Народно благостање

] | | | i i

Страна 600

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ || | Беле

Као што се види, највише пројеката било је у металној, хемијској и у индустрији леда. Пада у очи велики однос одбијених пријава у електричној индустрији; у јулу чак и нема нових пријава. Према овоме изгледа да је Италија засићена електричном индустријом. Ни обим ни карактер појединих пројеката није позвато, па се не може тачно оценити, да ли се у појединим случајевима ради о новим инсталацијама или

о проширењу старих. Међутим једна се тенденција може

неоспорно утврдити: у питању су претежно инсталације које су намењене потребама унутрашњег тржишта; развија се производња робе која је раније увожена са стране, и шири се индустрија која Италију треба да еманципује од

иностранства.

Као индустријски заостала земља, Италија је покушала за време и после рата да пође путем којим су раније ишле и друге индустријске земље. И сам процес индустријализације текао је истим редом: Иза примитивнијих индустријоких грана (на пр. текстила) развијају се и више, нарочито електрична, металургијска и хемијска индустрија. Економски развитак у свету, који одузима основе егзистенције важним гранама експортне индустрије на пр. индустрији свиле, још је више убрзао поменуту тенденцију индустријализације. Naplaćivanje kamate је dugo Pokušaj ponovnog maksim:- Smatrano kao čisto eksploatisaranja kamate u Francuskoj, nje dužnika od strane poverioca. Kada se međutim evropska privreda počela snažno гату:jati, uzajmljeni kapital je omogućivao postizanje zarada, pa se ni kamata nije mogla više osuđivati. U mnogim su zemljama stare animoznosti profiv kamate ipak ostale. Uzimanje kamata nije, doduše, više zabranjivano, ali je ona zakonski ograničavana. Ta praksa nije ni nama mepoznata, jer je počela već ukazom kneza Miloša od 24 marta 1837, a nastavila se odredbama Građanskog zakonika i najnovijim zakodavstvom.

Maksimalna ugovorna kamata bila je utvrđena i u Francuskoj zakonom od 1807, i to na 5% u građanskim, a na 6% u trgovačkim poslovima. Zakon od 18 aprila 1918 stavio je tu odredbu van snage, ali je ostavio vladi mogućnost da prema potrebi običnim dekretom opet uvede u život stare propise O maksimalnoj ugovornoj kamati. Na sednici Ministarskog saveta od 31 avgusta o. g. predložio je ministar pravde da sč ukine zakon od 1918, ukoliko se odnosi na ugovornu kamatu u građanskim poslovima, smatrajući da bi se time doprinelo opštem smanjenju kamatne stope u zemlji.

Pomenuti predlog nije prihvaćen, već je odlučeno da ovo pitanje prethodno prouče ministri pravde i finansija. Ukidanjem zakona od 1918 Francuska bi ponovo maksimirala ugovornu kamatnu stopu u građanskim poslovima na 5%, kao što je

_ bilo i pre raža, Kako su sadašnje prilike i u Francuskoj sasvim

drukčije od predratnih, sigurno je da bi se time StVOTiO OgrOman poremećaj na francuskom tržištu kapitala, a naročito na tržištu hipotekarnih zajmova, jer su dugoročni zajmovi danas dosta skuplji. Nezgodno je i to što se odredba o maksimiranju kamata prema zakonu od 1918, ne bi mogla primeniti i na dva najvažnija zavoda: Credit Foncier i Caisse des Depots et Cons:gnations.

U pogledu zajmova kod ostalih zavoda i kod Ре СНА lica stranke bi dobile pravo da uz G6-mesečni olkaz zatražč odnosno ponude isplatu tražbine, bez obzira na raniji dogovor. Umesto da se dužnicima pomogne, mogli bi lako doći u obavezu da vrate ceo dug u kratkom roku, jer je sigurno da bi mnogi poverioci zatražili, isplatu. Samo oko 23% francuskih posteratnih hipotekarnih zajmova zaključeno je sa kamatom nižom od 6%, a 77% sa kamatom od 6—9%, i to 25% svih

zajmova sa 6—7%, 31% zajmova sa 7—8%, a 21% zajmova за 9—9% kama“e. Zavođenjem maksimalne ugovorne kama od 5% poverioci bi u građanskim pos ovima praktički dobili samo 4%, jer bi razlika od 1% otišla na rentni porez i na ostale takse. Pitanje je, ko bi još hteo da investira svoj novac u hipotekarne zajmove po toj stopi, kad čak i država uzima zajmove po 5,5% i konvertuje 'rentu na 4,5%.

