Народно благостање

1. јануар 1935. НАРОДНО 4237.0 милиона, а оптицај и обавезе по виђењу заједно износе 5.453.5 милиона према 5.564.3 милиона у претходној недељи.

Стање Народне банке (у милионима динара).

= ИЕ ЛЕ ЕШ пе ТЕПЕ aa a а 31. XII | 31, XII | 31. XIJ| 15. XI | 22. ХИ NK T M BA 4931 | 1032 | 1933 | 1934 | 1934 Подлога : i

зл. у касама и на стр.||:758,4) :260.8| 1794.9 1824 3| :825.9

новч. у страној монети 6.3 0.8 0.0 0.2 0.3

девизе — — — — —|| 332.0| 206.5| 111.2) 1542) 1159 | Укупно —-||2096.8|1968.1| 1.906| 1978.7| 1942.2 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 86:4 19, 545 66.5| 1111 Кован новац:

у никлу и сребру— — | 38.81 139.91 239.9| 218.81 242.2 Демонетизирано сребро 33.9 Зајмови : |

на менице — — — = 1955.6| 2111.9| 1808 8) 1567.4 1561 3

на хартије од вреди. — 257 2! 3448) 2931! 236.0] 2358

| Укупно — 2252,8| 2456 8) 2101.9) 1803.4) 1797.1|

|Хартије од вредности — 27.4\ 454) 117) 15:06) 1571

Ранији аванси држави — 1799.2 1808.6) 1715.5| 1721,1| 1721.3 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајви — — — 600.0) 600.0) 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда = 71.8 58.0 54.9) 1036/ 103.6 Вредности ост, фондова 2.9 7.9 117 11.6 11.5 Непокретности, завод за

израду новч,и намештај 4450) 154.1| 153.7) 159.6 159 7

pra aka 2 MR а | 219] 216) 115. 3241 343,2 ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0| 180.0| 180.0| 180.0| 180.0 Резервни фонд — — —| 821) 73.8 843) 107.9| 107.9 Остали фондови — — —| 42: 8.6) 131 152) 152 Новчанице у оптицају — ||5172.2) 47712.1| 4327.1! 4268.9) 4237.9 | Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 29,3 13,5 7.3 3.3 38

жиро-рачуни — — — 326,3! 3847) 4744) 6642) 6977

Dau Padyam — | 16000 2090| 5402) 627.8) 513.0

Укупно — || 416.5| 697.8) 1031.0| 1295.4 1215.5 Обавезе са роком — — || 681.1| 1459,4! 1106.3| 819.6) 876.8 Разна пасива — — — — || 46,4! 40.3! 222.9) 316.1| 414.3 Оптипај и обав. по виђ ||5588.7 5470 5) 5358 2) 5564 3) 5453 4

Београдска берза

Од 1934 године само два дана прелазе у идућу извештајну недељу. Али како је мало вероватно да ће 28и 31 децембра бити већих промена на берзи, то сада већ можемо да говоримо о последњој берзанској недељи у 1934 години. Прво, што бисмо желели да подвучемо, то је огромна разлика између атмосфере ове године и оне у последњим недељама 1933 и 1932 године. Ове године посао се одвијго, мирно без нервове, без узбуђења, као у најмирнијо] недељи у тодини, док су последњи дани на нашим берзама у 1932 и 1933 године више личили на ратове него на берзанске састанке. У тим двема годинама обавила је берза у једној недељи много више обрта но за осталу 51 недељу. Куповала се роба целе године, да се прода службеној руци у последњој недељи, Тако је на пример у 1933 години обрт у хартијама од вредности на београдској берзи био у првој недељи децембра 7 милиона, у другој 114, у трећој 26.2, у четвртој 58 милиона, свега 104 милиона. У одговарајућим периодама ове године обрт је био милиоHa: 3, 4.3, 28 и 6,5, укупно 16,8 милиона. До краја године достају нам још само два дана али ма колико да би био велики обрт у ова два дана, ипак не би могао бити већи од 20 милиона у децембру ове године насупрот 104 милиона у прошлој години. При томе треба имати у

БЛАГОСТАЊЕ Страна 13

виду да је у 1933 години укупан обрт на Београдској бер-

зи био око 212 милиона а у 1934 години 321.1 милион ДИнара. Као што видимо огромна је разлика у развићу послова на берзи између двеју последњих година и 1934 године. Ми смо и овде били пророци, само одмах да кажемо да ту није тешко било бити пророк. Али нам је у толико мање разумљиво да наше пророчанство нису разумели меродавни фактори, који су се толико били узбудили у септембру месецу због хосе папира. Уплашили су се од велике ликвидације децембра месеца. Међутим довољно је било загледати у статистику обрта по недељама у двема последњим годинама и у 1934 години па видети огромну разлику. 1932 и 1933 године биле су болесне, патолошке; сав је обрт био у једноме знаку — у знаку 31 децембра. У 1934 години посао је имао нормалан карактер и што је најинтересантније, крај децембра имао је чак много мањи значај, но што је то обично случај, јер је термин децембра увек на берзама дан највеће ликвидације. Ми смо небројено пута казали да ће 'салло који ће имати да се преузме за готов новац на берзи 31 децембра, бити врло мали, тако да нема опасности никаквог потреса од терминских ангажмана.

И ево догађаји су нам дали потпуно за право. Као што рекосмо у почетку на берзи је тишина, берзијанци су мирни, као да пије крај године. Може се рећи да је децембар већ ликвидиран. Један део ангажмана репортиран је на идућу годину. Доказ, да берзијанци верују да ће курсеви у идућој години бити још бољи. Без тог оптимизма репор би био немогућан ни са 3% камате. Свакако да су репор помогле и банке, које су у том нашле врло леп пласман новца. А један знатан део децембарских ангажмана коначно је ликвидиран и то на начин у који многи песимисти нису веровали а који је чак и нас изненадио. Наиме, појавили су се нови купци. Велики део робе, која је имала да се прими за децембар, купљена је од стране нових купаца. Ноторно је да су нови капитали пришли берзи. То се толико не може да види из дневника берзанског мешетара, због тога, што је један велики део посла вршен ван берзе. Било је терминских шпекулација и код банака од неберзијанаца. Од тих ангажмана био је још већи страх. Међутим сви су они ликвидирани. Роба је продата било у репору било коначно новим имаоцима.

Ми смо далеко од тога да проричемо развиће курсева у идућој години јер нам недостаје много елемсната за то. Али зато имамо за дужност да подвучемо, да је мањи део робе примила службена рука а већи приватна рука. Врло је лако могућно да после разбистрења извесних питања која интересују берзијанце, може доћи још до повољније атмосфере.

На појединим састанцима имали смо на Београдској берзи следеће курсеве:

21 XI 24 XII 25 XI 26 XI 27 XII.

тф Инвестициони зајам — = 7125 —— T7l-—- 6% Беглуци, промпт 57.50 58.50 5715 5710 57.45 6% Беглуци, термин 5755 —= 57115 == == 4% Аграрци = === = 8% Блер 63— —= == == 657% Блер 56.— . 57.50. —— 9675 о77 % Селигман == 65— = == == Ратна штета, промт 337375 338.— 338.375 337.875 337.50 Ратна штета, термин 338— 340— — = 330.50 339.Народна банка 4.750 4.750 —— 4700 Аграрна банка 235.50 23650 —= 229.50 229.—

Обрти у тим папирима су били следећи: у хиљ, динара