Народно благостање

Страна 820

A one to ne čine iz interesa, već što im nedostaje ubeđenja, da bi njegovim ukidanjem nastalo poboljšanje ekonomskih prilika. Ali danas više ne glasi problem, kako da se ukine kapitalistički privredni sistem, jer kad bi se osetila ta potreba, mera bi se izvela bez ikakvih: teškoća. Pitanje je, šta posle? Upravo ni to nije više pitanje. Veliki broj država prilazi merama za poboljšanje ekonomskog stanja bez ikakvog načelnog gledišta na kapitalistički privredni sistem, ali sa težnjom, da izazove što manje poremećaja merama na ubalžavanju privredne depresije.

Mi smo pažljivo i savesno beležili sve važnije pojave obuhvaćene izrazom „planske privrede” koje su opažene -u raznim zemljama, naročito za poslednje dve godine. Ali moramo priznati da ni mi, pa ni naši čitaoci, nismo mogli da stvorimo fačnu i potpunu pretstavu O tim novim privrednim. organizacijama. One su i suviše nove, zatim i suviše opsežne i najzad suviše podložne

promenama, da bi se mogao da konstruiše na hartiji ·

pregledno i iscrpno sistem, recimo Severno amerikanskih država. Jednogodišnja politika pretsednika Ruzvelta u oblasti planske privrede, danas se nalazi pod znakom pitanja. Promena će sigurno doći i to u smislu ofstupanja od dosadanje linije. Međutim svaki pokušaj za izradu programa lečenja privredne krize kod nas, bez poznavanja u glavnim linijama sistema, koji su stvo-

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 52

reni poslednje godine u nekolikim zemljama, bio bi iluzoran. : Zbog toga smo mi odlučili da u toku nastupajuće godine pružimo čitaocima što potpuniju sliku privredne organizacije Nemačke, Severo-amerikanskih Država, Italije, Ausirije, Engleske (u oblasti poljoprivrede) i ostalih zemalja, koje budu pošle putem intenzivne planske privrede. To nije lak zadatak. Ni o jednoj od poтепи хетаја. ле розтој! ni jedna jedina iscrpna knjiga kojom bismo se mogli poslužiti. Stanje je takvo, da smo došli do uverenja, da se moramo obratiti pojedinim ličnostima u doftičnim zemljama, koje su sarađivale po dotičnim pitanjima. Mi smo već u ovoj godini u tom pravcu učinili korake i nadamo se da ćemo uskoro moći

pružiti čitaocima besplatno kao zasebnu knjigu pri-

vredno uređenje Nemačke iz pera onih, koji su na reorganizaciji nemačke privrede neposredno sarađivali. Skoro |e godinu dana, kako mi na tom poslu radimo pa ipak nismo uspeli da do kraja ove godine dovršimo taj

„zadatak. Ali je jedan mali deo ostao nedovršen. Na isti

način ćemo pokušati da stavimo čitaocima na raspoloženje srž nove ekonomske politike i u ostalim pomenu-– tim zemljama.

To je najvažnija tačka našeg programa za iduću godinu koji saopštavamo čitaocima na završetku tekuće godine...

TI ZA NAŠEGA SELJAKA

Kad je „Narodno Blagostanje” počelo da izlazi svet je bio u znaku prosperiteta. Mi smo zabeležili 1930 'godinu privredno kao naibolju u istoriji Jugoslavije. Ali veći deo svoga života provelo je „Narodno Blagostanje” u periodu opšte privredne depresije, a to je moralo da utiče i na izmenu njegovog programa. Čitaoci su najbolje sudije o tome, u koliko smo se mi snašli u novoj situaciji.

Sada već možemo reći, da |e nova ekonomska politika, odnosno planska privreda, u celome svetu počela 'intenzivnim pomaganjem poljoprivrede. Prva tačka Ruzveltove politike bila je podizanje cena poljoprivrednim proizvodima, ograničenje proizvodnje pšenice i pamuka uz bogate premije i obaranie dolara, da bi se olakšali dugovi poljoprivrede. Italijanska nova ekonomska politika počela je „žitnom bitkom”. U Engleskoj planska privreda je obuhvatila samo poljoprivredu,, kao što smo fo ranije nekoliko puta istakli. A šta da kažemo o Nemačkoj? Nekoliko je puta kod nas organ zanaflijskog reda zabeležio, kako Nemačka izgrađuje zanatliiski stalež. Onomad je „Zanatlija” čak zabeležio i činjenicu, da je Nemačka postavila potsekretara та zanailijstvo u Ministarstvu narodne privrede. Tako se ne referiše o novoj ekonomskoj politici. Tek u svetlosti ostalih mera, može da se ceni ta politika. Daleko pre no što ie Nemačka i pomišljala na zanatlije, pristupila je ona, pre svega, naimenovanju g. Darea (današnjeg ministra polioprivrede) za vođu seljaka, a potom izgradnji staleža zemaljske ishrane (Reichsnžšhrstand). Nizom zakona seliak je u Nemačkoj postao privilegisanim staležom, gotovo onako kako је и Srednjem Veku bilo plemstvo. Ono što je pre kratkog vre-

_ TIH MISTICIZAM

Kad u modernom društvu čoveku ide rđavo, onda je obično kriv postojeći privredni sistem. Zbog toga se svakodnevno čuju glasovi protiv njega. broju ljudi rđavo ide, onda postojeći privredni sistetn

Kad velikom

mena bilo u Nemačkoj Rittergutsbesitzer, to je danas seljak. Čak je naziv seljak zaštićen kao kakva visoka titula. I pošto se Nemačka založila sva za seljački stalež, i pošto je čak i svoj izvoz delimično žrtvovala podizanju cena agrarnih proizvoda, ona je pristupila izgrađivanju ostalih staleža.

Naš zakon o radnjama Кој: је stupio na snagu, kao što je poznato, pod vanrednim okolnostima predvideo je prinudnu organizaciju 7апа!lija, trgovaca i industrijalaca. O celishodnosti tih organizacija može biti govora, ali se načelno to može da akceptira. Kako prema postojećim zakonima i radništvo ima mogućnosti organizacije, to je ostao jedan jedini privredni red neorganizovan: seljaci. Ne moraju seljaci biti organizovani, kao ni trgovci ni zanatlije. Zna se šta je dužnost državne ekonomske politike i ona se može da vodi bez ikakve organizacije privrednih redova, Ali svakako nije zdravo stanje što su svi privredni redovi, koji brojno svi zajedno ne čine trećinu sel{ačkog privrednog reda, organizovani a seljaci ne. Kod današenjeg stanja privredne organizacije kod nas stvara se lažna slika o raspoloženju javnog mišljenja prema pojedinim privrednim granama. Kad se svima privrednim redovima da organizacija, tojest biroi, sekretari, doprinos i sletstveno vika kroz novine i zborove, onda se svakako to mora dati i seljaku. Hor javnog mišljenja je nepotpun, fali najvažniji glas u njemu, seljački. Mi bismo bili poslednji koji bi tražili pre svega organizaciju seljaka da nisu organizovani i ostali privredni redovi. Ali danas mi smatramo da je jedan od najhitnijih zadataka organizacija seljačkog privrednog reda.

RACIONALIZAM

može doći u. pitanje. Ali i ako. bi on bio rđav, ne može se ukinuti dok se ne-nađe,nešto što. je bolje. Prema tome organi ekonomske politike. imaju danas za dužnost da analiziraju raznovrsne predloge. o preuređenju na-