Народно благостање

5. јануар 1935.

Obrti u efektima :znosili su ove nedelje 10.8 miliona, рге-

та 6.5 miliona u prošloj. U pojedinim papirima је trgovano Za: u hiljadama dinara

7% Investicioni тајат 21

6% Begluci prompt " 866 6% Begluci termin 2.005 40% Agrarci · 46 7% Bler 59 8% Bler 292 Ratna šteta prompt 3.002 Ratna šteta termin 4221 Narodna banka 259 Agrarna banka 62

10:845

28 decembra je bio još nešto jači obrt, a 31 već znatno slabiji, tako da obrt za obadva dama iznosi 8,4 miliona dinara.

Na suprot mrtvilu koje je nastupilo sa 1 januarom u 1933 i 1034. godini, pošto je službena ruka na ničim neopravdan način pokupila po ničim neopravdanom kursu desetine miliona robe od špekulanata, ove godine imamo kod 1 {anuara Иуџ 1 veselu situaciju To se vidi po obrtu iz gornje tablice, a to nam pokazuje i donja tablica kurseva.

28 XII 31 XII 2 || 31

7% Invesficioni zajam — — — 1115 6% Begluci, prompt 57.60 57.60 57.425 58 6% Begluci, termin — — 57.60 4% Аотатс — — — 428% Bler 65:75 66:355 | —— 677% Bler — — 57.— 56.75 72% Зећотап

Ratna šteta, prompt 335.75 33575 338— 339.50 Ratna šteta, termin 3371. 337.50 33875 341.50 Narodna banka ·4.660.— 4.700.— — _ 4.7150.Аотатпа ђапка — — 228— 227.50)

Svi su papiri u skoku i to vrlo živom. U družili su se berzijanci sa publikom i sa bankama. Berzijanci živo kupuju robu svu ređom. Publika se sve više pojavljuje kao kupac, a banke

sve obilnije stavljaju na raspoloženje berzi kapitale u vidu re- ~

pora. Mi smo više puta obraćali pažnju na to, da је razviće teTminskih poslova najbolji barometar za to kako berzijanci eskonfuju budućnost posla. Jak terminski posao uz čvrste kurseve znači da berzijanci eskontuju skok kursa u budućnosti; to je sučaj i u ovoj nedelji. Sve je življi posao u terminima u januaru i februaru za sada, ali će već idućih dana da se proširi terminski posao na dalje mesece. Na sastanku od petka završila je Ratna šteta prompt sa ftražnjom po 344. Tražnja je ostala vrlo živa; februar se plaćao па kraju sastanka sa 342—. Isto tako ie bio i živ posao sa Beglucima, čiji su kursevi prešli 58.—. Narodna banka je takođe vrlo čvrsta. Tražena je po 4150.—.

Postoji mogućnost jačeg daljeg skakanja kurseva akcija Narodne banke. Poznata je stvar da. je taj papir ubijen zakonom o stabiliziciji .dinara., odnosno zakomom 0 Narodnoj bamci, koji je donesen tom prilikom, i kojom je najveći deo dobiti prihvatila sebi država. Nikakve velike koristi ne mogu imati akcionari Narodne banke od ogromnog poleta njezinog posla i velikog povećanja njezinih prihoda za poslednje dve godine. Jednim obilaznim i kompliciranim Кјисет о podeli dobiti između države i banke obezbeđen je državi sve veći udeo u rastućim prihodima. Među akcionarima, Narodne banke hvata sve iače korena nada da će taj ključ bar koliko toliko biti popravljen u Morist akcionara, u kom bi slučaju i akcije Narodne banke pošle gore. '

Dolarski papiri su takođe vrlo čvrsti. Opaža. se življi interes za njima i to od strane privatne publike. | to je razum-

