Народно благостање
22. децембар 1934. 1
| NAŠ PROGRAM
HAPOJIHO
БЛАГОСТАЊЕ Страна 819
ТА 1035 CODINU
1 KRIZA KAPITALIZMA I PLANSKA PRIVREDA
“Kaže se da je privredna depresiia urodila pokretom protiv. K bitalističkog privrednog · | no u toliko, što je taj pokret mnogo starijes porekla. Nameće se dakle pitanje, zašto se perioda privredne deргезјје 08:19 pitalistički privredni sistem. |
Radi-odgovora na to pitanie_potr mo pre sveca na ogromnu razli stičkog pokreta pre rata i onoga p | 8 ova |e ogromna. 'Marksova · antikapitalistička teza bila ie socijalna, a današnia je ekonomska. Marks je gledao u kapitalizmu jednog faktora Tđave pod produkta, koji mn | kap po kap u džezvu radnika (teorija viška vrednosti). Marks nije smatrao kapitalizam kao ekonomski štetan,
osledniih godin
naprotiv on je u njemu gledao sretstvo povećanja pro-
izvodnoe volumena, kao osnove povećanja bogatstva. МЕ сто мес ukazali na to, da je podela socijalnog produkta posle rata prilično · demantovala Marksovo shvatanje. Nivo radničkog života u masi u mnogim zemljama dostigao ie bio neočekivanu Visinu. PO su okolnosti kojima se ima da zahvali iščeznuće antikapitalističkog momenta iz radničkog pokreta u Engleskoj i osustvo marksizma: u opšte među radnicima Severne Amerike. Kad se tim pojavama doda još činjenica, da ie u poslednje vreme u nekim zemljama oružjem istrebljen marksistički pokret, onda se lako može da dobije utisak, да je anfikapitalistički poktet na izdisaju naravno pre svega kao akcija. | ;
U- tim najkritični|im trenutcima za marksizam poiavljuje se nov antikapitalistički pokret, mnogo silniji i širi no onaj pre rata — kao čedo svetske: privredne depresije, „ali ideološki iz osnova različan. protivnici kapitalističkog privrednog sistema ne brinu se za njegovu socijalnu stranu, već o ekonomskoj. От са proglašavaju za uzrok nazadovanja blagostanja naroda. On je kriv što je popustila investiciona delatnost u ce-
lom svetu, što se investirani kapitali bacaju postepeno
u staro gvožđe: i što sve. veći broj ruku ostaje bez rada, odnosno što se progresivno smanjuje volumen proizvodnje u kapitalističkom. svetu. Sve: veći broi. nezaposlenih ima sve manju kupovnu snagu, a ona je osnov njiho-
vog blagostania; „sve veći deo investiranog. kapitala.
spada u bezvrednost. A kapital je tekovina mnogobro]|-
nih generacija. Kapitalistički-privredni sistem dakle čini.
