Народно благостање

Страна 598.

mesa, sapuna, pamučne robe, brašna, šešira. Jedino je nešto

veće opadanje kod ulja, verovatno zbog porasta potrošnja

svinjske masti. Zatim je pad izvoza životinjskih namirnica, prerađenih i neprerađenih: svinja, jaja, prerađevina od mesa, masti itd. ,

Osetan porast pokazuje uvoz proizvodnih sretstava, koji je dva puta veći nego u 1932 g. a za 24% nego u 1929 god. Porast je i kod sirovina, što ima za posledicu povećanu Dprivrednu delatnost. Vidimo i povećanje potrošnje kod čitavog

niza industrijskih proizvoda: metalurgije za 54% i 130%; ћаг-.

tije za 62% i 86%; stakla 27% i 12%; 5иремовјаја, Јака 1 boja, proizvoda destilacije :'drva, emajliranog posuđa itd.

U izveštaju Narodne banke kaže se da je naša privreda u drugom {romesečju o. g. učinila napredak, kakav se nije mogao zabe ežiti od početka privredne depresije. Mnoga preduzeća, koja su nekada pretežno izvozila Svoje proizvode, uspevaju da sve veći deo svoje proizvodnje plasiraju u zemlji, kao npr. destilacija drva, industrija za preradu mesa.

Spolino-trgovinski promet je u porastu i to UVOZ U Veбој тел, Орао je udeo nekih namirnica (svinja, jaja, mesa itd.) u korist sirovina. (ruda, hmelja i dr.); a u uvozu 105 osetrije udeo gotove robe za potrošnju u korist sirovina (koža, tekstilija itd.) i proizvodn.h sretstava (industrijskih mašina). Investiciona de atnost u zemlji je u porastu.

Na privredno poboljšanje uticao je porast kupovne snage zemljoradnika iz razloga, što je povećan izvoz poljoprivrednih proizvoda ne. samo po količini nego i po vrednosti, a porasla je i domaća ·potrošnja. Uz to su se cene dobro držale, čak su kod nekih ratarskih proizvoda i porasle. Indeks cena ratarskih proizvoda je u pos.ednja ri meseca u porastu, dok je kod

_ зјостаћ тајо popuštanje. Kod čitavog miza proizvoda cene su ' čvrste ili su u porastu (hmelja, kudelje, pasulja, kukuruza, go-

veda, stočne hrane), a popuštanje је Код уоса, зутја 1 јаја. Nema tako velikih kolebanja u cenama, kao što je to bio slučaj ranijih godina. Zem joradniči Карији više i Sprava ı alatki.

Porast. zaposlenosti je takođe u jačoj meri uticao na povećanje ukupne kupovne moći radnika.

у На међународној конфе-

Пољопривредни проблеми · ренцији у . Бад „Ајлзену на конференцији у Бад учествовали су научњаци Валзену - sa anpapHy политику из

европских земаља и из (. a pk. и су "се еастали са циљем да испитују узроке аграрне кризе и мере; за њено сузбијање. Ова се конференција разликује од уобичајених у томе, да на њој нису претресане "актуелне појаве «кризе у појединим гранама „пољо= привредне производње, ни доношене резолуције већег или мањег значаја, већ испитиване опште“ појаве савременог аграрног проблема. 5

"Одржана предавања бавила су се у главном Пре бЈЕ

мима аграрне кризе и утицајем монетарне политике на њу,

даље проблемима планирања пољопривредне производње.

о погеопривредној кризи одржао је проф. - “Серинг предавање. Његово је гледиште да је развитак послератне

__Европе у многоме зависио од кредитне политике америчких ДА " банака; Оне су тим кредитима проузроковале повећање по--

љопривредне производње у прекоморским земљама, повећа-

јући уједно тражњу обилним кредитирањем Европе. Слично.

је поступала и“ Француска, која је играла доминирајућу улогу на краткорочном новчаном тржишту. Од 1928 г. Немачка

пије ) више добијала кредите и због тога је била принуђена, да смањи увоз и да повећава извоз да би отплатила кре--

"НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

" дите. Нагомилавање залиха, пад цена у произвођачким зем-

љама, царинска заштита земљорадника у увозничким зем-

љама довели су до све тежег положаја аграрне производње.

Повећање производње, дакле, није једини узрок кризе него

и осиромашење земаља средње Европе чија је куповна моћ

била створена на вештачки начин путем кредита. Поверилачке земље су се заштитиле царинама и нису хтеле да

приме робу дужничких земаља. На тај је начин настао од-

лив злата из тих земаља, пооштрење кризе са валупним хаосом. Тако је пропала светска привреда, уступајући место затвореним народним привредама, које су У већој или мањој мери засноване на принципу планирана у пољопривреди. Проф. Серинг спаја Пи хиперпродукције са монетарном · теоријом кризе, али му. је темељ монетарне природе, јер главни узрок види у кредитној инфлацији американских банака.

Са становишта монетарне. теорије. кризе полази и американски проф. Магтеп5, један од најближих сарадника Рузвелта. По њему је један узрок кризе кесразмера између цена злата и других производа, Упоређењем. са Кином доказује да је пад цена уследио само у земљама са златним важењем. У идућим годинама биће цене злату изложене. великим променама, што ће катастрофално утицати на земље са златним важењем, — каже проф. М/аггепз, не дајући за то објашњење. Најважнији је циљ постигнути стабилитет куповне моћи новца и због тога што у данашњој привреди имамо Велики број артикала са стабилним ценама или цена са стабилним компонентима. Данашње | стање науке пружа вам боље "мерило зод злата. У будуће ће злато моћи служити за мерило, само ако његове цене буду добиле потребни стабилитет. Супротно гледиште је заступао проф. Schuтасћег из Берлина, који види решење опште кризе у регу-

" лисању међународних дугова и у прелазу на златно важење.

Цене нису у вези са проблемом новца, него у резултат понуде и тражње.

По теоријама једних био би најважнији задатак подизање цена сретствима монетарне политике, а по мишљењу других, који заступају теорију хиперпродукције, једини је лек ограничење производње. И ако се у времену петогодишње кризе накупио. огроман материјал, који би олакшао

суд у овим супротним мишљењима, научњаци у овом пи-

тању нису дошли до коначних резултата. Констатовано је да је прелаз на привредну аутаркију општа: појава, покавујући тежњу да се политиком „планирања реши аграрна хкриза. То у првом реду важи за Немачку и С. А Д. По проф. Серингу планирању привреде У једној | земљи следе неминовно сличне мере у другој са којом прва. стоји у трговинским везама, те је најважнији проблем планирања. у појединим земљама, довести те мере У Кели са одржавањем Пру РОНЕ DON "добара. |

Те · Телер, делегат С. А. Д: код ере ве аграрног ине ститута у Риму, истакао је потребу. свешског планирања у производима, који су зависни од светског тржишта. За-

та је Енглез Лојд у «свом "реферату. рекао, да је за планско "смањење производње потребна добра. статистика, учество-

вање свих произвођача и понуђача, енергична потпора влада појединих држава: и “најзад контролисање извоза и увоза

"Kao и залиха. У свакој држави је потребан други начин

ограничења, који ће проистицати из привредних потреба и структуре дотичне земље. Планирање потрошње т. |. пове-

"ћање потрошње помоћу. организационих мера пожељније је

ето регулисање тржишта смањењем понудети ограничењем производње, · Данашње · стање · је међутим такво да се без

смањења: засејане површине не може доћи до Пита