Народно благостање

22, децембар 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 829

на: 627.0. милиона; пер салдо, обавезе по виђењу опале су за 16.5 на 1205.4 милиона. Томе на супрот имамо знатан пордет, за 30.8 на 819.6 милиона динара код обавеза са роком. За 35.3 на 3161 милиона повећана је разна пасива а разна актива за 10.5 на 3241 милион.

Стање Народне банке (у милионима динара).

i, XH | 31. ХН | 31. ХИ | 30. Х1 | 15,1 АКТИВА 2 | 210.37 | 1033 | 934. |) 1934 Tlonnora : зл, у касама M Ha CTp.||1758,4| 176U.8 1794.9| ı 823.2| i824.3 _ новч. у страној монети 6.3 0.8 0.0| 0.04 0.2 RepM3c „TJ — _ __|| 2320). 2065 1112) 166.3 1542 ________У вкупно — || 2096.8] 1968: 1.906) 1989.6) 1978.7 Девизе које не улазеу подлогу — — — — — 56,4) _ 10] 545 541) 665 Кован новац: у никлу и сребру— — || 38.8, 139.91 230.9| 187.7 218.8 Демонетизирано сребро 33.9 Зајмови: о ____ ____||пуба 6 2111.9) 1808 8] 1515. 15614 за хертаје од вредн. — |_251.2 3448 2931) 235.) 236.0 Укупно — 22528) 2456 8) 2101.9) 1811.3) 1803,4 Хартије од вредности — 21,5 15,4 11,7 156 15.6

Ранији аванси држави — 1799.2| 1808.6) + 7:5.5 1721.0) 17211

Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — 600.0, 600.0) 600.0) 600.0 Вредности рез. фонда — 77.8 58.0) 549) 103.6) 1036 Вредности ост, фондова 2.9 7.9 14.7 | 14.0 116 Непокретности, завод за

израду новч,и намештај 1450) 154,1| 153.7! 159.6 159.6 Разна актива — — — — 219). 21.6) 1151) 313.5) 324.1

ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0| 180.0| 180.0) 180.0| 180.0 Резервни фон — — — 8271: 73,8) 84.3) 107.9| 107.9 Остали фондови — — —| __4.| 86| 13,| 152 152

Новчанице у оптицају Обавезе по виђењу:

5172.2) 4112.1| 4327.1| 4283.8! 4268.9

потраживање Државе — || 293 13.5 13 34 353 uo pac -- _ __| 3263) 3841 4144) 6605) 6642 Ра odu ML MP 600 209) 5452 610] (0215

| Укупно — || 416,5| 697.8) 1031.0| 1311,8| 1295.4 Обавезе са роком — — || 681.1) 1459,4 1106.3] 7887 819.6 Разна пасива — — — — | 46,4! 40.3| 222.9) 280.8| 3161

Оптипај и обав. по виђ.||5588.7| 5470 51 5358 2 5595 71) 5564.3

ЛЕВ 2.

Оптицај новчаница опао је ове недеље за 14,9 на 4268.9 милисна, а оптицај и обавезе по виђењу укупно достижу 5.564.3 милиона. с

Веобтадзка, berza

U poslednjoj izveštainoj nedelji beogradska Berza је ппаla samo tri, a zagrebačka pet sastanaka. Beogradska berza je imala dva praznika: 17 i 19 t. m. Šteta nije nikakva što se dva dana nije radilo, jer tranzakcije na našim berzama nisu tako hitne; uvek se mogu odložiti na dan, dva. To još uvek ne znači da je 19 trebao da se praznuje. To je običan svetac — Sv. Nikola — čiji se dan ne priznaje za državni praznik. Ako jednom želimo da se ujedinjenje izvrši do kraja, onda treba да ргезтаnemo sa srbijanskim načinom praznovanja.

