Народно благостање
|
пи
Страна 664 НАРОДНО
Сповољнијих услова није још завршен. Сем тога, девалва" ција новца и ако је имала за циљ пораст цена, стварно је уродила падом цена у злату. И ако тренд не може много да каже о ефективним ценама (варијације услед коњунктуре), он је ипак значајан у томе, јер од њега зависи карактер коњунктуре. У једном коњунктурном циклусу просечно од'9 година увек пет година отпадају на период у коме се коњунктура развија паралелно са трендом за садашњост, у којој тренд опада, то значи да ће период опадања коњунктуре трајати дуже.
| У овоме кретању нивоа цена поједини производи показују извесне разлике, које долазе непосредно од њиховог положаја на тржишту (производња, потрошња). Код аграрних производа примећују се следећи специјални узроци: рђаве жетве. услед суше или поплава и побољшање аграрне технике, нарочито повећање употребе вештачких ђубри-
ва. Могућности уклањања ових специјалних узрока постоје ·
у разлици географско-климатских услова. Исто важи и за текстилне сировине код којих уз то делују и спекулативни утицаји. На остале индустријске сировине сем спекулатив_ них момената утиче -у јачој мери и технички напредак. Тако _н. пр. код метала машинизирање, нарочито код бакра раз_вој електротехнике. Ова специјална кретања утичу на одступање цена појединих производа од општег индекса и могу се приказати као реалне цене.
"Из појединачних испитивања излази, да реалне цене аграрних сировина у тренду уопште опадају. То се нарочито појачало у првим деценијама ХХ в. при чему пораст за. време рата претставља краткотрајни изузетак. Овакав развој проузрокован је проширењем засејане површине, као и применом научних и индустријских метода рада у пољопривреди. То важи за пшеницу од оног времена од када су се североамеричке земље појавиле као конкуренти Евроти. Јачи утицај на пад цена наступио је нарочито 'онда када су после рата европске дефицитарне земље отпочеле са реаграризацијом. Све док прекоморске земље не приступе ограничењу засејане површине изгледи за развој цене пшенице у будућности имају се сматрати неповољним. Исто то важи и за шећер, где обратно европски произвођачи шећерне репе конкуришу прекоморским троизвођачима шећера из трске. Са изузетком пораста цена у енглеским колонијама због укидања ропства цене су стално падале. Бриселска конвенција од 1902 и Чедборнов уговор од 1931 допринели су само одлагању пада цена. Због настојања свих земаља и развијања властитих индустрија шећера не може се очекивати никаква промена на боље.
Реална цена текстилних сировина, противно оним аграрних производа, са изузетком свиле, покавују за последњих 50—60 година тенденцију слабијег пораста, која се приписује побољшању начина живота свих културних народа. При томе су индустријализација Европе и Сједињених Америчких Држава, која је створила милијонску армију радника, имале највећи утицај на кретање цене памука. Али ова тенденција, која је за време рата изазвала пораст цене само код памука и лана, после рата није се наставила, [loшто се не може очекивати већи пораст потрошње, а сем тога постаје и све јача конкуренција употребом вештачких влакана, то се ни у будућности не може очекивати пораст. Замењивање природних влакана у области текстила не претставља никакав нови догађај: лан и вуну је потиснуо памук, природна свила и памук бивају потискивани од вештачке свиле. Реална цена лана показује повољан развитак, јер је у време потискивања овога од памука његова производња била смањена далеко више но што је било потребно. Цене су нарочито порасле у време рата. Због тога се може претпоставити да ће се цена лана и у будућности
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 42 повољно развијати. Цена вуне пада због хиперпродукције услед ширења овчарства у прекоморским земљама, као и због све веће конкуренције памука. Упркос томе, из истих разлога као и код лана, изгледа да ће се и без вештачких мера моћи да постигне предратни ниво цене. Али то може да буде онемогућено евентуалним јачим развитком значаја вештачких влакана. :
У броју 12 писали смо о аупаркизирању Грчке, које је прво отпочело у области жи84 ВОТНИХ намирница, нарочито код пшенице. Један део површине под дуваном, који претставља главни извозни артикал · Грчке и чије су цене катастрофално пале, употребљен је за културу пшенице. Сада највећу бригу претставља сточарство. За гајење стоке Грчка нема повољних ни климатских ни прехранбених услова. Топла клима и болести којима обилују приморски крајеви штетно утичу на домаће животиње. (С друге стране Грчка не располаже потребним простором за производњу сточне хране, а флоре у колико има ова је највећим делом средоземно тропска. Из тих разлога бројно стање стоке у Грчкој подложно је врло великим променама. У климатски врло повољним годинама, као што су биле претпрошла и прошла, број стоке се повећа, а тиме и проценат задовољења потрошње домаћом производњом. Када наступе неповољне климатске прилике онда настаје прави помор стоке. Из тих разлога изгледи за интензивнији развој сточарства врло су слаби. Стога је Министарство по· љопривреде образовало специјалну комисију, која ће првенствено испитивати могућности измене и побољшање услова за гајење стоке.
Да би се повећала производња сирове свиле за потребе домаће индустрије, која је још увек упућена на увоз, пројектован је закон којим се на увоз чаура уводи посебна такса 15% од вредности на међународном тржишту. Приход од ове таксе служиће унапређивању гајења свилене бубе и помагању индустрије свиле. Повећање производње биће лако могуће, јер ће се гарантовати рентабилне цене, а индустрија обавезати на покриће својих потреба првењствено домаћом производњом. Откуп н ломбард свилених чаура биће поверени Аграрној банци, која ће радити преко свиларских задруга. Закон даље предвиђа да се у првој половини септембра сваке године има да утврди количина производње свиле и постојећи сток. На основу овога и утврђене потребе индустрије у наредној кампањи одређиваће се контингент увоза, који ће се пропорционално делити на поједина индустријска предузећа. Да би се производња свилених чаура што брже развијала, закон уводи и премијски систем за произвођаче, који постигну највеће приносе.
Опште је позната чињеница, да индустријски развитак у аграрним земљама није постојао ни у периоду депресије. У ред земаља, које се последњих година све више индустријализују спада и Грчка. Процес индустријализације долази до изражаја и у кретању увозне трговине у којој се примећују две тенденције: пораст сировина и полупрерађевина и опадање готових производа. Да би се овај развој убрзао образована је једна нарочита комисија, која у разним (одборима испитује услове за стварање индустријских. грана у чијим је производима Грчка данас дефицитарна, једноме од ових одбора било је поверено испитивање услова за подизање индустрије шећера. Одбор је завршио свој рад и поднео конкретне предлоге. Увоз шећера у Грчку кретао се последњих година између 54 и 63 хиљ. тона. Према · предлогу одбора подизање прве фабрике шећера биће поверено једном чехословачком друштву, које би се обавеза“
Грчка форсира зутаркију
| ; |