Народно благостање
15. септембар 1934.
пе _ Метаска vlada je ovih dana
donela uredbu kojom se zabranjuje proširenje bankarskog aparata. Ova uredba preistavija jedan od izuzetnih koraka u
Nemačka zabraniuje Osnivanje novih banaka
aspera anesunrsanBrran Cams =
cilju reforme banaka, koja se svesno sprovodi bojažljivo i la-
gano, jer Se radi o delikatnim stvarima.
Pretsednik Rajhsbanke g. Šaht u januaru 0. g. prikazao je glavne rezultate до kojih je došla višemesečna anketa – o bankarstvu, koja uostalom još uvek traje. On je tada ukazao
i na smernice buduće nemačke reforme bankarstva. Po njegovom miš'jenju, koje je danas postalo mernodavno, ne treba da se uopšte gleda na formalne izmene, kao što su etatizacija, specijalizacija itd., jer se ozdravljenje mora fražiti u delatnosti vodećih ličnosti. Staleško uređenje će obuhvatiti i bankarstvo. Saradnjom sa državnom ikontro:om, koja će biti ustanovljena, doprineće se stvaranju jedinstvenih preduslova za „lKkvaliikovanu” utakmicu. Prema tome ne {reba očekivati nikakvih bitnih promena, već proširenje i uopštavanje poboljšanja, koja su već izvišena u pojedinim bankama i kod izvesnih bankarskih grupa. G. Šaht je izričito naglasio, da se reforma bankarstva ne sme sastojati u iznenadnim promenama niti u eksperimentisanju, već u „opreznom počefku postepenog razvitka”.
Da se zbilja tako mislilo dokaz je ceo dosadašnji rad, a to povrđuje i opreznost nove uredbe. Pre svega, ne radi se ni o čem drugom, već o tome da se banke цгеде 1 огоатштији. Deseta glavna grupa nemačke privrede, u koju spada bankarstvo i kredif, podeljena je u oblasne grupe, a postepeno se počinje deliti i po strukama.” Međutim, do sada je potpuno Organizovan samo odbor za agrarni kredit. lako .je uređenje utakmice irebalo da bude jedan od glavnih zadataka. materijalne reforme bankarstva, ipak se dosada nje pokušalo sa ograniča-
vanjem prevelikog broja banaka, koji je najviše i doprineo po- ·
oštrenju utakmice. Usled toga je došlo do povećanja troškoVa, a u VeZi S tim i do poskupljenja kredita: Otstranjenje ove nezgode bilo bi, prema tome, kako u ;nteresu cele privrede tako i u interesu samih banaka. Vlada međutim najnovijom uredbom _ ne ide za tim da nevolje otstrani, već da spreči dalje pogorša-
nje prilika. Uredbom se samo zabranjuje osnivanje novih bankar ·
skih radnja ı otvaranje filijala, ali se predviđaju izuzetne dozvole. Trajanje ove mere je vremenski ograničeno i trajaće dok se ne spremi opšti pravilnik o osnivanju bankarskih radnji, ali najdocnije do 31 decembra 1936 godine. Uredba pretstavlja, prema tome, samo provizorno rešenje. O obliku i sadržini predviđenog pravimnika o osnivanju banaka nije još nšta poznato.
U koliko postoji namera da se broj postojećih banaka prilagodi”
| „зтапјепот obimu poslova, ograničenje će se verOVaino IZVI5! па račun јаупортаупћ banaka. Broj privatnih banaka rastao je naročito za vreme inflac:je i povoljne konjunkture stranih kredita, ali је svaki put posle svog cvetanja odmah i ораdao. Naročito se broj smanjio putem. koncentracije banaka posle bankarske krize u 1931 g. Nasuprot tome broj javnoprav“nih banaka od rata na ovamo sfalno se jako povećavao. Tek je 1034. došlo do fuzija i. likvidacija aa КГ zavoda za SST kredit (Landschaften). Uredba će doprineti dakle samo tome da se ova. "do DOVOHEJ DOboliŠanja | ne О i ne učjne čak obi: gatornim.
