Народно благостање

17. новембар 1934.

Б. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 739

"СОЦИЈАЛИЗАМ Г. ДАЛАДЈЕА |

И наша је штампа пратила рад конгреса радикал-социјалиста, највеће политичке странке у Француској, који је одржан пре кратког у Нанту. На томе конгресу је решавана, и су доцнији догађаји потврдили решена кабинета г. Думерга: Због тога је питање ме државе", у чему је још пре конгреса владало разилажење између г. Думерга и радикал-социјалиста, било, најглавније на дневном реду конгреса. Референти су били најистакнутији партијски људи, реферати концизни и кратки (најдуже 20 минута), а и дискусија исто тако. Други део рада

као што судбина

конгреса није у опште забележен од наше штампе.

у виду извештаја са конгреса, а ни остала светска штампа није му поклонила никакве пажње. Међу“

„рефор--

времена –

ис

тим на њему су расправљана сопијално-економска 5

и финансијска питања. Један од најважнијих ререферата био је онај г. Даладјеа, претседника владе у фебруару т. г. када је улица оборила министарство и један од вођа радикал-социјалистичке странке. Он је говорио сат и по. Његов говор би се могао назвати „економске реформе“, које се у ствари изводе као закључак његове гнализе економских прилика у савременој Француској. Као што се види, ни го личности референта ни по важности предмета: не може да се објасни знатно мањи интерес јавности према другом делу кон греса. Објашњење се налази у специјалним француским околностима. Француске политичке стран

ке немају политичког програма. Оне у опште беже ·

од програмског везивања, а у колико то чине, ограничавају се на основне политичке“ проблеме.

Чланови странке имају слободу оријентације према појединим економским и финансијским пита-

"њима, сем кад ови постану узрок политичке кри-

зе. Слетствено гледиште појединих чланова странке не везује странку. Чињеница да је мали број расејаних слушалаца предавања г. Даладјеа пропратио ово живим пљескањем, ништа не мења ствар.

"Г Даладје је пао с владе под притиском уличне побуне десничарских елемената.

То га је вероватно. толико затровало да је гурнуо лево, у социјализам. То је, дакле, његова лична освета, која са акцијом радикал-социјалистичке странке нема никакве везе. Истина француска штампа је ипак критиковала предавање г. Даладјеа, али то је било више од стране десничарске, која је у овоме нашла један врло згодан аргумент за борбу против радикал-социјалиста, коју она одавна води. |

Као што ћемо малочас видети, г. Даладје се

изјаснио против капитала. Као одговор на ту ње: гову чисто социјалистичку паролу, забележила је

- курсна листа париске берзе огромни скок држав-

них хартија од вредности које су иначе већ месец

"дана биле у систематском паду. Французи кажу да " смешно убија, према томе овај одговор париске

берзе, која иначе важи за "најосетљивију у свету,

испелија је критика тезе г. Даладјеа но сва остала

усмена и писмена. 5 | После свега овога наши читаоци не би тре-

бали очекивати да посветимо предавању г. Даладјеа- читав чланак. Па ипак то чинимо.

1 ПЛУТОКРАТСКА ОЛИГАРХИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

: Пре 30 година направила је у Француској јавности велику сензацију књига од непознатог писца Лизиса (данас већ врло добро познатог уредника листа „Га Четостане nouvelle”) no насловом „Сопфте РоПсагсћје Нпапсјете". Основна идеја те књиге састојала се у тврђењу да. француско банкарство врши издају према француској народ“ ној привреди. Док у целом свету банкарство стоји у служби националне производње, стављањем на расположење кредита произвођачима, помагањем

оснивања нових подузећа ради попуне национал-. но-продуктивног инвентара, дотле француско бан-.

карство неће да чује за менице француских произвођача ни у унутрашњем промету, а још мање при извозу, него се у главном бави увозом егзо-

к

губио готово сав капитал уложен у иностране папире. Због тога је после рата настао обрт. Фран-

· цуз неће да чује више за стране хартије од вред-

тичних папира од вредности, које продаје фран-

цуском штедиши обично по скупу цену, узимајући

путем корупције за себе велику провизију и др-.

жећи, иначе, своје капитале мање више у готовини — тезаурирајући их. Француска берза је пуна, ка-

зао је Лизис, најразноврснијих белосветских хар-.

тија од вредности државних и приватних на ко-

јима Французи стално губе не само камату већ и

капитале. Доцнији су догађаји показали да је Лизис имао потпуно право. Француски штедиша је по-

ности, ни државне ни приватне. Он још по мало купује државне хартије од вредности француске или државом загарантоване, али и то много мање перо што је ново формирани капитал. И то већином. краткорочне. Он више не мари чак ни за државну вечиту ренту, која је пре рата сматрана си“ гурнијом од кугле земљине.

Г. Даладје је тврдио у своме предавању да су банке ушле у индустрију и завладале њом. Под њиховим притиском створени су картели, а индустрија доведена у вазалски положај према банкама. Слободе на тржишту робе више нема. У Франпуској, земљи индивидуалистичкој, 200 породица постале су господари привреде и политике. Ни Ришеље не би дозволио да се развије таква оли-

_ гархија.

· Кад ове ретке прочитамо намеће нам се пи-

тање, кад је то брже боље француско банкарство "напустило: своје методе бежања од индустрије и

пословног света уопште и сјурило своје многобројне милијарде у индустрију. Одмах да одговоримо да то до данас још није случај. Францу“