Народно благостање

Страна 804 НАРОДНО разноликости карактера претстављају сталну појаву, која се може сузбијати васпитањем послодаваца и саветовањем послуге. Најзад, за послугу није важно да због извесног поступка послодавчевог добије право моменталног напуштања посла, већ да у таквом случају буде заштићена, а послодавцу онемогућено да у будуће чини исто.

Пошто постоје специјалне паритетне установе за решавање спорова из радних односа, то је неразумљиво зашто је законски пројект решавање спорова између послодаваца и кућне послуге препустио полицијској власти. :

Захтев збора да се кућна послуга подведе под 3aкон о радњама потекао је из непознавања историје законодавства о овоме питању. Све земље, у колико су решавале ово питање, доносиле су специјалне законе, којима су установљаване опште норме и то само за оно што не спада у личне односе. Отуда је овај захтев и претеран и неостварљив. Што се тиче друга два захтева — о укидању приватних посредничких бироа и професионалном образовању кућне послуге — они су на своме месту. Посредовање за намештање кућне послуге требало би пренети на Општину и при овој установи, као што смо већ напоменули, створити нарочити саветодавни одбор, који би у свакој прилици саветовао послугу, а према послодавцима вршио улогу васпитача. Општина би можда једина била у стању да врши корисну и ефикасну интервенцију у личним односима пошто се они не могу уредити никаквим законом.

8 Е

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 51 Професионално образовање кућне послуге такође је важно. У нас се овом питању до сада није обраћала пажња и отуда је отсуство стручне спремности узрок великом броју сукоба. Недостатак професионалног образовања узрок је, поред осталога, и ниским платама. Што се плата тиче оне углавном зависе од понуде и тражње. Узрок знатно већој понуди од тражње не лежи у садашњој привредној депресији, већ у пролазности одавања овоме занимању, нарочито код женског света.

Постоји један специјалан разлог тежини положај= кућне послуге у нас. У нашем кућњем уређају физичка радна снага свршава ове послове, док у осталом свету ова све више бива замењивана механичком снагом. Механизирани и електрификовани кућни уређај све се више усавршава чинећи излишном кућну послугу, на чије место долази машина управљана од стране домаћице. ;

Доношење закона о кућној послузи |било би свакако оправдано, али би он требао да обухвати само опште норме, које би регулисале радне односе и социјално-политичке мере са одговарајућим санкцијама не упуштајући се у личне односе, који би били предмет интервенције социјалне политике Општине. Закон, који би се уместо тога упустио у уређивање личних односа, не би ни у ком случају променио и побољшао положај овог радничког реда, који је до данас, делом из техничких разлога, био пасторче социјалне политике,

'а јон

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

U našem хет огадтскот zadrugarstvu prošle godine došle su do izražaja tri tendencije: brojni porast zadruga i njihovih članova, sve veće pomeranje ka produktivnim zadrugama i poslovno opadanje.

Prema podacima, koje je objavio Glavni zadružni savez za 1933, u Jugoslaviji ima danas oko 8.500 zadruga od čega 61 otpada na centralne organizacije. Broj članova zadruga prelazi milion. Od ovih zadruga 6.700 je u članstvu G. Z. S. od kojih 3.064 otpada na zadruge sa neograničenim, a 3.636 na one sa ograničenim jemstvom. Broj upisanih udela iznosio ге 72.515 prema 69.500 u 1932. Jemstvo kod Saveza smanjilo se sa 339,5. mil. din. u 1932 na 252;0, mil. din,

Zadrugarstvo. brojao паргеduje, a poslovno пахадије

Po vrsti najveći broj zadruga otpada na kreditne (3.124), ·

zatim dolaze nabavljačko-potrošačke i konzumne (1.562), potom proizvođačke (1.103), agrarne zajednice kao zadruge (414) i zdravstvene (88). U periodu 1928—33 udeo kreditnih zadruga u ukupnom broju smanjio se sa G61.65% na 46.99%, nabavljačko potrošačkih sa 24.44 na 23.50%, dok se опај proizvođačkih povećao sa 5.45 na 14%.

Iznos bilansa svih saveza bio je na koncu 1933 g. 682.9 mil. din. prema 6906 u 1932 i 781 u 1931 god. Pozajmice zadrugama iznose 384 mil. din. prema 418 u 1932 i 412 u 1931. Kod fondova imamo stalni porast: 1931 g. iznosili su 103, 1932 god. 150, 1933 god. 165.8 mil. din. Štedni ulozi i poverioci pokazuju u periodu depresije stalno opadanje i iznosili su (i mil. din.):

1931 1932 1933 štedni ulozi 370 314 310 Poverioci 217 175 149

Celokupni promet kod Saveza izneo je u 1933 g. 4.843 mil. din. prema 7.468 u 1932 i 7.908 u 1931 godini. Pošto u razmeri smanjenja volumena poslova nisu mogli biti smanjeni

i rashodi to je višak prihoda na kraju godine izneo svega 1.8 mil. din. prema 4.3 i 6 u dvema prethodnim godinama.

Promet kod zadruga članica Revizijskih saveza iznosio ie 1.788 mil. din. prema 1.464 u 1932 i 1.731 u 1931 godini. Višak prihoda je izneo O.7 mil. din. prema 0.3 i 0.3 u dvema prethodnim godinama.

Karakteristični su podaci o kretanju prodaja kod zadruga. Prodaja kućnih i ličnih potreba poslednjih godina znatno je porasla i u 1933 dostigla je 80.4 mil. din. Nije isključeno da ie jedan od uzroka ovome povećanju Zakon o zaštiti zemljoradnika, koji je, pored ostaloga, uticao i na smanjenje seljačkog robnog kredita kod trgovaca. Prodaja proizvodnih sreistava od 1930 stalno opada; sa 42 mil. din. u toj godini pala je ma 25 u 1933. Smanjenje ovih prodaja rezultat je krize, koja je uticala na usporenje tehničkog poboljšanja u poljoprivredi. Veliki pad pokazuje i prodaja vlastitih proizvoda zadrugara; sa 380 mil. din. n 1931 ona je u 1932 pala na 245, a u 1933 na 189 mil. din.

zr Em E ri —

За оцену кретања запослености у нашој земљи нису довољни подаци Сузора, јер је од око 766 хиљ. осигураних у 1930 г _ отпадало на оне код Сузора 631 хиљ. односно 82%; братинских благајни 52,5 хиљ. (6,85%); железничког саобраћаја 80 хиљада (10, 45%) и речног 2.900 (0,38%); а од око 624 хиљ. у 1933 г.: код Сувора 521 хиљ. (83,5%), братинских благајни 35,7 хиљ. (5,72), железничког саобраћаја 65 хиљ. (10,41%) и речног 2,64 хиљ. (0,43%).

Према томе опао је број осигураних код Сузора за 17,5%: братинских благајни 32,0%; саобраћаја 18,7% и 9,0%.

Најјаче су погођени радници и намештеници осигурани код братинских благајни (тј. запослени у рударскотопионичарској производњи). Број осигураних био је, на- .

Запосленост и наднице рудара