Народно благостање

Страна 10 НАРОДНО

rada odnosnog projekta poverena je g. Maršando-u, ministru trgovine. | — Pro:zvođači debelih svinja u Mađarskoj obrat.li su se vladi, da dozvoli bescarinski uvoz 3 mil. met. kukuruza kako bi se omogućilo iskorišćavanje nemačkog kontingenta masti. Koliko je proizvodnja masti postala reniabilna vidi se iz toga, što se broj preduzeća za tovljenje svinja u novembru povećao sa 93 na 113. ;

— Koncesija Čehoslovačkog stočnog sindikata produžena {je još za dva meseca tj. do konca februara . -

ИНДУСТРИЈА.

— Austrijsko dunavsko parobrodarsko društvo, koje je vlasnik pečujskog rudn.ka ugija, pregovara sa jednom italijanskom finansijskom grupom, koja bi trebala da preuzme оуе rudnike. | *

— U mesecu novembru u rudniku Maidan — Peka pr-.izvedeno |e 15,5 kg. zlata u vrednos{ii 750 hij. dinara

— U Turskoj su poćeli pripremni radovi za eksploataciju. rudnika bakra u Erganu. Godišnja proizvodnja u prvo vreme predviđena je na 20.000 tona.

— Rumtnsko ministarstvo trgovine naredilo je preduzeбита tekstilne industrije, da ne smeju raditi više od 8 časova dnevno Želeći da im ma taj način raju sirovine što duže. Da bi se u radu mogla držati sva preduzeća. Savez tekstime inindustr.je uzeo je na sebe, da izvIŠi raspodeli postojećih sirovi na. Ova mera doneta je u korist velikih preduzeća, jer Su mala bila ta, koja su radila sa dve i tri šihte. Pored ovoga, kao posledica novog režima spoljne trgovine, primećuje se i sve Veći porast skupoće. |

— Osečka električna centrala sniziće cene struii 1 janu« ата 1935 с. за 10 па 9 din. po у. Да 10% зтсе 52 се:а industrijskoj struji, koja sada iznosi 3 din. Do kw

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Bečka „Neue Freie Presse” javlja, da se između Austrije, Nemačke i Jugoslavije, vode pregovori za zaključenje jednog tmanguiarnog kompenzacionog posla. Austrija bi se obavezala da uveze iz Jugoslavije kukuruz, a Nemačka iz Austrije goveda i da dobije garanciju za veći izvoz dMndustrijskih рго = voda u Jugoslaviju. |

— Kiir.aška dugovanja Nemačke našim izvoznicima od polovine novembra su u porastu (sa 171,6 mil. din. 24 novembra na 220 mil. din. 22, decembra). |

— Italija je zabranila uvoz dragog kamenja i drag cenosti izrađenih iz srebra, plaine i zlata

— Za 1935 Bugarska je podelila uvozne kontingente na 2500 firma u ukupnoj vrednosti 2,5 mlijarde leva

— Amer:čka organizacija izvoznika uputila je vladi memorandum u kome traži da se 1 juna 1935 ukine treći otsek Nire zakona, u kome se daju ovlašćenja pretsedniku da može u interesu domaćeg tržišta ograničavati uVOZ.

—_ Чехословачко-мађарски компензациони уговор ступио је на снагу и по њему ће Мађарска извести у Чехословачку 10.000 ком. масних свиња и 19.200 квинт. масти у замену за специјално дрво, угаљ, кокс и друге готове производе.

Francuski parlamenat ovlastio je vladu da menja carin- .

sku farifu putem običnih dekreta. Zakon važi samo do 15 O tobra 1935 godine. Analogan zakon bio je izglasan već 28 iebruara 1934 i važio je do 15 novembra iste godne. Postc:i samo jedna izmena. Član 2 starog zakona određivao je, da će preduzete mere prestati da važe, ako ih parlamenat i sent ne ratifikuju do 15 marta 1935. Prema novom tekstu vlada je Obavezna da podnese parlamentu najkasnije mesec dana posle promulgacije trg. ugovora sa predlogom o ratifikaciji; ako sš ra:ifikacija ne izvrši u roku od dalja 3 meseca, predviđene :7mene carinske tarife prestaće da važe. Kao što se vidi, iran-

