Народно благостање

1. јануар 1935. "НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 11

— Росефкот decembra u Vašingtonu osnovan je bankarski odbor pod predsedništvom Rovenskog, predstavn ka Čez Nejšonel banke u Njujorku, čiji je zadatak, da privuče privatne banke na saradnju sa Izvoznom bankom i uliče na ove da + nansiraju izvozničke poslove.

— Direktor Čehoslovačke Narodne banc g: PDerutka :2javio je da je nedavni popis zlata, deviza i stranih hartija od vrednosti omogućio da se poveća rezerva deviza za SO, a išzerva zla:a za 250 miliona kruna; čehoslovački krediti u inostranstvu iznose preko 3 miliona kruna, od kojih se 1.116 miliona nalazi u zemljama sa slobodnim, a 109932 miliona u zemljama sa kontrolisanim transferom.

— Према једном извештају америчког удружења банака улози на штедњу у С. А. Д., први пут после 1930, показали су пораст у јуну 1934 и то за 3.5% према стању у 1933, али су још увек за 23% мањи од стања у 1930.

— У извештају једне америчке комисије за привредна питања, којој на челу стоји професор Хачинс, тражи се од владе, да злато искоришћава искључиво за уравнотежење платног биланса и да се одрекне даље депресијације долара пошто валутне промене нису од пресудног утицаја на цене.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Predlog budžeta grada Varaždina predviđa prihode sa 6,3 mil. dmnara, a rashode sa 7,7 mil. dinara. Gradski namet od 56% treba da pokrije manjak od 1,4 mil. dinara.

— Tečevina i porez na poslovni promet za 1934 go:ii

mogu se uplatiti, prema uredbi ministra finansija, do 1 aprila.

1935 g. Ovo je rok dospeća: i prvog obroka za 1935 g.

— U belgijskom vanrednom budžetu za 1935 predvidjeno

je 200 mil. fr., namenjenih samoupravnim telima za Епапз!ranje javnih radova. Sem toga, min:starstvo zdravlja staviće takođe na raspoloženje opštinama 60 mil. fr. za izvođenje asanacionih radova. — Upisivanje rumunskog 41/ 0% unutrašnjeg zajma, koje je završeno 5 decembra, dalo je 3.5 milijarde leja. Po odbitku vrednosti i zamenjenih renta i disažje ostaće na raspoloženje 2.9 milijarde od čega će 2 biti upotrebljene za vojne svrhe, a 900 mil. za unapređenje poljoprivrede i zdravlja — javlja Frankfurter Zeitung.

— Na pat:skom tržištu otvoren је upis novog belgijskog

· 5% zajma od 475 mil. francuskih franaka, koji je prvens:veno namenjen isplati 61|, 7% zajma od 1923 god. Obveznice novog zajma, koji se amortzuje u roku od 50 godina izdaju se po 91% za gotovo ili u zamenu za obveznice starog 6://% zajma koji dospeva 15 februara 1935. |

САОБРАЂАЈ

– Senatska komisija za javne radove u Francuskoj usvojila je zakonski pred:og o uvođenju obaveznog os guranja automobila i motocikla, protiv nesrećnih slučajeva nanehh trećim licima. Predviđena otšteta iznosi za nezgode prouzrokovane тојос от 100 hiljada, turističk m kolima ili kamionom 00 hiliada i autobusima 500 hiljada franaka.

— Prioriteti železnice Dunav — Sava — Adrin pali su na bečkoj berzi. Uzrok pada je otsustvo itatianskih kupaca, zbog novih deviznih propisa, i okolnost da služba */a prioriteta pada na Italiju čija devizna situacija nije povrlina.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Код Гјибђапзког Опхога bilo je u novembru 1934 go. 81.526 osiguranih radnika i nameštenik5s, više za 4,60% nego u istom mesecu prethodne godine i manje za 1,58% nego u oktobru o. g. Najveći porast pokazuju: tekstima industrija (15,03%), hemijska (16,29), trgovina (14%), opštnski pošlovi (13,81%).,javni saobraćaj (14,40%), električne centrale (13.85%), industrija kože i gume (9,67%), a opadanje: priyat-

na saobraćajna preduzeća (17,48%), novčani zavodi (5,79%). industrija duvana (2,85%), i prerada kože (5,06%).