ODETE TO UnOKIEI
SS Era · Удружење
· Индустријализација -
- Италије ПА „објавило једну статистику ___ 0 деоничарским друштвима у
_ MR. Подаци се односе
о на "време од. 1916 до: 1932 и показују PO измене:
> ODO талијанске привреде.
= Од. 1916 до-1932 број деоничарских | ла | "пора-. o
ЧАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
талијанских - део-_ "ничарских друниава- недавно
Страна 599
стао је са 3.114 на 16.277; повећање износи 433%. Укупна главница порасла је међутим само за 132%, са 21 милијарде
на 50 милијарде лира. (Подаци из 1916 прерачунали су на "садашње лире, па је упоређивање олакшано). Учешће малих ·
деоничарских друштава са главницом до 1 милиона садашњих лира 1916 износило је 42%, па је порасло на 77%. Учешће средњих друштава (од 1 до 50 милиона) пало је са 55 на 21%, а учешће великих друштава (преко
50 милиона лира). снижено је са 3 на 2%. Просечна главница друштава пала је такођер. са 7 на 3' милиона садашњих лира. Тлијанска штампа навода се овакав „развитак има приписати фашистичкој еко-
номској политици, која је фаворизовала напредовање мањих предузећа.
Јасно се примећују и измене по појединим гранама. 1916 године прво су место заузимале банке, друштва за финансирање и осигуравајућа друштва (свега 258), која су располагала глазницом од 4,3 милијарде садашњих лица или са 20,29% целе главнице свих талијанских друштава. Саобраћајна предузећа (бродарство, железнице, трамваји, аутомобилска и друга разна преносна средства и телефонска друштва), којих је било 332, заузимала су друго место са 3,18 милијарда лира односно 15,15% целе главнице. На треће место долазила је производња електричне енергије, гаса и i организована у 341 предузећу са укупном глав= ницом од 2,8 милијарда лира односно са !3,10% главнице
· свих друштава. Затим су долазила металургијска (11,65%),
текстилна (8,91%), грађевна индустрија и индустрија за промет непокретностима (5,67%).
У 1932 електрична индустрија прелази са трећег на прво место, ортанизована је у 546 предузећа и располаже главницом од близу 12 милијарда односно са 23,66% целе главнице. Предузећа за кредит и осигурање прешла су са првог на. друго место. У 1932 било их је 547 са главницом од 8,46. милијарда лира, односно са 17,00% целе деоничарске главнице. И саобраћајна предузећа прелазе са другог
„на треће место, располажу са 4,5 милијарда лира главнице
односно са 0,12% главнице свих друштава. Велика група текстилне индустрије (свила, памук, вуна, лан, конопља, јута, вештачка текстилна влакна, одећа и шешири) остаје на 4 месту са 3,9 милијарда лира односно са 8:86% целе главнице. Остале индустрије долазе следећим редом: Грађевна индустрија и друштва за промет непокретностима (8,38%), металургијска, механичка и аутомобилска индустрија' (8,13%), хемијска индустрија (5,6%), екстрактивне индустрије (3,66%), трговина (2,81%), производња животвих намирница (2,25%), индустрија хартије, графичка индустрија, издавачки послови и новинарство (143%), хотелијерство и туризам (1,25%), производња вина, ликера и пива (а, 18%), разне индустрије (6,61%).
За разумевање најновијих тенденција развитка може
' се добити известан ослонац и у подапима о подизању нових зи проширењу лостбјећих инсталација, које
објављује талијанско министарство корпорација. За последњих 13 месеца комисија која одобрава нове инсталације извршила је овај рад:
Индустрија. 2 полугође 1933 1 полугође 1934 Јули 1934 Молбе примљене одобрене прим. одоб, прим. одоб. Метална 29 14 45 30 1 6 Хемијска | 42 29 70) 59, 36 „27 Леда 0 "8 20). 10. 22. 14 Стакла 1 4 7 2 13 Вештачка свила 4 – 4 3 5 1 "Транспортна сред. 2 2 7 4 4. 2 „Електрична. . 7 1 20 6. _ Остале 19 14 58. 32 20 15 пе 12. 240... 189! 102: 68