Народно благостање

15 септембар 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 597

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Последњих година код нашег радничкога осигурања расту непродуктивни трошкови, и ако су и раније били релативно велики. Они се често прикривају и у позицијама, које се у извештајима претстављају као продуктивни (нпр. они око издржавања и амортизације скупих санаториума). Насупрот опадању надница стопа осигурања је у више махова повећавана, тако да је радник морао све већи проценат своје наднице да даје за болесничко осигурање, док се протучинидба стално погоршава. Томе су још допринели и све већи неиспланени заостатши приноса, издаци за берзе рада и радничке коморе; окупе грађевине, које не одговарају економској снази осигурања, умањена контрола.

Скоро све те појаве можемо видети код свих усганова 'осигурања (Сузора, Оузора, „Меркура“, Братинских благајни и јавних берза рада), с незнатним отступањима код ове или оне позиције.

То нам потврђује и доњих неколико података о раду скопског Оувора.

Прошле године је код њега око 7% наднице ишло на допринос за осигурање. Просечна обезбеђена надница је износила 19,52 дин, а годишњи допринос за једнога члана 2293 дин. према 4241 у 1932 год. и 422 дин. у 1931 год. У извештају се каже да је приносна тарифа остала у :933 год. иста као и 1932 год. онда би годишњи принос износио за једнога члана око 390 дин., те би био мањи од садашњег за 7,2%. Па и поред тога прошла година је завршена са дефицитом од 967 хиљада дин. према дефициту од 710 хиљада у 1930 год. и 1,811 хиљада у 1931 год. и суфициту од 161 хиљаде у 1932 год. Расходи по члану су повећани за 9,71%, (ca 10.317 хиљада на 12.726 хиљада дин.). Потпоре у новцу и натури порасле су за 10% (са 63,5% свих расхода на 73,5%). Управни трошкови су смањени за 3,68% (ca 3.252 хиљада дин. односно 30,73% свих прихода у 1931 год. и 2 дин., односно 26,595% у 1932 год. на 2.685 хи-

Радвичко осигурање ула3H у све оштрију кризу

(11. хиљ. њада дин, односно 22,83%). Повећани су остали издаци (отписи, камате, амортизације, трошкови самоуправе) за 3,39%, те је тиме паралисано дејство смањења управних трошкова. Показују пораст и издаци за болничко и санаторијумско лечење, што је појава честа и код других уреда, док су издаци за порођаје огромно опали услед измене правилника о тим потлорама, за чије примање су отежани услови. Трошкови самоуправе су порасли. Отписи су повећани са 316 хиљада дин. на 895 хиљада дин. ад камате износе преко 350 хиљада дин. | Још две позиције тешко терете пословање уреда. То су: дугови Сузору у износу од 7 милиона дин. и ненаплаљени приноси у износу од 12,27 милиона дин. Ове ставке достижу скоро вредност двогодишњих прихода уреда! На прве је поред дефицита овога уреда у великој мери утицало и подизање велике, скупе и луксузне зграде, која је коштала преко 15 милиона дин. и била предмет низа спорова. Преко 2/, ненаплаћенога приноса отпада на две последње године. Највећи дужници су самоуправе (општине и бановине) са сумом од преко 3,8 милиона дин., затим предузеће „Рекорд“ са 1,67 милиона дин.

Једино је повољна чињеница код пословања овога уреда извесно смањење управних трошкова, односно принадлежности службеника,

Констатујући то, сматрамо за потребно да истакпемо

неопходност реорганизације нашега социјалнога осигурања, .

у првом реду ослобађајући га бирократије и великог уде~

ла непродуктивних издатака, затим спровођење боље наплате приноса, чиме би се омогућило не само боље функциописање здравствене службе, него и смањење терета осигурања, који су у све већој несразмери са надницама.

Горњи пример са смањењем управних трошкова претставља само једну од тих неопходних мера.

па саитеци МО зто u članku „Obrt na боје" (бг. 31 0. g.) pokazali na. osnovu podataka o zaposlenosti, „proizvodnji, trgovini, potrošnji, saobraćaju itd. da je u mnogim privrednim granama kod nas nastupilo izvesno poboljšanje. Stanje naše privrede se | dalje pobolišava

пакс вене.

Prema podacima Narodne banke, Suzora, Min. finansja, Uprave monopola itd. u drugom tromesečju o. g. poboljšanje je još snažnije. Broj osiguranih radnika je u junu O. g. dostigao najveći nivo za poslednje tri godine i približio se onom iz 1928 g. Prema movinarskim vestima, već je kod дезенле indutrijskih preduzeća došlo do povećanja radničkih nadnica i poboljšanja uslova rada. Pad prosečne obezbeđene nadnice je usporen. Cene pokazuju dosta čvrstu tendenciju. Obim spoljne trgovine se povećao za 18%. Kursevi državnih papira su u porasiu i u zemlji i u inostranstvu. Priliv uloga na štednjii kod javnopravnih novčanih ustanova i dalje raste, Obrt na. našim efektnim berzama pokazuje veliki porast (sa 203,4 mil. din. u drugom iromesečju prošle i 400 mil. din. u prvom ftromesečju 0. g. popeo se na 415 mil. din. a drugom tromesečju 0.2.), a porast je i na produktnim berzama. I u toku O. 2. osnovan je veći broj novih preduzeća, od kojih 21 akcionar« sko društvo sa kapitalom od 25,55 mil. dinara, a glavnicu je povećalo 9, za 35,9 mil. din. Promet robe kod železnica je porastao za 4,24%; rečnim putem za 37,68% i morskim za. 8,32%. Takođe je znatno porastao ı prihod od stranih turista.

Naročito lep porast pokazuju rudarska i industrijska proizvodnja. Povećala se proizvodnja gvozdene rude za 210,34%; pirita 55,608%; hromne гиде 52,43: БаКагпе гиде 22,56%; сткапе i olovne 9,9%; bauksita 9,18% i uglja 0,10%, a smanji'e lignita 9,18% i kamene soli 19,995%, verovatno zbog po= rasta proizvodnje morske soli podizanjem Ulcinjske solane.

Industrijska. delatnost se povećala u svim granama, izuzimajući hemijsku i neke građevinskog materijala. Proizvodnja se prema drugom fromesečju prošle i prvom o. g. povećala u mefalurgijskoj industriji za 00% i 80%; stakla 110% i 100%; koža 170% i 5%; obuće 44% i 45%; agrarnoj industriji 4% i 18%; zatim u šumskoj itd.

Državni prihodi takođe pokazuju porast za 10,4%. Za ocenu porasta kupovne moći od značaja je kretanje prihoda monopolskih i trošarinskih artikala (duvana, soli, cigaret-papira, žižica, petroleuma benzina, šećera, piva).

Mi smo u prošlom broju izneli da su za poslednja tri meseca monopolski prihodi u porastu i pored velikog opadanja izvoza duvana. Daleko veći porast pokazuju prihodi od trošarine (sa 180,8 mil. din. u periodu april-juli 1033 g. ma 267,3 u istom per:odu o. g. odnosno 62%). Porast može da bude posledica ili povećanja cena dotičnih proizvoda ili veće роtrošnje. Nemamo podataka o kretanju cena, ali je prema podacima Narodne banke porasla potrošnja u drugom {fromesečju o. g. prema istom periodu prošle i prvom fromesečju

o: e: (и ргосепшта) Код: бесега ха 22,3 1 5,22; руа 181

50, Takođe је porast potrošnje i kod čitavog niza пегоšarinskih dobara i to: obuće za 43 i 50; lanene robe za 45 (prema prošloj godini), testenina 20; zatim, prerađevina od