljivih ekonomskih faktora i utvrđenih Činjenica u postojećim koncesionim ugovorima; da se donese zakon o elektrifikaciji i njime spreči unošenje elemenata nesigurnosti u ovu privrednu granu; da se роštuju stečena prava; da se izradi opšti plan elektrifikacije naše zemlje; da se državna irošarina na električnu struju ukine ili svede na snošljivu meru; da se u fiskalnom pogledu električni i mehanički pogon jednako tretiraju; da se banovinama i opštinama ne dozvoli opterećenje električne struje; da se ukinu nove takse na električne novogradnje; da se elektrifikac'ji sela obrati veća pažnja; i da je u svima pitanjima potrebna saradnja saveza. — Prema izveštaju Narodne banke u drugom trome-

sečju o. g. radla je šumska industrija sa kapacitetom od 70%, industr'ja za preradu mesa sa 66%, mlinska sa 40%, piva 17%, ulja oko 65%, hemijska oko 40%, metalurgijska oko 50%, livnice 60%, pamučna industrija skoro 100%, lanena 720, trikotaže 90%, cementa 40%, hartije oko 66%.