po jedan korak u napred, a sve po više koraka unazad. On vezuie ljudima ruke,. збуепо па ZIVČ. o III II o Pristalice kapitalističkog privrednog. sistema vataju na:to da današnja. privredna depresija nije · drugo do {edna strahovito komplicirana. faza depr iednom konjunkturnom ciklusu, kojoj redovno sle polet. Što. se depresiona faza produžila, krivi su lj odnosno mere koje su oni: preduzimali radi odbrane od nje. Tako vele pristalice kapitalističkog. privrednog sistema da je mnogo veće zlo prouzrokovano u privredi sveta trgovinsko političkim merama, većinom pod izgovorom odbrane od depresije, no što |e ona sama učinila. Ne može se tvrditi da {e kapitalističko privredni sistem dobar, dogod on vodi u privrednu depresiju — a to je pojava nerazdvojna od njega. On je u najmanju ruku jedna igra privatnom inicijativom. On stvara polet,
sistema. To је пегас930—1934 smatra za osobito opasnu za kaebno ie da ukaže __
Lu: između anftikapitaliА ele socijalnog ogo naliva u bure kapitalista, a. sipa
Savremeni-
ne daje im da rade, pa sled" |
је udi,
po tome što veću depresiju. Zato је бег~ Konjukturni kopiolistički privredni sistem postao danas ideal-onih, koji smatraju da je on ipak naibolji, pri сети (теба родуца, да зтебуо 2а obezbeđenje bezko:njukturnoč tazvića privrede u kapitalizmu 108 тије ртотабеле _ ~ __ __ _
_ Goria!krifika kapitalističkog privi
пе dolazi od radnika, već od buržoazije. Đ
da bi načinio
ednog sistema “е тоспе SO-
сале grupe uašje su se — negativno — па istom gledit. Ali Oni nisu jedini protivnici kapitalističkog Dri-
"vrednog: sistema. 10. isto čine | oni Koji od hjega гђе, 1 u njemu: se bogate. Naročito; veliki kapitalisti. Kapitalist rezonuje: ovako moćan pokret protiv 'apitalistič_ kog privrednog sistema svakako |a ne mogu da suzbDijem. Danas |e. dižava jedina koja je u stanju da brani kapitalizam, at dokle (о hoće. Zašto da se onda eksponiram. pr anftikapitalističkog pokreta i da time presečem .sebi svaku mogućnošt Veze S njim. A međutim i posle kapitalizma biće hleba za sve; trebaće |oš više političkih i privrednih: činovnika, trebaće upravnika poduzeća, trebaće naizad državnika, političara i |avnih radnika. Zna se od kako je sveta, da su revoluciju iskorišćavali oni, koji su je izvodili i koji su bili pored njih. Ako treba da izgubim kapital, ne dam: glave, ni. mogućnosti da živim posle sloma kapitalizma..
Danas se najviše ističu protiv kapitalizma tako zvani pacovi, t|. oni koji se boje да пе potone 'brod. Pre izvesnog vremena prošla |e kroz evropsku „štampu ijedna vrlo uspela švedska karikatura. Na. iednoj slici nalazi se vlasnik i urednik·jedmog velikog ·dnevnog lista, umoran u 2 sata noću, završava Droj. Na drugoj га сомек kao direktor istoga lista u komunistički uređenoj: zemlji, kako izlazi iz biroa u ·6- časova posle podne, ugojen i blažen:-G. Kajo ije kazao tu skoro, da niko ne bi pustio suzu za kapitalističkim 'privrednim sistemom. Biće politike i u dragom privrednom sistemu — mislio |e on. |
Kod ovakvog stanja stvari čudo je u opšte, da se taj sistem još drži. jer u stvari samo je u Rusiji on u glavnom ukinut: (u: koliko nije, ide зе svesno uništenju poslednjih пјесомћ fragova). Istina u mnogim se zemljania izvode re e, koje se često nazivaju antikapitalističkim, Međufim-to tvrđenje nije tačno. -. Nesporazum pre svega. dolaz 'otuda, što se nema određena pretstava kapitalističkog: privrednog sistema, oni koji smatraiu da je njecova glavha "osobina privatna svojina. i privatna
тоа ови тебћ даје igde van Rusije ukinut "kapitalizam. Ko pak u njemu vidi jedan mehanizam ia tomatskog. formiranja cena ma slobodnom tržištu, taj :ao:može-biti ima pravo.sa gornjim tvrđenjem. ilizi nove. ptivredne organizacije u razdolazi.se:do-zakliučka, da |e apsolutde ukinut automatizam:. formiranja cena. - Antikapitalistički- pokret je -omogućio-vladama u raznim zemliama dalekosežne izmene u ekonomskoj politici i u izvođenju novih ekonomskil organizacija, ali nije bio dovoljan da otvori vrata potpunom ukidanju kapitalističkog privrednog sistema. Pod imenom planska privreda izvode se mere u pojedinim zemljama koje se jako razlikuju među sobo
u koren kapitalizma. suviše slabe da”brane kapitalizam, njega čuvaj
|
- nim zemljama ! no i trajno ma 2
m, ali koje još nigde nisu udarile Kao što rekosmo, kapitaliste su i u države!