Народно благостање
_ лиз статистике трамвајског
22. децембар 1934,
_ тодпе рпутеде. Сомек зе и Дуо гикоуо! тагитоп 1 "озебапјет. Сејокирпо razviće čovečanstva išlo je od osećanja ka razumu, od misticizma ka racionalizmu. Opšta privredna depresija obrnula je tok stvari. Misticizam prima svaku soluciju bezkritično i u toliko radije u koliko je revolucionarnija. Iz tog misticizma rađaju se ekonomski programi, koji stoje u suštoj suprotnosti sa ekonomskim interesima naroda. Mi nismo volterijanci, ali smo daleko od svakog misticizma. Mi smo samo kritični. A kriticizam je čedo racionalizma. Mi u našem
___БАРОДНО_БЛАгГгОСТАњЊЕ_
Страна 821
tadu ne možemo hikako dalje od razuma, čiji je proizvod i nauka, Sletstveno sve je veći broj predrasuda i zabluda, sa kojima se srećemo i koje moramo da suzbijamo. Nastaju sve borbeniji dani, jer niko dobrovoljno ne kapitulira, a najmanje misticizmom zaraženi ljudi.
Ovim smo u glavnim potezima izložili naš program za iduću godinu onako kako je on formiran razvićem prilika i. događaja na strani i kod nas. Nadamo se da će nas i u idućoj godini čitaoci podržati, kao što su 10 radili šest godina.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Према подацима у „Статитичком _ годишњаку за 1932 год“, у нашој земљи змају трамвајски одобраћај само 9 „места (Београд, Загреб, Љубљана, Сарајево, Суботица, (сек, Нови Сад, Ниш и Дубровник). Дужина трамвајске мреже је у сталном порасту (са 119 км. у 1028 T. H 195 у 1930 г. ва 155 у 1932); скоро половина отпада на Београд (1932 г. 66 км. односно -42,5%), а код њега је био и“ највећи пораст. |
У 1932 г. било је у промету 320 кола и приколица са 10.979 (места, од чега је отпадало на Београд 7.000. односно 64%, и Загреб 1.638, односно 15%, а на све остале око 20% (Суботица 6,8%, ·Љубљана 3,3%, Осек 3,25%, (Сарајево 2,8%, Н. Сад 2,36%, Дубровник 1,46ф% и Ниш 0,75%).
Криза код трамвајског промета почиње се осећати тек 1932 г. Највиша тачка, како у погледу путника, тако и величине прихода достигнута је у 1931 год. ·Број путника је износио: 1928 т. 82,65 мил., 1929 г. 85,93 мил.; 1930 г. 95,99 мил., 1931 г. 109,94 мил. и 1932 г. 99,64 мил. Код Београда, на који отпада 44,5% свих путника, пад је настављен и у прошлој години (са 4438 мил. у 1932 г. на 42,6 мил. 1933 г., односно 3,7%). На друго место по броју путника долази Загреб са 36,85 мил. у 1932 г., односно 37%, док на све остале долази око 18,6%.
Шта би све "београдска
општина могла да научи
промета у Југославији
_ Последица смањеног броја путника јесте мањи проценат искоришћеног капацитета: На једно седиште долазило је: 1928 г. 10.136 путника, 1929 г. 10441: 1930 т. 10.075; 1931 г. 12.700 и 1932 г. 9.076. Најбоље је искоришћење код Загреба (са 22.497 путника у 1932 г.), затим Љубљане (са 18.645), Сарајева (11.046), а најмање код: Суботице (1.377), Дубровника (1589) и Београда (6.337).
Приходи достижу максимум 1931 г. са 135,82 мил. дин, више за 15,1% 1028 r.; 16,5% 1929 г., 6% 1930 г. док у 1932 г. падају на ниво из 1930 г. Приходи бедградских трамваја су опали према 1931 иу 1933 за 5,9%.
Трамваји одбацују београдској општини лепе приходе, а према стању У 1932 г. били су суфицитарни лош у Загребу (за 3,53 мил. дин.), Нишу (за 403 хиљ.), Суботици (146 хиљ.), Осеку (95 хиљ.). Дефицит је релативно највећи код дубровачког (560 хиљ.), затим Сарајевског (500 хиљ.), Новосадског (290 хиљ.) и Љубљанског. (107 хиљ.).
Загреб има највеће приходе и по км. експлоатисане пруге и по седишту. Један од важних разлога за овакво | повољно стање загребачких трамваја јесте згодна тарифна политика и јевтиније цене карата. :
Наш трамвајски промет је у мањој мери погођен
Monopolski prihodi
год: у 1932 г. за 5,6%
(ц hiljadama dinara):
привредном депресијом од железничког, воденог и аутомобилског промета. Од свих места с трамвајским прометом Београд је најјаче погођен. Главни разлог томе је опала куповна снага највећег дела београдског _ становништва, и на другом месту тарифна политика, о чему смо писали у чланчићу: „Тарифна политика на београдским TpaMBaјима“ (бр. 39 о. г.), где смо рекли да ако се жели повећање броја путника и прихода, онда треба приступити снижењу тарифе, савременој тарифској политици и укидању
"двају класа.
(во наше гледиште потврђују још две чињенице. У лето 0. г. сарајевска општина је снизила цене картама, што је имало за последицу не само пораст броја путника, него и прихода, и то у најјачој мери тамо где је снижење било највеће. Затим, Загреб, који има најниже тарифе и најпогодније услове (прелазне, месечне карте итд.). имао је релативно најповољнији положај и најбоље искоришћење трамвајског возног парка. Код њега долази на једно седиште скоро четири пута више путника, него код београдског трамваја.
okto-
= Prema podacima Uprave državu 5 5 а nih monopola prihod od ројеbru i periodu april—__oktobar · dinip ИЕ пе 0, _____ 194: | _____je (u hiljadama dinafa): u oktobru u oktobru 1933 1934 + ili Duvan 113.629 114.873 + 1.244 SO 22.890 23.138 + 248 Petroleum 13.756 13.001 — 754 Žižice 8.917. 8.407 — 510 Hartije za cigarete 5.259 5.012 — 247 Razni prihodi 522 788 Ла 265 'Svega - 164.974 165.219 + 245
Ропоуа je nastupio porast prihoda prema istom mesecu prošle godine, a takođe i onih od duvana, 4 opadanje od petroleuma. Porast kođ soli je manji nego u jesenjim mesecima. kad se kolje više stoke..
Monopolski prihodi za period apni-—oktobar iznosili su
. 1933 1934 + ili Duvan 833.345 810.953. — 22.392 50. 135.814 144.052 = 8.238 Petroleum 50.845 53.597 = 2192 Žižice 56.655 54.632 — 2.023 Hartije za cigarete 36.656 33.022 — 3.634 Razni prihodi 4.185 4.056 — _ 729
_ Svega 1,118.099 1,100.312 — 17.787
- Podbacivanje prihoda sve je manje, za Ovaj period iznosi samo: oko 1,85%. Kod duvana, kao glavnog artikla, došlo
је ц oktobru i do porasta prema prethodnoj godini.