Z

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 29

ljivo, ti papiri nose rentu od 11%. To je ogromno ukamaćehje za jedan državni papir. Što Blerovi papiri ipak izostaju daleko iza pariteta ostalih državnih papira, objašnjava ве okolnostima, o kojima smo mnogo puta pisali, naime činjenicom, da oni još uvek glase na dolare. Imaoci dolarskih papira mnogo Su OŠtećeni.. Prvo su izgubili na kursu, što mije slučaj sa dinarskini papirima, koji danas stoje nedaleko od maksimalnih svojih kurseva. Dalje su izgubili na depresijaciji dolara. Taj je papir kupovan od sirane naše publike naročito zbog toga da bi služio kao rezerva protiv depresijacije dinana. Međutim on je ispao kao izvor štete baš zbog depresijacije. | najzad treći uzrok gubitka imalaca dolarskih papira leži u činjenici, koja se takođe ničim ne može да ортауда: да је država odrekla njihovim imaocima: pril:kom isplate kupona u dinarima službeni prim, koji se inače priznaje. Mi ni danas ne možemo da razumemo, zašto se tako neumorno prelazilo preko naše sugestije, da se dolarska klauzula u fim papirima prenese na dinare. Nema države u Evropi koja mžje pretvorila svoje na (dolare glaseće papire na zemalisku valutu. Eksperimenii sa dolarom bii su tako bezobzirni, đa je ceo svet uhvatio strah od dolara. Tako. se objašniava da su i u zemljama sa nesigurnim valutama ljudi bili srećni da se sa dolarske klauzule prevedu ma domaću kauzulu. Ta је konverzija машпе klauzule bila uzrok velikom poletu kurseva državnih hartija u Austriji, Madžarskoj. Čehoslovačkoj i t. d. U mesto da se Ministarstvo. finansija raduje što bi naš пагод, koji ima dolarske papire. bio sav srećan da na mesto mjih dobije dinarski papir, ono se oglušilo o taj zahtev. Kao da je želelo da Ruzvelt i dalje srozava дојат Како bi imaoci sve manje dobijali. Država kao dužnik mije isto što i privatan dužnik. Država |e najveće moralno biće i suvereno. Ona može što hoće, ali ona daje. primer u moralu. ! onda kad ie država bila sigurna da će Ruzvelt i dalje da depresira dolar, tek onda bi bila njezina dužnost prema imaocima mnjezinih dolarskih papira, da ih oslobodi toga košmara i eventualno gubitka.

Mi smo uvereni đa ovo stanje neće duže da traje i da će se ponuditi imaocima dolarskih papira dinarska klauzula naravno po izboru, jer onome ko želi da ima dolarsku klauzulu ne treba uskraćiva'i to „zadovolistvo”.

Sa više strana su nas pitali, kakvi su šansi za razviće kurseva državnih harja od vrednosti u 1935 godini. Mi smo u prošlom broju na to pitamje odgovorili, da |oš nemamo elemenata za procenu. Međutim u međuvremenu smo dobili jedan elemenat, koji uvek igra vrio veliku ulogu. On je čisto političke prirode ali politika je od uticaja na celokupan ekonomski i Hnansijski život. Govori se, a tako glasi i izjava Ministra poljopriутеде о. d-ra Dragutina Jankovića, da vlada ima u program! da državno uređenje vrati demokratiji odnosno da da punu slobodu. Sloboda je uvek bila izvor optimizma, strplienja i дођге volje kod naroda. Sociologija nas uči da je demokratija mogla da apeluje uvek ma narodnu poresku snagu do neverovatnih granica. Za vreme rata i ujedno posle rata u Епојезкој je Stopa kod poreza po dohotku kod velikih dohodaka išla do 80% bez ikakvog protesta od strane naroda. Dalje sociologija veli, da narodi bez slobode protestuju i protiv malih tereta. Isto tako i iz istorije efektnog tržišta znamo, da ie sloboda bila ijedan od najvećih faktora optimizma na berzi. Prema tome već sama ta okolnost daje prava za eskontovanje najpovoljnijeg razvića kurseva.

Naravno da kad god se govori O državnim papirima. mora se govoriti i o. valuti. Mi ćemo u {jednom od idućih brojeva da bacimo retrogradan pogled na našu valutnu politiku oko stabilizacije dinara. Ona je odista originalna, * ako je u prvo vreme ti. u 1931 godini, imala sličnosti sa istom u susednim zemljama, čija je valuta takođe depresirana. Ali ni jedna zemlja nije vršila deflaciju posle završenih дергечјасца. Рокахасето šta je radila Madžarska, kako se držala Austrija i ostale zemlje, ali ponavljamo, da nijedna nije ni pokušala da pri pobolišanju