Народно благостање

Страна 694

В. Миленковић

_ РЕНЕСАНС ЛАНА КАО ПОСЛЕДИЦА

АУТАРКИЈЕ

Лан као текстилна сировина има. данас врло добру KO-

њунктуру. Услед веће тражње и бољих цена производња се повећава, нарочито у Европи. Са правом се може говоРити о ренесансу лана као лекстилне сировине. Првобитна сировина текстилне индустрије, која је у другој половини ХЛХ и нарочито у овоме веку (са изузетком периода за време рата) бивала стално потискивана од стране нових,

у најновије време и вештачких влакана, почиње опет да добија значај. До 70-их година прошлога века у светској производњи и потрошњи текстилних влакана лан је стајао на првом месту. У то време пада нагло ширење производње памука, који већ 1880 узима прво место и почиње све јаче да потискује лан. У периоду 1880—1913 светска производња лана опала је за 58%, док се производња памука повећала за 196%, јуте за 236% и вуне за 67%. Како се "кретало процентуално учешће појединих такстилних влакана у светској производњи у периоду 1880—1933 види се из овог прегледа: |

: 1880. 1933.

. Памук | 36.0 53.6 Вуна | о 132 14.2

Јута ТО 12.8

Кудеља : 14.7 10.4

Лан 28.0 597 Вештачка свила — .. 26

Лан као текстилна сировина потискиван је све до "1930. Засејана површина у Немачкој смањила се у периоду 1850—1913 са 250.000 на 16.700 ха., у Француској са 78.000 ха. у 1875 на 21.000 у 1900, у Енглеској са 45.000 на 14.000 ха. У западној и средњој Европи скоро се престало са протизводњом лана. Док је у 1909/1913 било засејано ланом 110.000 ха. у 1932: ова површина је сведена на 34.000 ха. Истовремено је производња редуцирана и у осталим европ"ским земљама. Највише се одржала у источним и југоисточним европским државама тде кућевна радиност није била још тако снажно потиснута од индустрије. Редуцирање про'изводње вршено је највише због. скупоће радне снаге, која у производним трошковима лана игра најважнију улогу, а пошто су друге културе биле рентабилније и имале сигурнију прођу. У периоду редуцирања прозводње ова је била више смањена но што је било потребно. Нарочите тешкоће настале су због изостанка руског извоза, који је покривао '80% потребе западно и средњо-европске индустрије лана. "Због прекомерног ограничења производње“ цене су почеле да скачу и у 1928 биле су:за 300%. веће од оних пре рата. ТУ исто доба цена памука! је била само 50% преко предратног паритета, док је она вештачке свиле већ била сведена "на половину предратне. Такав однос цена"није био ни нај"мање повољан за потрошњу лана, те је ова почела нагло да опада. Производи од лана постајали су све више лук"сузни артикли. Под утицајем промена у потрошњи у Енгле"екој је 150.000 вретена преоријентисано на друга текстилна "влакна. Од 34 предузећа ланене индустрије у Немачкој је после' рата радило Јошт“ само 16, а број вретена је био редуциран са 309.000 на 110.000: у Ирској је у периоду 1921 =1929 Орао 20, y DOO 8" предузела. ланене индустриче И JT. |

"Ca појавом већег“ руског извоза лана настаје прео"крету то је био“ први сигнал 'за ренссанс овог текстилног влакна, Руски извоз је изазвао пад цене, која је већ у 1932 сишла испод предратног нивоа, То је био главни услов да

производи. ланене индустрије престану да буду луксузни артикли. Затим су наступиле и друге околности, које су утицале на повећање потрошње производа ланене индустрије. Услед пољотривредне кризе, отсуства и скупоће кредита, почеле су да добијају све већу важност радно-интензивније културе од којих је најважнија лан. Наступиле су промене и у моди. Поред одела, благодарећи новим проналасцима у техници фабрикације, лан је почео све више да се употребљава и у производима остале конфекције. Нагли развој аутомобилске индустрије повећао је тражњу ланеног платна за покривање каросерија. Одело од ланеног платна, како мушко тако и женско, добијало је све ширу потрошњу. Најзад, у најновије време, на пораст потрошње лана у европским земљама делује аутаркија, а уз то и повољне климатске и теренске прилике за производњу.

Све ове околности утицале су на проширење културе лана. Док је 1930 у целом свету засејана површина ланом била 2.191.000 ха. у 1932 ова се повећала на 2.783.000 ха тј. за 27.0%. У претпрошлој и прошлој години површина под ланом се још више повећала. У многим земљама дају се премије за културу лана (Француска и т.д.), у Енглеској се произвођачи помажу кредитом. Чехословачка је де-

кретирала откупне цене ради обезбеђења произвођача и пот-

стицаја за повећање производње, а ланена индустрија се обавезала да по овим ценама преузме 15.000 квинтала. Шпачија, Естонија, Ирска, Мађарска и друге земље настоје такође да повећају производњу. У западној и средњој Европи површина под ланом у периоду 1932—1934 повећала се са

34.000 на. 55.000 ха. У истом периоду земље источне Европе

прошириле су своју површну са 181.000 на 285.000 ха.

И у нашој земљи наступио је известан пораст производње због. повећања потрошње у кућној радинонсти и у индустријске сврхе. У 1933 површина под ланом била је 11.306 ха, а производња ланеног влакна 99.277 кв. Сва произведена количина прерађује се у земљи, већим делом у кућној радиности, Ради унапређивања културе лана, пошто извесни крајеви за ову располажу одличним климатским и теренским приликама, набављено је семе летонског лана, који је најбољег квалитета. Повећање производње у нас би могло да буде само у границама домаће потрошње пошто се извоз при "садашњим ценама 'не би рентирао. Сем тога, за формирање цене на светском тржишту меродаван је руски извоз, који претставља 90% међународне трговине ланом. Најважније је да лан у погледу цене не може ни у ком слу-

чају да конкурише осталим текстилним влакнима КОД којих

постоје знатно веће могућности за редуцирање производних трошкова. Ланени конац пре рата је био 40% скупљи од памучног, а сада је 100% скупљи. Док је цена вештачке свиле пре рата била 500% већа од оне ланеног конца, данас овај проценат износи само 40%. Са појавом нових природ-

"них, а нарочито вештачких влакана, није искључено да од-

нос цене лана према: овима постане још неповољнији. Коњунктура. лана је најлепши пример аутаркијског развоја у свету. У доба полета међународне размене добара лан је као "текстилна сировина био пригњечен од финијих и простијих текстилија (углавном свиле и памука). Међутим, као што смо. видели, последњих година он почиње

" понова да. добија значај, 'али не у међународној трговини, већ у националној производњи, заузимајући место памука.

Томе је могла. да допринесе само аутаркија код које питање производних трошкова не игра улогу,