Народно благостање

27. октобар 1934.

=== Pošto je sprovedena formalna

reorganizacija Nire, o čemu smo pisali u broju od 6 oktobra, Ruzvelt i novi pretsednik Ričberg izišli su u javnost sa izlavama iz kojih se, međutim, ne vidi kakve će nove mere biti pre·duzete. 3 ;

Neizvesnost o budućnosti politike Nire dostigra je vrhunac

Ove su izjave izazvale veliko iznenađenje, u to:iko pre šio je Trgovačka komora S. A. D. uputila vladi niz pitanja.

Trgovačka komora, koja je stalno pomagala Ruzveltovu poli-.

tiku, a što je i on sam priznao, tražila je odgovor na šest opštih pitanja o budućnosti privredne politike, i to: 1) kada će vlada uspostaviti ravnotežu budžeta?; 2) Када će biti obustavljeni neproduktivni javni radovi?; 3) Hoće i dolar i dalje bi:i deva]lviran i koliko? 4) hoće li vlada raditi na međunarodnom Sporazumu za stabilizaciju valute?; 5) dokle će vlada kontrolisati privredu i konkurisati |oj svojim preduzećima? i 6) kakva će agrarna politika biti vođena u budućnosti? Ruzvelt uopšte nije obratio pažnju na ova pitanja iz čega se zaključuje, da i on sam ne zna šta će biti i da li će i dalje nastaviti sa dosadanjom politikom. Samo na prva dva pitanja dao je donekle odgovor. Nijedan narod ne sme da ostavi neiskorišćene svoje produktivne snage, najmanje radnu snagu. Sve dotle dok postoji nezaposlenost, koju ne može da umanji privatna inicijativa, mora ovo da pokušava država pomoću javnih radova. Ispunjavajući ovaj zadatak država ne može da se oslobodi deficita.

Ро svemu sudeći ostaće i dalje sve po starom. Ričberg je rekao, da će se težiti egzaktinom sprovođenju Kodova, koje je Džonson izvitoperio. Mnogo pre reorganizacije Nire Ruzvelt je svoj prvobitni plan O porastu cena bitno izmenio. Pokazato se da opšti porast cena zbog dcpresijacije dolara nije imao Žuljene uspehe. Zbog toga se pristupilo specijalnom podizanju cena u korist pojedinih privrednih grana: agrarne cene trebale su da skoče više od onih industrijskih proizvoda; nadnice su takođe trebale više da skoče od troškova života. Pod uticajem Daroua i Ričberga Ruzvelt je odustao od fiksiranja cena, koje je sprovodi Džonson. Najzad, preduzete su bile mere da se ograniči porast cena agrarnih proizvoda, koji je bio izazvan rđavom žetvom. Sama vlada počela je da vođi politiku sniženja cena. Kod pošte i javnih preduzeća došlo je do sniženja tarife, a kod javnih radova sprovedeno je prikriveno sniženje cena i nadnica. Potvrda svega ovoga nalazi se u Ruzveltovoj izjavi od 30 septembra. On je postavio pitanje, da li je politika porasta cena uopšte bila od koristi i da li nije bilo bolje dozvoliti sniženje cena kod svih proizvoda gde bi nastupilo povećanju proizvodnje i sniženje proizvodnih troškova. Karakteristično je za neodlučnost Ruzveltovu da sam postavlja pitanje umesto da na isto daje odgovor. Najvažnije što je rekao jeste, da će se u buduće pojedine privredne grane individualno fretfirati. Ali ova fraza je isto toliko nejasna kao i izvođenja Ričberga, koji je bio пеšto detaljniji. Principijelno on je za reglementiranje. Ali on pravi razliku između mera, koje treba da očuvaju lojalnu konkurenciju i onih, koje ovu treba sasvim da isključe. Pošto je nemoguće povući striktniju granicu između cvih dveju grupa mera, to se Ričberg uopšte nije upuštao u njihovo detaljnije objašnjenje. Svakako, kod prvih mera on je mislio na uslove liferovanja i plaćanja, koji su predviđeni u opštem Kodu. Kod drugih misli se na fiksiranje cena i ograničavanje proizvodnje, koje su vodile obrazovanju monopola protivu kojih je Ričberg naročito energično istupao. Konvencije prve vrste treba da budu i dalje održane, dok one druge treba da budu što pre likvidirane, Ali ova politika neće biti shematički

зиродно благостање

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

opšte.

