Народно благостање

Страна 678 | НАРОДНО. smatra da Amerika nije daleko od toga trenutka. Upravo Čemberlen je možda baš zbog toga i govorio o nezavisnosti da bi podvukao, da Engleska ne misli da stabilizira svoju funtu.

Što čovek više razmišlja o ovoj monetarnoj politici Engleske, u toliko manje može da je razume. Zna se da ima ljudi koji smatraju da je depresijacija valute sreistvo za iOrsiranje izvoza. Ali Engleska ne stoji više na tom gledištu, ona se dezinteresuje prema fluktuacijama funte sterlinga. Ona ista Engleska, koja je pre dve i po godine stvorila poznati fond za izravnjavanje valute, koji je prvobitno i upotrebljavan za Stabilizaciju deviznih kurseva u Londonu! Taj fond i sad postoji, ali Čemberlen veli, da je njegov cilj da spreči i suviše veliko kolebanje funte.

Nameće se pitanje, pa šta misli Engleska sa ovom politikom, namerava li ona odista da doveka drži sistem nemirne valute? Na to se pitanje ne može da odgovori, jer Engleska ne vodi više valutnu politiku na dugačke rokove, već na kratke, a na kratke rokove engleska valuina politika ne želi stabilizaciju funte iz sledećih razloga: 1.) Što bi se time izgubila mogućnost da se depresira funta u slučaju, da to bude sa jenom, dolarom i t. d. 2.) Što bi se stabilizacijom funte stabilizirao nivo cena u zemlji i time bi se izgubila mogućnost da se i dalje obaraju cene u zlatu radi favoriziranja izvoza i 3.) što bi stabilizacija funte učinila kraj ludoj spekulaciji akcijama zlatnih rudnika, koja se već nekoliko meseca vodi u celom svetu, ali s inicijativom u Londonu. To, istina, ne znači da engleska vlada podržava fu spekulaciju; ne, uzrok je sasvim drugi: glavni producenti zlata su engleske kolonije, i one vode u politiku. Prema tome postoji verovatnoća da dominioni ne bi stabilizirali svoje valute, ako bi to uradila Engleska. U tome slučaju bi engleska funta izgubila svoj veliki međunarodni značaj i postala jednom čisto lokalnom valutom.

Kao što vidimo, postoje argumenti koji mogu momentano da pravdaju držanje Engleske prema pitanju stabilizacije funte. -

S ovim nismo završili informacije o engleskoj valutnoj politici. Postoji još jedna činjenica, gotovo nepoznata inostrahstvu, naročito poslovnom svetu, koja je koliko kuriozna toliko važna za razumevanje onoga što se događa sa fiuntom šterlinga. U Engleskoj su najbolie naučne glave iz Političke ekonomije počele da objavljuju studije o zlatnom važenju. Najveći deo tih studija ima za cilj da dokaže da je zlatno važenje jedna od najvećih iluzija XIX veka. Mi ćemo reproducirati najinteresantnija mesta iz skoro izišle knjige Morgan-Veb-a pod naslovom Rise and Fall ot the Gold-Standard.

БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43 |

„IL suviše je precenjen značaj zlata kod zlatne valute. U Engleskoj nije postojalo zlatno važenje, već važenje funte. sterlinca, jer vrednost funte. nije bila zavisna od vrednosti zlata, ni od određene količine zlata, već je vrednost zlata određivala sama Engleska banka. Naibolji dokaz za to je svetska | monetarna situacija posle rata. Kad je Engleska napustila zlatno. važenje, nijedna druga država nije mogla da je zameni u ulozi. čuvara zlatnog važenja. Pokušaj s dolarom potpuno je propao.. Razlog je vrlo prost: za funkcioniranje zlatnog važenja potrebna je slobodna trgovina, fj. mogućnost mehanizma cena, koji ni- . veliše cene u celom svetu. Amerika nije praktikovala slobodnu . trgovinu, a ukoliko je uspevala u održavanju zlatnog važenja. ima se zahvaliti samo Engleskoj. Naime, amerikanski dužnici, koji mogu naravno da plate svoje dugove samo robom, a čiju” robu Amerika nije primala, prodavali su je Engleskoj, koja e praktikovala slobodnu trgovinu i koja je bez rezerve davala svoje zlato amerikanskim dužmnicima, čime su oni Olplaćivali · svoje dugove. I kad je Engleska 1931 godine prestala da bude sluga zlatnog važenja za račun Amerike, ceo se mehanizam srušio. I tako je Engleska obogatila svoje konkurente, a OSiromašila svoj narod.” -