Maksimalna ugovorna kamata od 5% nije pre rata smetala kreditu jer su tada i prilike bile drukčije. Većina dugoročnh zajmova odobravana je pre rata из 3,5% до 4%, а тш zajmovi kod Crćdit Foncier nisu bili skupiji od 4,5%, uračunavši u 10. i amorfizaciju. Osim toga, pre rata nije ni porez dolazio u obzir. Danas međufim i Caisse des „Depois et Consignations daje zajmove depatimanima, opštinama i javnim preduzećima uz kamatu koja je nešto viša od 5%, iako potrebna sretstva može da nabavlja uz relativno najpovoljnije uslove. Inače je, kao što smo videli, kamaina stopa za dugoročne zajmove još uvek prilično visoka, a smanjenje joj se ostvaruje samo postepeno.

O Ograničavanjem kamatne stope na 5% wi sadašnjim pri'8kama verovafno bi se ponovilo bekstvo kapitala iz Francuske, jer se u nekim drugim zemljama dugoročni zajmovi mogu još uvek dosta sigurno plasirati uz povoljniju kamatu. Ponuda dugoročnog kapitala u Francuskoj bi prema tome, opala, pa bi i država teže dolazila do pofrebnih zajmova. Određivanje maksimalne kamatne stope je uopšte prilično riskantna stvar. Zbog toga se mnoge zemlje u to više i ne upuštaju. Ako se utvrdi Visoka ugovorna kamata, postoji opasnost da će se zauzdati evolucija opadanja kamatne stope; ako se naprotiv utvrdi niska ugovorna kamata, ometa se kredit i otkazuju se zaimovi. Za pojedine dužnike posledice bi mogle da budu katastrofalne, а | pre, što je u oba slučaja verovatnije da će kamata težiti na više nego na niže. Maksimiranje kamate nije sasvim pouzdano sre{stvo ni proliv zelenaštva, jer ugovori o zajmovima nisi jedini kod kojih se može zelenašiti. Zelenaštvo se može Viši! na hiljadu'raznih više ili manje veštih načina, kako pri davanju zajmova u ovcu, tako i pri davanju robe na kredit ili kupovanju budućih proizvoda „na zeleno”* Umesto ogramičavanja ugovorne kamate, čime se žele stvari uprostiti, izgleda Боце prepustiti sudovima da ocenjuju u čemu se sastoji zelenaštvo.

Kao što spomenusmo, ispitivanje ovog problema povereno je ministru pravde g. Šeronu i ministru finansija g. Žetmen-Martenu. Naročito je ovaj poslednji pokazao u svom dosadašnjem radu mnogo razumevanja za stvarne polrebe privrede, pa se može očekivati da francuska vlada ovom prilikom neće опен rešenje, kojim bi se radilo protiv cilja: koji se želi postići na tržištu kapitala. Ponovno uvođenje u život zakona od 1807 g. svakako bi imalo neželjene розјефсе, јег похmalna Kamila stopa zavisi u većoj meri od zakona DOD i tražnje nego od odredaba državne vlasti.

Razlozi za pokretanje pitanja o maksimiranju kama:ine stope malaze se u velikoj razlici u kamatama za kratkoročne i onim za dugoročne zajmove. Prvi su srazmerno vilo jevtini, a drugi skupi zbog mepoverenja prema razvitku prilika u DIdućnosti. Fraheuska spada sigurno u kapitalom najbogatije zemlje. Novčanična banka ima veliku zalihu zlata, a depoziti kod ostalih banaka su ogromni. Kao dokaz o tome može da pos их

i vrlo niska kamatna stopa za Кгафкогоспе хајтоуе. По згер dine oktobra 1933 eskontna stopa je iznosila 11/a%. Posle ie nešto porasla i popela se u aprilu o. g. na nešto ispod 3%, ali je otada ponovno u padu i OON avgusta O. g. iznos:la је 190407. Zvanična eskonina stopa Francuske banke iznosi

21J406, a kamata na u'oge kreće se ispod 11/,0%. Kamata na

dugoročne zajmove je mnogo veća, jer je M stopa kapi-