Народно благостање

Страна 692

mogućnostima”. Jedino bi takve nadnice stajale u pravilnom одпози ргета svim ostalim cenama i prema potrebama narodne privrede.

Kao što smo videli, smafra se da bi celom zlu bio kraj, kad bi se doneo zakon o minimalnim nadnicama. Radnički sekretari o tom pitanju uveliko diskutuju, a ljublaanska Radnička komora već je izradila i projekt zakoma i pravilnika, koji bi se imali doneti. Prema proiektu svi se radnici dele u 4 kategorije: kvalifikovane i nekvalitikovane mesezonske, i kvalifikovane i nekvaliti<ovane sezonske. Osim toga, predlaže se i podela radnika prema spolu i godinama starosti. Predviđene minimahne nadnice za nesezonske muške radnike idu od

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 44

10 do 40, a za ženske od 10 do 27 dinara. Za падтсе sezonskih radnika predviđa se povećanje od 50%. Radi sprovođenja kontrole i regulisanja minimalnih nadnica taži se obrazovanje nadničnih inspektorata u središtima radničkih komora, kao i obrazovanie višeg nadničnog imspektorata pri ministarstvu socijalne politike i narodnog zdravlja.

Pristalice zakonskog regulisanja nadnica tvrde da će donošenje odmosnih odredaba pretstavljati velik uspeh za radništvo cele zemlje. Pravilno ispitivanje problema minimalne nadnice pokazuje nam, međutim, da bi uspeh bio vrlo sumnjiv, i pitanje je da li bi taj sistem uopšte mogao da funkcioniše.

VII. Minimalne nadnice su praktično neostvarljive

Zakonske nadnične tarife i nadnične takse pOostoiale su i u prošlosti; ali ie iskustvo pokazalo da su one čak sprečavale porast nadnica. Zbog toga su u intevesu samog radništva raniji propisi o minimalnim nadпгсата u 19 veku uklonjeni u svim kulturnim zemljaia. Međutim, misao o zakonskom uređenju падтса nije pokopana. Radi uklanjanja sukoba između rada i kapitala neke su prekomorske zemlje, naročito Australija i Novi Zeland, početkom ovog veka pristupile sistemu minimalnih nadnica. Štrajkovi radnika ipak nisu ni tamo prestali. Evropske su se zemlje nerado rešavale га zavođenje sličnih mera. U koliko je taj sistem negde i usvojen, on ie ostao ograničen na kućčnil radinost. Jedino ga Engleska primemjuje u mešto širem obimu, ali ipak samo za neke kategorije radnika.

Zavođenje minimalnih nadnica kao sistema za uređenje radnih odnosa u većini evropskih zemalja smatra se za Opasno i po interese same radničke klase, jer se zakonski minimalni stav uzima kao normalni. Čak se i poslodavci u borbi za nadnicu mogu pozvati ina zakonsku nadničnu taksu za ojačamje svoje pozicije. Zbog foga se minimalne nadnice najčešće pretvaraju ı maksimalne.

Postoje i druge smetnje, u prvom ıedu — tehničke. Kako se uvek radi o realnim nadnicama, a kako su i cene životnim namirnicama u raznim krajevima zemlje vrlo različite, morale bi se odrediti i različite minimalpe nadnice za razna mesta. Dalje, kako se cene živoOtnim namirnicama stalno menjaju, morale bi se i minimalne nadmice stalno revidirati. Za to bi bio potreban ogroman, skup i glomazan birokratski aparat. Poznato je da je položaj naših radnika težak i usled slabe i nedovoline primene postojećeg socijalnog zakonodavstva. Sami pretstavnici radničkih ustanova navode да је пајglavniji uzrok za to -— otsustvo strožije i ozbiljnije kontrole od strane Inspekcije rada. Otkud možemo očekivati da bi novi nadnički inspektori mogli da vode [05 strožiju kontrolu? A bez najefikasnije kontrole zakon o minimalnim nadmicama ne bi ništa značio.

Nesavladive tehničke teškoće javile bi se već prilikom donošenia zakona. Da spomenemo samo neke: Kako да зе nagrade kvalifikovani, a kako nekvalifikovani (Ljublianska Radnička komora uviđa tu teškoću, pa je i ne rešava); u kojem odnosu da stoje nadnice za mušku radmu snagu prema onim za ženske. Ljubljanski projekat predviđa nejednake nadnice za muške ' ženske, a mirovni ugovor, na kojem se i bazira organizacija Međunarodnog biroa rada, smatra da ženama pripada ista nagrada kao i muškarcima, ako je u pita-

nju istovetan rad. Zafim, kako da 'зе regulišu nadnice

ženjenim, a kako neženjenim. I socijalna pravda i državni interesi bi zahtevali favorizovanje ženjenih, ali je pitanje da li bi ijedan poslodavac hteo da uzme na poзао Хепјепе, ако је nadnica za neženjene niža. Dalje, u kakvom bi odnosu stajale nadnice prema godinama slarosfi; kakve bi se nadnice odredile za sezonske radnike, a kakve za kvalifikovane; kako bi se uopšte mogao definisati kvalifikovani rad, kad se zna da su kvalifikacije najrazličitije. Kako bi se odredile nadnice za one koji jedan deo nagrade primaju u naturi? Zatim, pošto se uvek radi samo o realnim nadnicama, kako će na visinu nadnice uticati knetanje cena, ko će izračunati troškove života, po kojim metodama? Važno je i pitanje, u kakvom bi odnosu stajale postojeće radničke ustanove prema novim organima za uređenje minimalnih nadnica. Najzad, kakve bi nadnice plaćala preduzeća kojima ide rđavo, a kakve ona kojima ide slajno?

S ovim dolazimo na nacionalno-ekonomske smetnje. Ako bi se odredile jednake minimalne nadnice za sva preduzeća, favorizovali bi se jači na račun slabijih. Pošto je nadnica važan elemenat troškova proizvodnje, Wu zakonu o minimalnim nadnicama moralo bi se voditi računa i o ipreduzimačima. U mekim granama izvozne industrije povećanje nadnica uopšte ne bi bilo moguće, {er profita nema ni pri današnjim niskim nadnicama. Te važi i za mnoge privredne grane koje nisu upućene aa izvoz. Može li se očekivati da će predviđeni nadnični inspektorati imati sposobnost i snage Za individualno postupanje sa svakom privrednom granom ı sa svakim preduzećem? Šta Omda, ako pojedini preduzimači povećani teret nadnica prebace ma kupce? Makaze cena bi se još više otvorile, pa bi to situaciju samo pogoršalo. Čitali smo, doduše, na jednom тези, да bi se to imalo sprečiti određivanjem maksimalnih prodajnih cena, jer, veli se tamo, „kad je bilo moguće odrediti maksimalnu cenu za pozajmljeni kapital, nači će se takođe put da se i to izvede.”

Navedeni primer nije dovoljno ubedljiv. Utvrđivanje maksimalne kamafe uređuje samo vrlo mali sektor privrede, pa je, nema sumnje, mnogo lakše izvodIiivo od utvrđivanja maksimalnih cena u svima oblastima privrednog života. Osim toga, teško. je kazati da je maksimiranje kamate pouzdano sretstvo za suzbijanje zelenaštva i pomaganje pravilnog razvitka kredita. Još ie teže govoriti o celishodnosti i mogućnosti maksimiranja svih prodajnih cena, koje se predviđa kao пе12bežna posledica minimalnih nadnica. To bi pretstavljalo daleko zamašniju meru. To je krajnja planska privreda, kakvu sprovodi jedino Nemačka, a samo delimično i