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 1 cuski se раматепаћ упо петадо одпсе зуоса ргауа и рогdu izmene carinske tarife, iako slična ovlašćenja ne postoje samo u zemljama gde se vlast nalazi u rukama malog Dbr'ja lica, već takođe u Engleskoj, Svajcarskoj. S. A. D. i Веј. СОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА о Е

— Zdravstvena komisija okružnog ureda za osiguranje radnika u Karlovcu konstatovala je, da hic“:enski uređaj Vcćine fabrika ne odgovara propisima Zakona o osiguranju radnika. ; i — Pošstkom decembra: u Francuskoj je bilo 1379 fondova i 742 blagajne za nezaposlene radnike. ;

— Manadska država Alberta donela je zakon o uvođenju

minimalnih nadnica, kontroli uslova rada i nivoa cena

— Hiforma soc.jalnog osiguranja u Austriji biće izvršena na taj način što će u buduće poslodavci i radnici ulagati podjednako 20% nadnične sume, dok su do sada poslodavci ulaса 9.6%, а озтајо radnici.

__ За време првог 5-годишњег плана број радника у Совјетској Русији повећао се за 12 милиона од којих 6 мил. отпада на оне, који су дошли са села.

НОВЧАРСТВО

—— — Malija je zabranila izvoz svih hartija od vrednosti. Lica, koja pu.uju u inostranstvo, mogu preneti sobom najviše 2000 lira. Ovo ne važi za ona lica, koja mesečno više puta prelaze granicu.

— G. N. Čemberlen je izjavio da će Engleska i da: braniti nezavisnost funte, pošto joj sadašnja monetarna Sirntegija konvenira a od svake promene bi imala štetu. Po nisgovom mišljenju stabilizacija bi opet privred:: dovela do stagnacije, ako bi se posle stabilizacije desio nei novi moneta” događaj, Engleska bi opet morala da napusiu zlatno važenje ili pristupi demac.ji, mije potrebna mi inilacija kredita ni međunarodna konferencija, treba čekati dalji razvitak. jer Se funta nalazi po sredini između zlatnog i dolarskog bioka. Kao 3.0 se vidi, Engleska praktikuje i na monetarnom polju politiku izolacije. — Privatne banke u Finskoj smanjile su kamatnu stopu za uloge po viđenju na 11|.%, a za one s otkaznim rokom od 6 meseci na 33/4%.

— Uvoz zlata u Englesku u toku pr”.i 11 meseci 1934 izneo je 261,8 miliona funta prema 228,2 u odgovarajućem tazdoblju 1933. Izvoz je takođe porastao sa 59.3 па 1235 ше liona funti ster.inga.

— Severoamerički federalni rezerv Бога пагео је Балkama članicama, kojih ima oko 14.000, da spuste kamatnu stopu na uloge sa 3 na 21/.%, počevši od 1 Тебг. 1935. Оуа шеra primeniće se na пејћ 11 шИјакфа аојала шоза, a ima za cili da smanji kama:inu stopu na tržištu kapitala kako bi se Omogućilo državi i indusirijskim preduzećima da! dođu do јеуtin.jih zajmova.

— Posle uvođenja državnog monopola duvana, alkohola, soli i mineralnih ulja, bugarska vlada se mosi mišlju da uvede i monopol osiguranja. Glavnu teškoću u ovome predstavljaju inostrana društva. |

— Posle osnivanja belgijskog Office centrale de la petite 'epargne sa kapitalom od 1 milijarde fr. u clju pomaganja šiedionica, sada je donet zakon, koji ovlašćuje vladu, da može Sprovoditi reorganizaciju i kontrolisati poslovanje štedionica. Vida ima ova prava: da raspusti štedionicu, da sprovodi fluzionisa= nje, da uvede prvenstveno pravo kod isplate uloga, да шугđuje modalitefe isplaćivanja i 1. d. Da bi se sprovela što opsežnija reorganizacija privatnih štedionica vlada misli da stvori centralnu ustanovu.

— Rumunska banka snizila je diskoninu stopu sa 6 na 41/5%. Istovremeno je industrijski kreditni institut snizio kamatnu

stopu za 11/,%.