Народно благостање

Страна 760

Погоршање талијанског 1933 по. „први пут после ста-

5: O | да: повећ

Због извршене дефлације и због појачања туристичког промета, у априлу одлив је престао, али је већ у мају 0. T. настављен. Влада је због тога у јуну пооштрила девизне прописе и наредила маркирање хартија од вредности, ради спречавања бекства капитала. Одлив злата није се могао ипак зауставити, тако да је у сваком десетодневном извештају Талијанске банке бележено даље смањивање златне подлоге. Од краја 1933 до 10 новембра о. г. она је смањена са 7.396,7 на 6.0444 милиона лира. Губитак злата и девиза у овој години износи, према томе, досада 1.352 милиона лира. Златно покриће новчаница и обавеза по виђењу стоји још увек изнад 46%, док је законски минимум утврђен са 40%. |

Као што се види, неке непосредне опаспости нема, али се с времена на време у вези са сталним одливом злата шире. и гласови о преговорима за закључење спољњег зајма. И поред свих демантија ови гласови не престају. Опасност не прети, додуше, од стране државних финансија. Буџетски расходи су редуцирани, а приходи помало расту. У прва три месеца ове буџетске године, започете 1 јула, наплаћене су око :3:/; милијарде лира, или за неких 187 милиона више него у истом раздобљу прошле године, Уосталом, и талијанско тржиште капитала већ се толико опоравило, да би му се влада за покриће буџетског дефицита могла са доста успеха обратити. Ових дана она је то већ и учинила. На седници Министарског савета од 19 новембра одлучено је, наиме, да се 23 о. м. приступи емисији новог унутрашњег 4% зајма од две-милијарде, за који се — као и за онај прошлогодишњи — издају деветогодишњи државни бонови лутријске ренте.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

1934 дошло је, међутим, до понов ог преокрета. "Знатнији одлив злата _ почео је. већ, у јеме велике конверзије државних зајмова.

његов

долази се до НА год скбро“ 1.500 милиона лира. По' тим подацима платни биланс за 1933 био је изравнат. Дефицит трговинског. биланса за првих 10 месеци 0. Р. већи ј за 870 милибна од оног, за одговарајуће раздобље. 1933 год. Позиција туристичког промета изгледа да се није променила. Број туриста био је ове године, додуше, нешто већи него у 1933, али је њихов квалитет био слабији. То се закључује из чињенице што је порастао само број странаца који су дошли аутобусима, док је број оних који су долазили возовима опао. Опале су и дознаке исељеника за неких 200 до 300 милиона лира. Највећи део тих дознака долазио је преко Банко- ди Наполи. Дозпаке преко све банке су преполовљене, а слично је стање и код осталих завода. Затим долазе исплате имаоцима талијанских зајмова који нису пристали на фебруарску конверзију. Губитак злата и девиза по овој позицији цени се на неких 500 милиона лира. За репатрирање талијанских спољних зајмова јавља се нова позиција у пасиви од неких 50 до 100 милиона лира. Из овог излази да је платни биланс погоршан за око 1.700 милиона лира. С друге стране долази и извесно побољшање на страни каматне и амортизационе служ-= бе, које је наступило услед пада вредности долара, а које у 1933 није могло да дође сасвим до изражаја. Приходи од поморских фрахтова, осигурања и других позиција платног биланса нису се, како изгледа, много променили, тако да се погоршање платног биланса према прошлој години за !.500 милиона може сматрати као доста тачно. Одлив злата износи 10743 а одлив девиза 277,9 милиона лира, или свега 1.352 милиона. Погоршање платног биланса стоји за неких 150 милиона изнад те цифре. Ова разлика потиче већим делом од смањења тезаурације злата и валута у рукама приватвика.

Ако се одлив злата настави истим темпом, Италија ће у недалекој будућности морати ипак закључити спољни зајам —- или променити законски пропис о 40% покрићу.

вава

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— „Jug. loyd” donosi da је ргобје педеје ртодајо чи Odžacima inostranim kupcima 150 mc. vojvođanskog hmelja, tako da neprodate zalihe iznose još svega 50 mc. Ovogodišnji hmelj je plaćan po 20 din. za kgr. i nije bio najboljeg kvaМета. — Cikorija, koju kupuje fabrika Frank u Zagrebu од zemljoradnika, imala je ove godine slabiji rod i fabrika plaća 38—40 din. za 100 kor. prema 40—43 u prošloj godini.

— Duvanske stanice u Hercegovini posetili su pretstavnici nekih nemačkih T.rmi, koje žele da kupe naš duvan.

— franctiski ministarski komitet je odlučio da predloži parlamentu mere o davanju pomoći proizvođačima žita i o prelazu na režim slobode.

— Osnovana je međunarodna federacija za maslinarstvo sa sedištem u Rimu pri Međunarodnom poljoprivrednom institutu. Na prvom sastanku održanom 12 o. m. učestvovale su Francuska, Italija, Španija, Grćka i Turska.

— У Зетској бановини вршена је свих дана велика пропаганда за сађење воћака, ла је у ту сврху банска управа наредила да се воћне саднице из бановинских расад-

вика деле уз цену од Једног | динара, и зко је нормална цена знатно већа. | •

— Међунгродни комитет за пшеницу почео је своје заседање у Будимпешти. Циљ конференције је израда предлога за извозну квоту појединих земаља.

— Prema najnovijim podacima mađarska žetva pokazuje sledeću sliku:

1934 1933 + ili u mil. kvintala

pšenica 16,72 26,22 — 37% raž 5,13 9,56 — 38% ječam 4,47 8,41 — 47% тођ_ 2120 · 3,58 — 39% kukuruz 21,01 18,09 + 16% krompir 28,53 18,56 + 21% šećerna repa 9,13 9,14

Pošto u. zasejanoj površini nema velikih promena, slaba таđarska Žžetva isključivo je posledica suše. Proizvodnja u pšenici, kukuruzu i krompiru većim delom (73—77% celokupne proizvodnje). pada na mali posed (ispod 100 jutara), u drugim granama udeo malog poseda pada na dve trećine, a kod šećerne repe na 15%. Udeo malog poseda u proizvodnji pšenice i raži je manji nego njen udeo u zasejanoj povišini jer je 'prosečni prinos malog poseda po jutru 5,60. ky. pšenice prema 7,09 Ку. kod velikog i 4,14 kv. raži prema 4,14.