Народно благостање

13. октобар 1934

no да са пољоприврељницима склопи повољне уговоре о гајењу шећерне репе. Разлог да се прво приступи подизању фабрике шећера лежи поред осталога, и у значају шећерне репе за сточарство.

(ве дубље улажење Грчке у аутаркију има великог значаја за нас. Код пшенице би се могло говорити о непосредној штети, ма да је и ту било могућности да се

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 665

грчко тржиште преоријентише на увоз из наше земље. Много веће штете могу наступити због аутаркизирања у сточарству, али оне нису тако блиске, пошто за раввијање сточарства, као што смо видели, постоје велике тешкоће. Лошто целокупни извоз свилених чаура из Јужне Србије иде у Грчку, то ће овај бити осетно погођен новим законом о унапређивању гајења свилених буба.

& m ва

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА.

— „Међународни комитет за европску економску и царинску унију" у Паризу, чији је претседник бивши министар Iv Це ТгоКег, а почасни претседник г. Ерио, упутио је нашем уреднику др. Бајкићу следеће писмо :

„С дубоким узбуђењем примили смо вест о грозном нападу на Њ. В. Краља Александра. Молимо Вас, да примите у име међународног комитета као и францусконационалног наше дубоко и искрено саучешће. Успомена на пок. Краља чија је личност зрачила преко граница Његове племените земље остаће за увек у нашем сећању. Он је био прожет законом и европском сарадњом. Ми се придружујемо из свег срца тешком болу који је снашао Југославију."

ПОЉОПРИВРЕДА

— Наше овогодишње воће је било слабог квалитета и подложно брзом квару, па је и извоз свежег воћа био неповољан. Очекивало се зато да ће извоз сувих шљива бити добар. Међутим ни ту стање није повољније. Квалитет сувих шљива је подбацио. И посао са шљивом био је ове године погубан за сваког ко се са њим бавио.

Немачка нам је према трговинском уговору доделила контингент од хиљаду вагона. 600 вагона већ је извезено и Немци су платили, али за 10 дана на путу до Немачке шљиве су почеле да се кваре. Купци су били незадовољни, па су протестирали пошиљке. Два наша претставника извозника (гг. Максимовић и Петковић) отпутовали су да изгладе несугласице. Тако ће се можда и уредити питање већ. извезене количине, али настаје питање шта ће бити са неизвезеним шљивама, као и будућим извозом.

До сада је Призад додељивао контингенте, али после овогодишњег рђавог искуства из редова немачких увозника тражи се, да поделу контингената у будуће врше они. Такво би решење за нас било врло неповољно, што нам потврђује и досадање искуство (прошлогодишње са унапред одређеним комисионарима у Чехословачкој и ове године са контингентима свиња за Беч, које две недеље дели наш Уред за стоку, а треће аустријски увозници).

· — До 15 септембра у Бравилији је уништено 31.518.577 џакова каве. Уред за каву изјавио је, да ће се престати у будуће са уништавањем каве.

— Чехословачко житно друштво изменило је кључ расподеле набавака кукуруза на следећи начин: проценат задруга повећан је са 45 на 50%, трговине је смањен са 453 на 40%, а млинова је остао непромењен Ha 10%.

— Према подацима Дирекције државног свиларства у Новом Саду производња свилених кокона у нашој земљи достигла је максимум 1930 г. са 1.272,3 хиљ. кгр.; у 1931 г. пала је на 711,6 хиљ.; 1932 г. на 466,2 хиљ. и 1933 г. на 7314 хиљ. Прошле године раздато је 252,3 хиљ. кгр. јаја (осим Вардарске бановине) према 858,6 хиљ. у 1931 г. и 1.396,1. хиљ. у 1930 г. Опао је-и број одгајивача,

— „Jugoslovenski loyd” доноси податке о жетвеном приносу у свету према извештају нашега Министарства пољопривреде, где се каже да је опште мишљење да је званична француска процена преумањена.

— Поводом италијанско-француских преговора о савезу париски „Тан' описује тешко стање урођевика и француских пољопривредника у Тунису који су презадужени и морају плаћати сувише велике камате (12—20%). Насупрот томе је италијанска влада тамо основала једну банку с главницом од 70 милиона лира, која купује презадужена имања и даје их италијанским исељеницима на дуг, наплаћујући камату од 4%. Ако метропола не помогне, вели „Тан“, Тунис ће пасти једног дапа у италијанске руке као зрела маслина.

ИНДУСТРИЈА

— PFedetacija industrije pamuka u Engleskoj odlučila je da obrazuje kartel, koji će regulisati proizvodnju i prodajne cene.

— Na sastanku imalaca obligacija „La Dalmatienne” doneta je odluka, da se snizi kamata na obligacije sa 6% na 3% počevši sa kuponom od 15 januara 1934 do kupona od 15 januara 1939, a isto tako se produžuje za 5 godina i amortizacioni rok.

— U Mađarskoj je osnovana fabrika za preradu bauxita u aluminium, čiji je kapacitet dovoljan za preradu cele količine u unutrašnjosti dobivenog bduxifta.

— Шемачио Министаство призреде упогорило је |aBност, да се у последње време многи приватни предузетници обраћају за упис акција за предузеће за производњу наф:е претстављајући могућности добити у претераној форми и прећуткујући велики ризико. Како оваква реклама служи спекулативним циљевима то се упозоравају штедише да јој не наседају. Истовремено се напомиње да се држава постарала за набавку кредита свима оним предузећима код којих постоје услови за успешан рад.

— Министар шума и рудника решио је да дирекција шума може одобрити ревизију шумских такса на молбу пилана. То важи и за резервацијске уговоре.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Severnoamerički ministar spolinih poslova protivi se ograničavanju spoljne ir'govine, Које nastupa kad se traži striktno izravnavanje uvoza i izvoza, ı veli da će favorizovati triangularnu trgovinu.

— U peštanskoj trgovačko-indus:rijskoj komori održao je prof. Hantos predavanje, u kome je prikazao praktične rezultate rimskog pakta. On je došao do zaključka da su oni nepovoljni za Mađarsku, jer se njen trgovinski bilans u prvih osam meseci pogoršao i prema Austriji i prema Ital:ji. Mađarski izvoz u Austriji iznosio je 60 mil. p. prema 65 mil. u istom periodu prošle godine, a uvoz iz Austrije 50,6 mil. prema 39,9. Trgovinski promet sa Italijom takođe se nepovoljno razvijao. Mađarska je izvezla za 21,8 mil. p., što znači porast za 11% prema