Za dokaz tog tvrđenja Morgan-Veb ukazuje na funkcioniranje sterlinškog bloka, koje je savršeno, u kome nema 718:nog važenja. On kaže dalje, da papirna funta postepeno ali sigurno dobija u nadmoćnosti, koju je pre toga imala zlatna funta. I to je tačno. Sve više država prilaze sterlinškom bloku. Ali odmah zatim veil Morgan-Veb: „nova novčana jedinića je indeksni broj i jedini problem koij bi imao da se reši, tO је stabilizaciona tačka; problem koji se lako može rešiti amerikansko-britanskom Кооретасјот“. | 10 је iačno. Moguće је odrediti relacije između važnih valuta prema indeksnom broju. Ali to nije potpuno sigurno. Javiće se kritika na indeksne brojeve i iz toga se može razviti veliki spor; jer, ako bi se uzela papirna funta za OsnoOViCu sterlinškog bloka, onda se moraju menjati sve valute sa promenom engleske funte. Danas države sterlinškog bloka idu sa fun*om iz trgovinsko-političkih razloga, a ne zato što im se sviđa labilna valuta, kao što je funta.

Ali novac nije bio samo merilo vrednosti, već i sretstvo plaćanja. Nije ništa lakše nego da se između pojedinih država sterlinškog bloka pojavi nepoverenje prema jednoj valuti, po_ iava koja je danas vrlo česta. Ima jedno jedino sretstvo plaćanja u međunarodnim odnosima, gde ni kupac ni prodavac ništa ne reskiraju, a to je zlato. Baš zbog toga je zlato postalo međunarodnom valutom i zbog toga se ne može bez njega. | zbog toga nije isključeno, da se PRO i ·daljoj. OOU vrati zlatu. - _

~ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

1934 г, по тромесечјима. Од европских земаља су изостале, као и прошле године: Шпанија, Португалија и Бугарска.

Ми ћемо сада поменути само промене које су насту- ; пиле у теку последње године: дана. У целини посматрано; побољшање је за последњих девет месеци према, 1932 ог. много осетније него оно у претходном периоду У другом тромесечју 1931 г. наступило је побољшање код 7 земаља (С. А. Д., Канаде; Чиле, Мексика, Шведске, Данске. И Ислан- | да), а у трећем тромесечју код 11 земаља или. 25%; MOTO: Филипина, Бгипта, Бразилије, "Швајцарске, Аустрије, Нор. a вешке, Ирске, Летоније, Естоније, Пољске и Југославије. Као. што видимо сем две, остале су претежно аграрно-сировин- , ске, У овом периоду није забележено ни једно погоршавање.

У публикацији. Друштва народа. „Економска ситуација у свету за 1932—33 г.", донет је и графикон у коме је изложено кретање светске привредне депресије. Ми смо донели његову кратку анализу. И у поменутој публикацији за 1933/34 г., коју смо добили ових дана, такође се налази такав графикон, али он обухвата већи број земаља и више елемената, који се базирају на извештајима дотичних земаља, Углавном. долази У обзир производња, запосленост и спољна трговина. |

Ове године обухваћена је 41 држава, према 30 у прошлој а приказан је период од половине 1932 до половине

Даље побољшање коњунк- · туре светске привреде