Inače ova nedelja je prošla u najoptimističnijem raspoloženju na svim našim berzama. Hosistički štimung dolazi sve јабе do izražaja u kursevima. U ovoj su nedelii svi kursevi skočili. A to neverovatno mnogo znači. Mi imamo do kraja Ove godine još svega nedelju dana. To je od velikih angažmana u terminskom poslu za uliimo decembra najstrašnija nedelja. U toj nedelji bez jake intervencije kursevi obično strahovito popuštaju. Međutim na našim efektnim berzama niko i ne misli na ultimo

decembra. Potpuno se ostvarilo ono što smo mi već više puta.

proricali, naime da usled toga što je ove godine za razliku od ranijih špekulacija bila raspoređena na celu godinu i da ultimo

decembra preistavlja angažman, koji je nešto jači nego običan mesečni ultimum u toku godine, saldo za likvidaciju kod Ratne štete je vrlo mali. Kupci nisu ni najmanje zbunjeni zbog toga; pre svega ima vrlo mnogo mogućnosti. za nabavku novca pu-

tem repora i drugo veruje se u skok kurseva u početku iduće

godine. Kao najbolji dokaz za to је činjenica da se već prave zaključci za kraj januara i da su kursevi za iduću godinu čvršći no za prompt robu. Naročito podvlačimo činjenicu da ima kupaca za robu za iduću godinu. Ne strahuje se dakle ni od kakvog popuštanja kurseva jer bi u protivnom prodavci jače nudili a kupci čekali pad kurseva radi pokrića.

Kao što naš zagrebački korespondent javlja, u zagrebačkoj berzi u današnjem broju, banke sve veći deo svoje gotovine plasiraju u repor. To je najsigurniji, najlikvidniji i prilično unosan plasman. | na beogradskoj berzi su se pojavile banke koje kupuju prompt robu a prodaju termin pošto su se već pojavili kupci kao što rekosmo za robu za iduću godinu. Vrlo: je venovaino da će već u toku iduće nedelje biti zaključaka za februar i mart pa čak eventualno i april.

U skakanju kurseva rekord nosi akcija Privilegovane Agrarne banke; ma poslednjem sastanku rađena je po 236.—. Kod same banke nije nastupila nikakva promena. Dobro posvećeni kupovali su već mesec dana akcije jer očekuju dalji skok za kraj decembra. To može biti samo од onih jakih ruku koje imaju mnogo toga papira, pa žele da održe lanjske kurseve pri pravljenju bilansa.

U pojedinim sastancima imali smo na beogradskoj berzi sledeće kurseve efekata:

14–XII 18-ХП 20-–XII 7% Investicioni zajam — — 6% Веоис, ртотре 56.25 56.25 57.55 68% Begluci termin 55.65 57.40 57.60 4% Agrarci — 42— 8% Bler И о |O 7% Bler — — 55.50 7% Seligman — — Raina šteta, prompt 335.50 337.50 397.25 Ratna šteta fermin — == 337,50 Narodna banka —— 4.800.— 4.700.Agrarna banka —— 233.— 236.A obrti u efektima su bili sledeći: u hilj. dm.

6% Begluci, prompt 682

6% Begluci, termin 551

4% Agrarci 26

7% Bler | 24

Ratna šteta, prompt 835

Ratna šteta termin 607

Narodna banka 72

Agrarna banka 57

2.854

Pošto smo imali ove nedelje na beogradskoj berzi Svega tri sastanka, obrt je iznosio 2.85 miliona, prema 4.38 miliona u prošloj i 3.08 miliona u pretprošloj nedelji.

U 7% Investicionom zajmu nije bilo zaključaka. "Tome na suprot se je pojavila veća tražnja kod 6% Begluka, koji su krajem nedelje poskupeli od 56.62 na 57.55 za prompt robu u koioj je obrt iznosio 680 hiljada. Trgovano ie već i za januarski termin, kod vrlo čvrstih kurseva, koji su porasli od 55.65 (14 o. m., kada |e prompt roba notirala 56.25) na 57.60 na dan 20. o. mi. a to je za pet para skuplje od prompt robe. I u ovome papiru ie dakle situacija u terminima analogna onoj kod Ratne štete. Za januarski termin ftrgovano je za 550. hiljada dinara. Najveći obrt imali smo ove nedelje kod Ratne štete: 835 hiljada u prompt robi, koja je poskupela za 2 poena na 337.25 i za preko