Народно благостање

Страна 12. .

Bp. 1

просечно на једног занатлију 110 дин. У извештају поменуте коморе каже се да просечна месечна зарада занатлије од занатског рада износи 200 до 400 динара. Према томе занатлија да би испунио чланске обавезе према свом удружењу, окружном одбору и комори треба да жртвује десетодневну своју зараду и то у моменту кад функционери ових организација говоре о огромном срозавању занатлијских прихода.

— Na god. skupštini beogr. zanat. komore izjavio je pretsednik, pre nego što će preći na izlaganje o teškom položaju zanatlija, da su do kraja novembra 1934 g. prihodi komore iznosili 855.430 dinara prema 676.741 din. i povećani su za 32% pokazujući time suprotan put dohofku zanatlija. Naveden je pr.ličan broj uzroka pogoršanju položaja zanatlija i predloga za popravak toga stanja. Komorine dažbine i пјћомо tako oseto povećanje nisu pomenute ni u jednoj, m u drugoj гтир. Na zanatlijama je da cene. ;

— Na kongresu francuskih štediša izneto је, да 5ц ујаsnici domaćih i inostranih akcija i obligacija, bez državnih zaj::ova, u 1929 imali prihod 12.189 mil. fr., a u 1933 manje za 2.500 mil. fr. Prihod od irancuskih državnih zajmova, posič izvršene konverzje, u 1933 bio je 9801 mil. fr. prema 14.035. u 1929. Prihodi od inostarnih državnih zajmova bili su 1933 сод. 990, a 1929 god. 1360 mil. fr. Ukupni prihod irancuskih posednika vrednosnih pap:ra u 1933 bio je 22.890 prema 31.804 mil. fr. u 1929. Smanjenje iznosi 30%. Pretsednik saveza berzanskih posrednika ceni francuski imetak uložen u efekte 1853 g. 33, 1906/8 га. 99, 1911/13 g. 156, 1925 g. 76, 1934 g. 88 milijardi Zlat. ir.

— Organizacija za naseljavanje Palestine dobila je od jednog londonskog bankarskog konzorcijuma zajam od pola milijona funti sterlinga ma 15 godina i sa kamatom 4% koji će biti upotrebljen za izvođenje meioracionih radova.

” — Na poslednjoj sednici engleskog parlamenta' uoči praznika veliki broj poslanika kritikovao. je vladinu privrednu politiku zameravajući joj naročito dve stvari: suvišno ograničavanje privatne inicijat:ve i bezuspešno suzbijanje nezaposlenost:.

— Beogradska trgovačka komora izradila je nacrt zakona o razvrstavanju trgovačkih struka. u kome doi trgovinu na 35 struka.

— Španski film sted Beograda. Pošto :cš ne možemo računati sa prikazivanjem ton-filmova na našem je?ilu, neizbežno ie, da slušamo filmove na' stranim jezicima, t:me se naša ptublika odavno smirila i niko ne zamera bioskopskim preduzećima, ako prikazuju filmove na francuskom, пешаскот ili englesko:n jeziku, pošto se dokazalo da se veći deo prestoničkog stanoyništva može da služi tim jezicima. Međutim smatramo, da je ovih dana jedno preduzeće sred Beograda, u tom pogledu Dra.

КОЊУ

Х

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 ДЕЦЕМБРА 193 Г.

У стању Моредне банке за претпоследњу недељу ове године имамо зиатније промене, како у активи тако и у пасиви. У активи пре свега код металне и девизне подлоге. Злато показује незнатан прилив од 1.6 милиона на 1.825.9 милиона динара. Валуте су повећане за 140-на 329 хиљада а код курса имамо смањење за 38.2 милиона на 115,9 мипиона. Међутим сматрамо, да ово смањење не претставља стварни Одлив девиза, него ће то пре бити у вези са повеБањем оних девиза, које не улазе у подлогу, пошто имамо код њих истовремено повећање за 44.5 милиона на 111.07 милисва динара. Укупно, Мародна банка располаже ове недеље са 2.053 милиона динара злата и девиза, односно за 8 милиона више него провџе недеље.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

kardašilo granice strpljivosti, servirajući pubiici tedan #оп- т

iz meksikanskog miijea na španskom jeziku, koji ima još pri

tome i veoma prozirnu tendenciju. Bez obzira na činjenicu, da svet ne voil da sluša ton-iim. koji ne razume, pošto se mo“a u tome slučaju služiti veoma refkim пафр ата па našem jeziku — a fo onda nije ton-Hlm — on danas Više i nije SK! n

primati tendenciozne komade, Uostalom, preduzeće „Kolarac” na svojoj blagajni će osetiti, koliko je pogrešilo.

| — МУ. Атачсћ, директор Чез нешионел банке у С.А.

Д. тражио је, да владе напусти политику јавних радова у

корист форсирања грађења кућа при чему би се финанси-

рање делимично пребацило на општине и државе и не би претстављало никакво оптерећење буџета, јер би се овде

радило о сигурним дужницима. |

SHE.

HERAUSGEBER M. L. KLAUSBERGER

| _ Die inhalisrešchste wirtschašispolitische | ZŽeitschrift der Nachiolgestaatem, Erscheint | jeden Samstag in Wiem — Gegrundet 1908

Der Oesterreicbhische Volkswirt ist far

jeden unentbehrlich, der die Gescheb=

nisse in Oesterreich und den Nachfolgeslaalen verstehen will.

Glossen, Aufsatze, Notizen, Bilanzhtriti-

ken des Oesterreichischen Volkswirts

sind als zuverlassige Fiahrer durch den

verwickelten Aufbau der Nachfolgestaalen anerkanni.

Seine gesammellen Jahrgange bilden eine unerschopiliche Fundgrube sonst nur schwer erreichbarern wirtschaftspoiliscehen und slatistischen Materials.

BestellungSen nimmt jede Buchhandlung sowie

die Verwaltung des Oesterreichischen Volks-

| wirts in \WWiem IX, Porzellangasse 27, entge-

i gem, Der Bezugspreis betragt viertelj. Din. 190—

| mit Zusteliung. Das Abonnement kann jederzeit beginnen. Probenummern kostenlos.

КТУРА

(Стање металног новца код Народне банке показује ове недеље већи прилив за 234 на 242.2 милиона.

Менични зајмови опет су смањени, за 6.1 на 1.561.3 милисна, а ломбардни за 180 хиљада на 235.8 милиона,

У пасиви имамо пре. свега смањење обавеза по вибењу за 79.8 на 1.215.5 милисна, што је последица следебих промена: потраживање државно износи 3.89 милиона (веће је за 570 хиљада), жиро-рачуни су порасли за 33.5 на 697.7 милиона (речордно стање), док су разни рачуни смањени за 113.9 на 513.9 милиона. Даље је врло интересантно повећање обавеза са роком, за 57.2 на 876.8 милиона и разне пасиве за 98.2 на 414.3 милиона. Разна актива већа је ове недеље за 19.1 милион и износи 343.2 милиона. ·

Пер салдо, опао је оптицај новчаница за 30.9 на