Народно благостање
Страна 30
prilika vrši deflaciju tj. obara devizne kurseve. Jer za Bvropu još uvek je stabilnost glavniji princip valutne politike. .
Pita se hoće li biti inflacije. Mi još nemamo deklaraciju kraljevske vlade, ali možemo unapred reći, da inflacije neće biti. Pri tome moramo odmah da napomenemo. da je inflacija veoma rastegljiv pojam, i da gotovo svali pod njom nešto drugo raZume — Ono što je njemu potrebno. Treba dobro imati u vidu jednu notornu činjenicu, koju je nauka odavna utvrdila, naime, da varijacije u volumenu Mkvredita i opticaju platežnih sre'stava ne moraju uvek povlačiti promenu kupovne snage novca. Kvantitativna teorija nije matematička i ako se izražava jednom ar:tmetičkom formulom, ona samo indicira tendenciju, a ne i matematičku nužnost relacije u jednačini, Drugim rečima ne mora svako smanjenje opticaja kredita da podigne kupovnu snagu, niti svako povećanje da obara. Nemoguće je dakle predvideti ni iz daleka razviće našeg bilansa plaćanja u 1935 godini, Već Ss obzirom na to da oktobra meseca ove godine ističe aranžman sa porterima naših obligacija. i drugo, neznajući mi nameru kraljevske vlade u pogledu valute, mi ne možemo u topi pogledu dati nikakve izjave. Ali kao što rekosmo, držimo da jedno možemo reći, naime, da je teško verovati da ćemo stupiti u inflaciju koja bi oborila dinar odnosno njegovu Кироупи snagu.
Kod naših nacionaliziranih dolarskih papira imali smo ove nedelje sledeće obračunske kurseve; za jedan dolar plaćalo se:
28 decembra 1934 43.6824. dinara
31 decembra 1934 43.6468 2 januara 1935 43.5509 :, 3 januara 1935 43.5500
Na pariskoj berzi koja je u poslednje vreme veoma Čvrsta naši su papiri u ојаупоте и porastu, izuzev 4% zajma 1895 godine, koji je pred Kraj godine popustio od 145— па
139.—; 5% funding-obveznice sw stabilizovane па kursu od 99.— 1 08——
26 XII 218 28:11 29 XII 4% 1895 сода. 145— 139— 13850 139.5% 1902 сод. IL. а -— | об 4:/:% 1905 god, — — 141— 149.472% 1909 од. 136 1936. 139——. [45 5% 1914 god. 144— ~ 150— ČP 150, 153.4:ј,% 1910 god. — =. | 1398. [231 4:12 1911 сод. 136. (41 139 140 7% 1931 сода. 194— „101.50 194. 196.5% fanding 1933 90.0 09850 | 98. 008
Tome ma suprot su naši papiri na Njujorškoj befzi u početku ove godine veoma labavi, kao što fo vidimo iz poslednje Tablice:
na dan 7%. Bler 83% Bler 7% Seligman 30 januara 23.50 24.— 35.50 293 februara 23.50 26.50 32.——38.50 28 marta 23.50—24.— „25. V6.. 37 3850 29 aprila 23:75 —24.— 25 26— J #40 _40.,50 29 maja 23.50—24.—. 24.50—26—— 4175 31 iula 23.95 24. 24 2550. 28. 35.29 avgusta 23. —24.— 2425—95. 3156 —3525 septembra 25.——26.50 26. tražnja · 381/s tražnjž 30 oktobra 29. 30.— 205/—311/o 33. 397/s 27 novembra 277/s5—281J „ 280. 31— 321/ „—4022 decembra 315/a—331|o | 325/s tražnja 36. 392 јапџата 1935 25:»—27— 25:/:—30.— 2418 tražnja
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 2
Na međunarodnom deviznom +ržištu je ova nedelja bila mirna, samo je švajcarski тапак „malo bio labaviji. Na ciriškoj berzi mofirale su 3 januara deviže sledeće kurseve: Amsterdam 208,7; London 15.13 (labavo), Berlin 123.90, Milano 26.38, Njujork 307.—, Paris 20.35, Ртао 1285 16. 4.
| Na beogradskoj deviznoj berzi obrt je iznosio 9.5 miliona prema 8.5 miliona u prošloj i.10.7 miliona u pretfprošloj nedelji. Najveći posao :mali smo u klirinenu sa Londonom za 3.74 miliona, u Beču za 3.35 miliona, Pešta 1.1 milion, Amsterdam 137 hiljada, Solun 122 hiljada, 202 hiljade u devizi Paris, Cirih 403 hiljade, Njujork 215 нада i t. d.
U našim privatnim klirinzima imali smo ove nedelje sledeće kurseve:
Pešta Madrid Beč Solin London 28 dec. 1934 875 5.60 515 | ____ 225 31 дес. 1934 dV | __ 8.15 — 224.50 2 јап. 1935 875. 8.15 — 22453 3 јап. 1935 837) ___-_ 8.15 30.50 224.50
Sve su devize imale stabilne kurseve, izuzev devize London, koja je popusta od 225.— na 224.50 i grčkih bonova, koji su poskupeli na 30.50.
Na beogradskom. privatnom- deviznom {ržištu osećalo se ove nedelje novo snaženje dinara. Švajcarski franak {e popustio na 14.70 do 14.77, deviza Paris je nofirala 300-— do 302.—, lira 390.— do 303.—, dolar 45.50, marka 18.25, Kč 185.— а ита 294.50. U Cirihu je bio kurs dinara 2.96 do 7.04.
ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА
— Новчано тржиште. Српска банка, први новчани зазод који је добио одобрење одгоде плаћања по чл. 6. Код овога завода приступа се само одгоди плаћања. Отпис дио= пичке главнице, дотично формирање нове на терет улагача, пе долази у обзир код њега. Слично јези код Градске штедионице, Стари улагачи Српске банке добивају 2.5% камата. Неки заводи ће мањим улагачима одобрити веће камате.
Касније долазе на ред они заводи, који предвиђају темељиту санацију. Наиме отпис губитака снижењем дионичке главнице и формирање нове на терет улагача. У том правцу најрадикалније иде Југославенска удружена банка ен је положај у том погледу толико олакшан што су вјеровници ужи пословни пријатељи, пак је с њима било лако постићи аранжман.
— Девизно тржиште, Нови министар финансија дао је неке олакшице у девизном промету. То је од јавности примљено веома повољно, јер тражити дозволе и за минималне износе сматрало се је шиканирањем. Очекује се да ће касније слиједити и јаче реформе, У првом реду да ће се највећи дио девизног промета одвијати по истим принципима по којима се данас одвија промет у шилинзима и енглеским фунтама и који одлично функционира. Данас кад је психоза сасвим друга него што је била пред 3 године, нема никакве опасности ако се заведе систем девизног промета. Поготово што би девизе и даље могао обављати само онај, који је у стању да потребу правда увозним уверењем и сличним документима.
па пвџинивопнкиноипзпвоипвивичишпинса у "=наанвнившашиннивиииивиницинанниннтинсавипквоваксониоишинна пппинивпинивипнинопинииниина
пп
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. :: ПРЕЂЕ | :
в. б.рим :со. :
п
Кил Ужејлова 50.
_ НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ
ЊБејршела вињета
4 Бов | e инининицих апапннивнишменнацнишкининниницилачишнинв иинмиваниннисшкиваниконнининпишнимнивиинишинимииининни gnmHBHHHBEHHHHHHHHHRHGHMBHH | +