Страна 695

sprovedena, već različito prema pojedinim industrjama, meslu i vremenu. Ove druge mere biće zavfšene samo u toliko u koliko nacionalni interes zahteva regulisanje u izvesnoj industriji. To se odnosi u pryom redu na one u kojima vlada hiperprodukcija, koja utiče na obaranje cena i na neprirodno veliki porast potrošnje. Konkretno to znači, da će fiksiranje cena ostati i dalje kod drva, bakra, petroleuma ı sličnih proizvoda. Isto tako ne treba očekivati ni promene u organizaciji tržišta agrarnih proizvoda. Ministar poljoprivrede Voles izjavio je, da bi ukidanje A. A. A. ubrzo odvelo krahu cena i novoj kreditnoj krizi. Koliko je neodređenosti u ovoj po privrednim granama inidividualiziranoj politici vidi se iz toga, što je industrija cigareta pribrojena onima, koje trebaju zaštitu (iz nacionalnih razloga). U poslednjem času neodređenost u politici cena poslala je još veća, jer je Ruzvelt izjavio, da se mere za роуеcanje cena moraju i dalje sprovoditi, pošto nije još dostignut nivo, koji bi bez većeg kolebanja mogao da postoji na slobodnom tržištu. | |_

U sličnoj neizvesnost'i nalazi se i pitanje regulisanja nadnica. Izgleda da će Ruzvelt pristup:ti uvođenju 30 časovne radne nedelje na bazi sadašnjih nedeljnih nadnica kao što to želi Federacija rada, ali samo tamo gde bi to. bio moguće. U svome govoru preko radia Ruzvelt se, između ostaloga, Osvrnuo i na kritiku njegove radničke politike. Kada se daje sloboda preduzetnicima da se organizuju i uređuju svoje odnose onda se ista prava moraju priznati i radnicima. Da bi se u budućnosti ofklonile velike teškoće Ruzvelt će pomagati svaku kooperaciju preduzetnika i radnika pod zaštitom države, da bi se time ostvario probni period ekonomskog mira.

Kao organi novoga plana biće oni isti, koji su Sprovodili i organizaciju Kodova..A ovi su u stvari privatni karteli, koje Ričberg želi da favorizira, — jer oni imaju više uslova za sprovođenje novih mera, nego li državni organi. Ovo svesno autonomiziranje privrede slično je, u najvećoj meri, nemačkom primeru. Hoće li se ovi karteli, koji još nemaju pravo diktiranja cena i količina proizvodnje, razviti do staleških organizacija u kojima su sjedinjeni preduzeinici i radnici, ne može зе ј05 тест. Ali u vezi s ovim interesantno je da se u strukturi amerikanske radničke federacije (A. F. L.) vrše promene, koi- mogu da znače pripremu za užu saradnju sa preduzetnicima.. Umesto podele po profesijama sada se ova sprovodi prema branšama. Hoće li doći do stvaranja staleških organizacija — o tome je još prerano govoriti pošto se, pored ostalog, ne zna da li će: i federacija rada pristati na umanjenje moći, koju зада та:

Конференција земаља златнога блока, која је одржана 18 и 19 о. м. у Брислу под претседништвом _ белгијског министра спољних послова Жаспера, довела је до позитивног резултата, Створен. је перманентни биро са седиштем у Брислу и образоване су три поткомисије, које ће израдити предлоге о проширењу трговинских и саобраћајних веза између поменутих земаља, После три месеца треба да се састану делегати опште комисије да проуче и припреме ове предлоге, Ради ојачања трговинских односа предложено је да се међусобна размена добара повећа за 10% и то помоћу билатералних уговора.

· Спровођење овог. трговинско-политичког циља свакако. ће бити скопчано са врло великим тешкоћама. Највећу ће претстављати клаузула највећег повлашћења због чега нису могле бити спроведене ни Уши ни Осло конвенција. · Искључење трећих земаља из ове конвенције није предви-

финиш вели

Златан блок постаје стварност

aaa a ae a ИН БЕЕН НЕНА НЕ РЕ,