Народно благостање

___22 децембар 1934.

"предратних франака. С друге стране удвостручен је ни др"жавни дуг, јер се попео са 31 милијарде предратних на 319 милијарде данашњих _ франака. T. Kajo сматра да се треба борити против предлога о девалвацији, јер се у рат не иде само с војском већ и с државним креднтом. “Треба наставити с дефлацијом и смањити не само јавне, већ и приватне расходе. А

_ Немачки министар пропаганде д-р Гебелс "изјавио је у свом последњем говору, да је немачка влада чврсто решена да „ослободи земљу од терета, које јој намеће капитал добивен на страним тржиштима; влада неће више закључивати зајмове у иностранству; ослободивши земљу од страних дугова, обезбедиће јој слободу акције.

“-__ Сви амерички дужници, осим Финске, званично су саопштили америчкој влади, да рату дуга, која је доспела "15 децембра, не плаћају, јер нису наступиле никакве околснбети које би их навеле на промену њиховог ранијег гледишта, с којим је америчка влада упозната. Финска је "уредно платила целу своју рату.

— Упис румунског унутрашњег зајма 5 децембра. Цени се да је уплаћено око 3'/> милијарде леја, од чега само 2 милијарде у готовом, док остала свота претставља коноолидовање унутарњих летећих дугова. Пошто уплаћени износ неће бити довољан за спровођење најхитнијих инвестиција влада мисли да уведе нови порез у виду националне жртве.

—- Самоуправни приходи код нас (општина и бановина) су износили прошле године 1321 мил. дин. (општински 956 мил. и бановински 356 мил.), мање за 4,3%, него У 1932 г., 29% у 1931 г. и 31% у 1930 г. Код бановина је веће опадање. |

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Бугарска метална индустрија налази се у тешкој ситуацији. У овој години искоришћавано је свега 24% ка: пацитета и велики део фабрика није радио.

— Према статистици америчког министарства финансија, број милионара поновно расте. У 1933 било је 46 липа са чистим дохотком изнад једног милиона долара, према 26 у 1932.

— Пошиљке наших исељеника из Америке, према америчким званичним подацима објављеним у публикацијама Друштва народа, износиле су: 1929 г. 4,5 мил. долара, 19810 г. 5 мил. 1932 г. 34 мил. и 1933 г. 1,3 мил., мање за 74% према 1931 г. :

_ — U oktobru o. g. bilo je kod Suzora osiguranih 565.460 radnika i nameštenika, više za 16 hilj. (2,82%) nego u istom · mesecu prošle, i 3.260 u septembru о. g. Najveći je' porast kod ureda u Ljubljani (za 4.091), Velikom Bečkereku (2.628), Zagrebu (2.339) i Somboru (1.965), a u procentima: u Sušaku (15,58%), Velikom Вескегеки (12,0%) i Somboru (10,20%). Najveće je smanjenje kod banjalučkog (та 1.197 ih 7,09%). „Merkur” i dalje pokazuje opadanje (za 51), a „Omladina” i „Potporno” porast. Prosečna obezbeđena nadnica je iznosila 21,1 din., manje za 0,96 din. Sa nadnicom do

8 din. bilo je 71.129, do 24 din. 263.240, do 34 din. 97.542, |

до 48 din. 64.027 i preko 48 din. 68.614. Nastavljeno je i dalje opadanje u višim nadničnim razredima (preko 24 din. "та 75.590), a porast u nižim (za 01.500 članova). Ukupna "obezbeđena nadnica iznosila je 312,47 mil. prema 316,76 mil. dinara. | | |

| — Prema podacima Udruženja industrijalaca i veletrgo: vaca bilo je u novembru O. g. u celoj zemlji 19 stečajeva prema 24 u istom mesecu prošle i 20 poravnanja, prema 9.

| Поа љите претплату за 1934 годину!

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

закључен је

Страна 827 ИЗ: ПОСЛОВНОГ СВЕТА Зборови акционарских друштва

22 децембар — Пословна банка а. д. у Београду.

27 децембар — „Гранум“ трговачко дионичарско друштво. у Загребу (ванредан). предења M

29 децембар — Д. д. домаће творнице ткања, Дугареса (ванредан). 31 децембар — Банатска млинска индустрија д. Д. У

Вршцу.

26 јануар — Трговина памуком и текстилијама Аврамовић а. д. у Београду. :

3 фебруар — Трговачка банка „Лувр у Зајечару.

Трговачки регистар

Индустрија уља д. д. у Копривници, упис члана равнатељства г. Фирта Лудвига. — Тубус д. д. у Слав. Броду, упис ликвидације. — Тргопромет MO. M. y Сл. Пожеги, упис новоизабраног члана равнатељства Шпицера Самуела и гл. Штајнера Леона и Адлера Хуга као директоре друштва. — Опште Југословенско банкарско друштво а.д. У Загребу, упис промене друштвених правила. — „Самоборка“ д. д. за грађевну индустрију у Самобору, упис филијало у Загребу.

Bibliogratija:

„Poreska služba”, organ udruženja poreskih činovnika, sveska za decembar, u isto vreme jubilarna (25-godišnjica njezinog izlaženja). Poreska i finansijska služba su dve najvažnije grane državne administracije. U celom svetu je odnosno činovništvo organizovano i obično izdaje svoj časopis. Dok su carinici pokazali manje durašnosti u tom poslu, dotle Poreska služba izlazi sa prekidima 25 godina. Sveska za decembar posvećena je jubileju i po sadržini spada u jednu od najinteresantnijh posle rata. Mi je preporučujemo svakome ko se interesuje za poreske stvari. Prvi članak pod naslovom „Pre 25 godina” sadrži nekoliko interesantnih uspomena с. Ljube Andrejevića, najinteresantnije figure u istoriji našeg poreskog činovništva. G. Andrejević je svršio prava u Beogradu i još 1898 godine — ako se ne varamo — stupio u poresku službu, što ie tada smafrano za degradiranje pravničkog prestiža. 1 drugi su pravnici ulazili u poresku službu, ali više zbog toga da, se dokopaju Ministarstva finansija i da odatle prave karijeru, koja svakako sa poreskom službom nije imala nikakve veze. G. Andrejević se sav predao poreskoj službi i u njoj ostao до kraja, i to ne po inerciji i oblomovštini, kako to često biva kod izvesnih činovnika, već naprotiv iz ljubavi prema službi. G. Andrejević je i danas, po našem mišljenju, najbolji poznavalac poreskog prava i poreske službe. On je pre rata izdao sjajan komentar našeg poreskog zakona i dugo vremena je bio одибеуцеш urednik „Poreske službe”. G. Andrejević nije bio mi haračlija ni sterilni teoretičar, on je u svome radu spajao liskalni interes sa poreskom teorijom i poreskim pravom. Pored toga 9. Andrejević je bio jedan od najsavesnijih činovnika Ministarstva finansija i jedan od najobjektivnijih ljudi u svome radu. On je posao radio isključivo po stručnom kriterijumu. Njegova objektivnost je bila uzrok što je u službi sporo napredovao. On je bio vrlo poslušan, ali i vrlo neposlušan, kad se od njega tražilo da uradi nešto 510 зе nije slagalo s njegovim gledištem.

Proslava 25-godišnjice „Poreske službe” je i jubilej 2. Ljube Andrejevića. Mi mislimo da bi bila dužnost uredništva „Poreske službe” da u idućim brojevima prikupi dokumentacije radi posvećenja jednog članka radu i ličnosti g. Andrejevića, duhovnog patrijarha poreskih činovnika. |