Народно благостање

Страна 826

„КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА | с

— Предлог буџета загребачке | општине за 1935 1 износи 127,25 мил. мање за 10 мил. дин. од овогодишњег. Општински намет остаје и даље 40%. Омањени су издаци опште управе, финансијског: отсека, здравственог, општинских предузећа, ванредни расходи, а повећани грађевинског и социјалног отсека.

— Прорачун мариб орске. општине за 1935 г. износи заједно са градским предузећима 54,64 мил. дин, _ више

8,3 мил. од овогодишњег, Повећани су издаци за општинске радове и COLI UBI -помоћ.

НОВЧАРСТВО

= Белгијска влада намерава да у вези са проведеНОМ реформом банака, реформише и штедионице. Законски предлог предвиђа контролу послова и дозволу за отварање штедионица, која би имала "ретроактивну снагу.

— КГ. Клерк претседник америкавске организације за заштиту ималаца иностраних облигација, нагласио је у једном говору, да С. А. Д. треба да извозе капитале ради изравнања извозног вишка. Ниљ организације је да придобије дужничке владе (да признају свој дуг симболичким плаћањима, јер је то основа за добијање нових кредита. „Штуезјетенћ Вапкевз Аззосјанон“ истог је мишљења, указујући на то да је већина иностраних облигација здрава.

— Кинеска влада основала је комисију чија ће дужност бити стабилизација новца. Комисија he утврдити дневно висину дажбине на извов сребра која ће служити за оснивање стабилизационог фонда, она може позвати вовчаничну банку да купује или продаје девизе, злато и сребро према потреби у сврху стабилизације курсева страних платежних сретстава, затим може дати налог новчаничној банци за извоз или увоз злата или сребра. | —- Аустрија је исплатила скоро све своје иностране банкарске дугове, који су са 33 мил. "долара у 1982 г. пали на 15 мил. у 1934 г. Стога су аустријске банке престале са мораториумом.

— Португалска Пародна банка оборила је своју есконтну стопу са 59/2% на 5%. До 8 децембра 1933 год. званична есконтна стопа износила је 6%

— „јештпсе шаизилеје" тражи да златни блок постане стварност, да би се његовим учесницима олакшало да савлађују тешкоће у којима се налазе. Лист додаје да Белгија и Холандија имају своје инфлационисте, као и оне који би хтели да се не дира ни у новац ни у цене. У Швајцарској после оставке г. Шултеса тешкоће су сличне, а мере које су ових дана. предузете у Италији у циљу з33штите новца доказују такође да је досадашње стање нездраво. u. | =— Румунска Народна банка смањила је есконтчу стопу са 6 на 4:1%, а ломбардну са 7 на 5/2%. Последње

снижење есконтне стопе: извршено је 5. априла 1933 (са Т на 6%).

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ. 15

— Декретима од 20 и 24 фебруара 1934 заведене су и у француско. пореско законодавство награде од 10% потказивачима. Казне изричу пореске дирекције у департманимана основу пријаве поменутих. агената, Одређена је новчана награда и за друге потказиваче, ако "се на основу њихових обавештења открије пореска утаја, Ова а] систем награда недавно је допуњен позивом, који је префект Сене упутио пазикућама, Од њих се трг аржи да. сва потребна. обавештења. "0 станарима и потстанарима даду контролорима и органима за разрез пореза. Префект вели у свом позиву, да се,

„обрава пазикућама kao "претставницима“ станара и потста-

како би се овима омогућило да избегну казне које него: пре рата; ! * МЕКЕ ДАВУ ЛЕ Ба SS НЕКА ЕН а Ар И ата 5 O (6, (Вал Шира сл а ЕЈ

а а. нара

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 8

су одређеце, као санкција. за. подношење „ција.“ „стара о добру париских станара и потстанара.

лов на морске псе, _вање, освету и неслогу.

„неки ће грађани И

" њени,

"Бр. 52 кривих деклара“ Као што се види, први чиновник Париза очински се

Поводом изгласавања буџета за 1935 г. Жозе Бартелеми, члан института, осврће се у „Информасиону“ “од 12 О. м. и на поменуте награде попказивачима, које он назива премијама за лов на пореске обвезнике. - -

Он вели да је Француска: до сада. имала. ремија за дивље свиње, вепрове, свраке и друге штеточине, а да јој ове нове нису потребне, јер претстављају „званично. потстрекавање на денунцијантство, уцењи“(Он наводи на пр. да фискални агенти као званична лица стоје изнад сумње да се у свом раду могу руководити својим личним интересом. Међутим, ипак сматрати да је њихова строгост спирисана _ жељом, да добије по 20 суа од сваких 10 франака које узме. држава. Била ова оптужба оправдана

_или не, свеједно. је. Одређивање награде фискалним аген-

тима у стању је да створи неслогу међу њима и пореским обвезницима. Између пазикућа и станара може да дође и до горега.

— „Лондонски одбор за зајмове закључене посредством Друштва народа објавио је, ода је Бугарска већ трансферирала довољну суму девиза за исплату купона који доспевају 1 јануара 1935, у сразмери од 32,5%, као што је утврђено у априлу 1934 споразумом са портерима. Како је софијска влада изјавила да убудуће неће моћи да одговара својим обавезама у истој мери, финансијски комитет Друштва народа испитује садашње привредно стање Бугарске, па ће у току јануара у Женеви бити поведени нови преговори са портерима. Бугарски министар финансија г. Тодоров већ се налази у Лондону, где се је 17 O. M. састао са претставницима портера.

— Белгијска влада предложиће, да се 6:/2% зајам од 400 милиона француских франака, закључењ 1923 у Француској исплати о доспелости (15 фебруара 1935) путем нове емисије 5% дугорочног зајма од 400 милиона франака. Министар финансија већ је о том преговарао у Паризу:

— Наређењем Министарства финансија органи финансијске контроле посећиваће радње, ради ефикасније контроле издавања таксираних рачуна.

— Министар финансија решио је да се принадлежности државних и бановинских службеника смањују, кад муж и жена станују у истом месту без обзира да ли служе у истом месту, кад привремено заједничко становање траје дуже од месец дана, кад муж и жена живе одвојено услед брачних размирица али живе са родитељима, затим се удовци, удовице и разведени пау сматрати као неожеодносно неудати.

a Трговачко- индустријска комора у Сарајеву тра-

" жила је да се укине чл. Т закона од фебруара о. г. о ра-

зрезу течевине и да се врати на снагу систем, који је пре тога важио; да се дозволи паушално плаћање течевине за трговачке радње малога обима, као што је то случај са извесним "категоријама ситних занатлија. -

— Г. Жермен-Мартен изјавио је да се није могла постићи равнотежа у француском буџету услед смањења прихода, изазваног кризом. Ако се прилике не промене, HOдао је он, приликом извршења буџета у 1935 јавиће. се дефицит од 2 до 2,5 милијарде. Г. Кајо је приметио, na

толики дефицит и не би морао да задаје много брига, јер

се сваке године амортизује око 3: милијарде старих дугова. Сви порези које француски обвезници. „плаћају износе 70 до 75 милијарди "франака тодишње или два пут више су, износили просечно - 7200 "милиола