Народно благостање

24. а новеновр 1934. O.

= Према. званичним, пора OM TIOJbO>. привреде. У овогодишњој "кампањи · било "је засејано: под. пше-

ницом 2,02 мил. ха а принос, је: износио 1.860 мил. кгро

те је смањење према 1933 г. за 29,3% и просеку 1930-34 Г. | „ Такође. се смањио принос. јечма, и ражи. Принос .

за 14,0% кукуруза процењен је на 4.194 мил. кгр., више за 1.216 мил. кгр. или 349. него у. Pppmnoj FOJUHHH. ·. }

ИНДУСТРИЈА

| — Proizvodnja sirovog petroleuma u Rusiji nola је za grvih 8 meseci 0. g. 15,93 mil. tona prema 21,44 mil. u celoj 1933 godini i 0,2-mil. u 1913 2.

—- Sioan, preisednik Dženeral motors kompanije, izjavio ie da su prodaje automobilskog društva, u toku trećeg iromesečja 1. g., dostigle najveći nivo od 1929 o

— Nemački statistički ured utvrdio je zalihe šećera kod fabrika 31 avgusta o. g. One iznose 2,54 mil. kv. sirovog šećera, prema 3,41 mil. u db i 7,4 mil. u pretprošloj godini. Mesečna po:rošnja se ceni na 1,2 mil. kv. a pošto se šećer iz nove kampanje neće trošiti pre sredine oktobra zalihe će se. smanjiti na neznaifnu količinu .

— U Sarajevskoj fabrici duvana montirana je nova mašina, koja će za 8 sati moći da spakuje 600 hilj. komada cigareta, dok je do sad taj posao obavljan rukom.

— Proizvodnja uglja u Dravskoj banovini iznosila je u septembru о. g. 108.154 tone, te je veća od one u istom mesecu prošle godine za 19%, u avgustu ove godine za 15%, od čega je prodato industriji 45,11 hilj. prema 49,6 hil|. i 42,11 hiij.; železnicama 41,6 hilj. prema 31,66 hilj. i 38,67 hilj.; za kućnu pofrošnju 7,45 bilj. prema 8,06 Milj. i 4,35 ћу. t. Prodaja је iznosila 103.347 t., te je porasla za 5% i 9,8%. Zalihe su iznosile 67,38 hilj. tona, te su se smanjile za 52,3%. prema prošloj godini. Za prvih 9 meseci o. g. iznosila je proizvodnja869,76. hil|. tona prema 820,67 hilj. i 817,95 hilj. u istom periodu prošle i 1032 g., te porast iznosi 5% i 5,8%. Broj zaposlenih u septembru je iznosio: radnika 5.730 prema 5.688 u avgustu o. 9., nameštenika 216 prema 215 i nadglednika 188 prema 182. U većoj meri je porastao broj šihti (sa 124.190 na 156.745).

— Osnovano je novo Akcionarsko društvo „Antonović” u Pančevu sa glavnicom od 2 mil. din. i baviće se trgovinom drva i građevnog materijala i izradom pokućanstva.

— У Лондону је основан један одбор који има да организује акционарска друштва која производе бакар, у циљу регулисања производње. У пројектовано удружење имали би ступити портери акција француских, белгијских и америчких друштава.

—- Londonski berzanski mešetari g. gp, Sajmington i Vilson predviđaju da će u prvom fromesečju 1935 proizvodnja kaučuka izneti 217, a potrošnja 257 hiljada tona. Na dan 11 novembra ove god. stokovi u Londonu iznosili su 125 hiljade tona. i

— Prema podacima Fašističkog saveza električne industrije u toku prvih 9 meseci o. g. u Italiji je proizvedeno 8817 miliona kilovatčasova clektrične energije prema 8070 miliona u istom razdoblju 1933.

— Prema statistici severoameričkog ministarstva rgovine svetska po:rošnja kaučuka u prvom polgođu 1934 iznela le 511 hiljada tona prema 382 hiljada u istom razdoblju 1933. Povećanje iznosi 34. od sto.

— U nedavnim pregovorima između severoameričkih i. siranih proizvođača. bakra Amerikanci su izjavili svoju gotovost, da ograniče, u razumnoj meri izvoz bakra pod uslovom, da se ustanovi međunarodna kontrola, bilo putem зтапјуаnja proizvodnje bilo utvrđivanja minimalne cene.

