Народно благостање
Страна 828
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 52
Societć des Nations: „Balances des paiements 1933”, Gčneve 1934. — Hans K. E. L. Keller:, „La froisičme Europe”,
Paris, 1934. — Prof. Ugrenović: „Tehnika trgovine drvetom” (deo prvi), Zagreb, 1934. — Nikola Đonović: „Rad i karakter Crnogoraca”, Beograd. — Nikola Popović: „Dimitrije Tucović”, Beograd, 1934. — Prikaz ćemo doneti čim nam bude mogućno.
РАЗНО
— Лајпцишки пролетњи сајам 1935 трајаће од 3
марта до 10 марта. Сајам мустара затвараће се 9 марта,
у подне, а велики Технички сајам и Грађевински сајам трајаће до 10 марта. Текстилни сајам затвараће се 6 марта. Сајам канцеларијских потреба „Јегерхоф“, намештаја и спортских артикала трајаће до закључно 7 марта. Бугра сајам (сајам штампарских машина) трајаће до 9 марта у подне. Специјални сајам за фото, оптику, кино, који се раније приредио у сајамској палати ,Турнхале ам Франкфуртер Тор" од сада ће бити смештен на изложбеном простору великог Техничког сајма и Грађевинског- сајма у дворани 12. Према томе ће Специјални сајам за фото, оптику и кино трајати од 3 до 10 марта, вече.
— Повољни изгледи 32 технички пролетњи сајам у Лајпцигу. Пријаве за суделовање на великом Техничком сајму и Грађевинском сајму у Лајпцигу, који ће се одржати од 3 до 10 марта 1935 год. су ове године многобројније од прошлих сајмова. Простор дворане 9 — алатске машине — данас је већ потпуно заувет. Од 28 накнадно примљених пријава фабриканата (алатских машина, свега 6 је могло бити примљено за ову дворану а остали изложиће своје производе у дворани бр. 11, тако да ће група алатских машина у овој дворани бити знатно повећана. Тако исто су све изложбене просторије у згради електротехнике заузете. За оделења општих машина постоји већ сада много већи број закупних уговора но ранијих сајмова. Тако се на пример констатује много веће интересовање за суделовање са дизелмоторима и машинама за ливнице. Дворана 19 Грађевинског сајма биће такође потпуно заузета. Треба напоменути, да индустрија гасних апарата намерава приређивати у овој дворани своју специјалну изложбу. Према томе се очекује нарочито велико суделовање и интересовање за овај сајам.
У Вардарској бановини живи од заната 3,5% а само 20% занатлија има више од 2 помоћне снаге. Према подацима Скопске занатске коморе било је на крају прошле године у Вардарској бановини 11.228 занатских радњи, т. |. једна радња на 140 становника. Код 8068 из 33 седишта занатлијских удружења било је запослено 6027 помоћног особља (3038 помоћника и 2989 шегрта), те је на 100 занат-
"на трговине
лија долазило 75 помоћног особља. Од тог броја занатлија око 50% ради без помоћног особља; 22% запослује по једног помоћника; 26,3% по једног шегрта; 0,57% по два помоћника; 0,37% по два шегрта и само 0,14% више од два помоћника и 0,09% више од два шегрта. Значи, да ни 2% занатлија нема више од једне помоћне снаге! На основу ових података можемо констатовати следеће чињенице: Да у Вардарској бановини живи од заната свега око 55 хиљ. душа, односно 3,48% укупнога становништва, рачунајући поред 19.650 занатлија и њиховог помоћног особља још 35.350 лица која ови издржавају, затим необично велики број инокосних занатлија, који у већини случајева могу да раде само ситне послове, углавном оправке. |
— У прошлој години 10.752 занатлија у Вардарској бановини имало је 21,968 чланова: породице испод 17 година и то до 5 године 6.713; од 6 до 10 г. 8085; од 11 до 13 г. 4891 и од 16 до 17 г. 2219. А од горњег броја било је занатлија од 20 до 30 година старости 174%; од 31 до 407. 27,2%; од 41 до 50 г. 27,1%; од 51 до 60 г. 17,3% и преко 60 г. 11%. Карактеристичан је знатан проценат занатлија старијих од 50 год. релативно мали оних од 20 до 30 год,
— ЕК. Круп дао је оставку на положај претседника сталежа индустрије у Немачкој. Претседник централне привредне коморе г. Хецкер је наслединк на том положају.
ПОТРЕБАН ЈЕ САРАДНИК СА ДОБРИМ ПОЗНАВАЊЕМ ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ
= На територији сарајевске Грговачко индустријске коморе било је крајем прошле године 15.384 радње, не рачунајући занатске, од којих 10.712 трговачких, 389 пндустријских, 66 банака и штедионица и 4.217 угоститељских. Пораст према 1932 г. износи 817, односно 5,3% (трговачких 668, односно 6,25%). Највећи број трговачких отпада мешовите робе (1.357), бакалнице (1.573), ситничарске (1201), мануфактурне и текстилне робе (567). Кафана је било 2.337, крчми 1.097 и хотела 56. Индустријских предузећа било је: 127 пилана, 45 млинова, 14 рударских, 9 металне индустрије, 21 црепа и цигле, 24 текстил. на и 49 електричних. Нема опадања ни код једне од важнијих привредних грана.
— Г. Виљемс, претседник извршног одбора Нире изјавио је, да у новом законодавству неће више бити клаузула о утврђивању цена. |
— Белгија је одлучила да смањи за 10% железничку робну тарифу. Истовремено је одобрено, да се успостлви пробни ваздушни саобраћај између Белгије и Белгијског Конга.
BB BB BB BB
KO
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 ДЕЦЕМБРА 1934 ГОДИНЕ
У активи стања Мародне банке на дан 15 децембра 0. г. имамо највеће промене у подлози, која је ове недеље смањена пер салдо за 10.89 милиона на 1:978.7 милиона. Од тога злато је ове недеље повећано за 1 на 1.824.3 милкона, док су девизе смањене за 12.08 милиона на 154.2 милиона. Али је овај одлив изравнат повећањем код девиза које не улазе у подлогу, за 11.7 на 66.5 милиона динара због чега вије искључено да постоји каузална веза између одлива девиза и подлога и повећања оних које се у исту не убрајају.
УНКТУРА
Код металног новца имамо прилив за 311 на 218.8 милиона.
Зајмови су и све недеље нешто смањени; менични за 8.0 на 15674 милиона док су ломбардни зајмови повећани за око 160 хиљада на 236.0 милиона.
У пасиви, код обавеза по виђењу имамо ове недеље незнатне промене, нако је овај рачун у последње време показивао највеће варијације — због жиро-рачуна. Ови су сада били мирни и већи су за свега 3.7 милиона, тако да достижу 664.2 милиона. Потраживање државно је сопало за цигло 100 хиљада на 3.3 милиона, а разни рачуни за 20.1