— Ргета proceni g Kajoa, čiju je a&čnost potvrdio i francuski ministar linansija g. Zermen — Marten, potreDe d“žavnih Železnica u 1935, koje ne mogu biti p.:kcivene redovnini prihodima, iznose 11 do 12 milijarai franak... Pošto će država vratiti tržistu kapitala oko 3 milijarde iranaka putem amortizac.je stamh zajmova, javni dug će se u 1950 povećati za 8 do 9 milijardi: Iranaka. |

— репск "alijanskog budžeta krajem novembra popeo se na 908 mil. ara prema 1924 u istom periodu prosle buazečiske godine. Unutrasnji dtžavni dug iznosi 103.195 mil. Јла.

— Novehnibra meseca u Italiji je osnovano 181 акстопагsko društvo sa kapitalom od 11.76 mil. lira. a iC1 druSuvo ızvrsilo je povećanje kapi.ala za 99.63. L.kvidira,o је 69 агизтаva sa kapitalom od 794.13 mil. lira, .a 57 je smanjio kapital u iznosu od 109.81 mil. lira

— bMruj nezapostunih u Francuskoj početkom decembra porastao je za 9,000, ı iznosi 385.000.

— аарекееданк Кападике упишеријалне банке Ролф изјавио је, да криза није последица хиперпродукције, већ рђаве расподеле добара. По њему је много ооље вршити размену сувишних производа, а не злата.

= gordun, npeTCeJHHK канадске банке у Монтреалу нагласио је, да главни узрок привредном оживљењу у љанади лежи у томе, што нису предузимане никакве контролне мере над приватном привредом нити су вршени икакви експерименти, :

— амерички министар трговине Ропер изјавио је, да се стање у америчкој привреди дефинитивно поосљшало и да влада очекује сарадњу индустрије како на даљем оживљењу, тако и на ревизији мире политике. За ову ревизију он поставља шест начела: 1) преношење свих мера за сузоијање кризе на државе и општине ради растерећења савезног буџета; 2) израда програма за јавне радове од опште користи и без конкуренције прива:ној привреди; 3) увођење осигурања радника на случај незапослености; 4) проширење трговинских односа; 5) ревизија Нире закона на принципу задржавања свих корисних мера; 0) повећање употресе кредита,

из пословног СВЕТА Зборови акционарских друштава

39 децемо_р. — Хемијска фабрика „Брил а. ду Београду.

5: децембар. — Домовинска индустрија млина JL Д. Инђија.

12 јануар. — Зичифалвска штедионица у Мариолани.

1 феоруар. — Грађанска штедионица у Београду.

2 фебруар. — Индустријска кредитна банка у Бео-

граду — Цен.рална банка а. д. у Београду.

3 фебруар. — Београдска трговачка банка а.д. у Београду. — Нишка есконтна банка у Нишу. — Привредна штедионица а. д. у Беопраду. Смедеревска кредитна банка у Београду.

17 фебруар. — Шабачка банка у Шапцу.

Трговачки регистар

Јасеница а. д. у Београду, упис прокуриста гг, Ан- | дреа Мантуа и Рожеа Пијера. — EckKoHmwHa GaHKa a. M. y Београду, упис прокуристе г. Николе Ђорђевића. — Парна пивара а. д. у Скопљу, упис промене друштвених правила.

РАЗНО | | Da Reid

— Десетодневна зарада. Према подацима. Скопске занатске коморе буџет прихода занатлијских удружења у Вардарској бановини предвиђен је на 818 хиљ. дин. а заналске коморе на 440 хиљ., укупно 1258 хиљ, дин., што је