BJIATOCTAFE | Страна 761

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА | 1 MB

LL Rumunski ministar trgovine. izjavio je da še Znaju? ге- |

vidirati svi Trgovinski ugovori i zaključiti novi, i će VO

više računa O rumunskom ižvozu. па Ministar finansija, S. A. 'D. OTP ан je

· sva devizna ograničenja. Od sađa je nepotrebho nabavljati do-

zvole za izvoz dolara. Ova mćra pretstavlja sankcionisanje dosadašnje politike, јег 56 пат по u susret svim | molbama: га dozvole. |

— Narodna banka 0 odobrila da novčani zavodi” mogu isplačivati s:rancima, osim „vezanih”, još i neograničene iznose ” pod uslovom: da se isplata vrši na teret potraživanja stranaca, · koje se mogu upotrebiti za opravdanje izvozničke potvrde (klirinški dinari „privremeno vezani”, ako je. fu. upotrebu odoObrila Narodna banka) i zatim da stranac izvadi izvozničku dozvolu shodno rešenju Ministarstva finansija od decembra 1931 g.; da stranac preda pismenu izjavu da će dinare upotrebiti za izvoz robe na osnovu izdane mu potvrde.

— U Berlinu je osnovana Мо иро тоте лека trgovinska komora. Za pretsednika je izabran g. Difur-Feroms, bivši poslanik Nemačke u Beogradu, za · potpretsednike g. Eversman od firme Ride! i Hen a. d. i g. Elfe od A. E, G. sekretara d-r Han i za blagajnika d-r Каја

— Rumunska vlada otkazala je 16 o. m. trgovinski Sporazum od 18 juna 1930 i dopunski sporazum od 19 decembra 1931 sa Nemačkom. Krajem novembra počeće pregovori za zaključenje trgovinskog ugovora

— „Novosti” donose da Engleska namerava podiči uvoznu carinu na ćurane sa 1 pense (oko 92 pare) na tri pense za funtu težine (0,45 kgr.), čime ·bi bio sasvim onemogućen naš izvoz ćurana, koji se uvoze u Englesku za božićne ресепке.

— Мталија је забранила слободан увоз вунених предива. Заводи се систем контингената.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Proračun tuzlanskog Ouzora za 1935 god. iznosi 2,46 mil. din.

— Francuski ministarski savet je pooštrio mere proliv st:anih radnika Tako se ubuduće neće izdavati nove radne knjžice strancima, a produženje starih biće samo u izuzetnim slučajevima moguće. Na radovima u korist države i Samoupravnih tela mogu bit zaposleni samo francuski radnici. Ako je uposlenje stranih radnika neophodno potrebno biće utvrđen njihov maksimalni broj kao što je to kod privatnih preduzeća za 10% uposlenih radnika.

— Proračun osečkog Ouzora za 1935 god. iznosi mil din., te je. veći od ovogodišnjeg za 54,3 hilj. din.

— У септембру о. г. било је осигурано код Сузора 562.202 радника и намештеника, што је пораст према истом месецу прошле године за 20.128, а према претходном месецу за 3218. Највећи пораст запослености показују уреди у Љубљани (за 4.010), Сарајеву (3.254), Сушаку (2.849) и Нишу (2.526), а у процентима у Сушаку (26,94%), Сарајеву (13,35%), Карловцу (11,31%) и Сомбору (11,03%); а смањење у Вел. Бечкереку (за 1.248 или 5,86%). „Меркур“ и даље показује пад (за 194), а „Омладина“ и „Потпорно“ пораст. Са зарадом до 8 динара било је 70.118; 8—24 дин. 259.894. 2434 дин. 96.556; 34—48 дин. 64.489, а преко 48 дин. 71.145. Просечна обезбеђена надница је износила 22,28 дин. те се смањила за 0,79 дин. Број чланова надничних разреда преко 24 дин. смањио се за 6.600, а повећао у нижим за 26.728. Укупна обезбеђена Зарада је износила 313, 14 мил, према 312,68 мил. |

— U toku 1933 u Italiji je bilo 410 hiljada slučajeva | rođenja. više nego slučajeva. smrti. Zatim dolaze Poljska sa 402, Španija sa 273, Rumunija sa 249, Nemačka sa 226, Velika

5,34