Народно благостање

Страна 20

zama i dobrom držanju poslodavaca prema pomoćnomi osoblju; da se staraju o moralnom vaspitanju i opštem tehničkom i stručnom obrazovanju članova i pomoćnog osoblia prineđivanjem predavanja, izložbi, otvaranjem škola itd.: da vrše sve Tunkcije u vezi sa službenim ugovorima, poslovnim krijižicama; da organizuju izbrane sudove; da unapređuju privredne interese svojih članova savršenijim metodama rada priređivanjem izložbi; da potpomognu osnivanje privrednih preduzeća i privrednih zadruga; da daju državi i komori razne pOdatke i obaveštenja; da vode statistiku radnji i Domoćnog osoblja.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 2

Za komore u zakonu stoji: Za zastupanje intenesa trgovine, industrije i zanatstva postoje u celoj zemiji komore, koje su savetođavni organ državne uprave i samoupravnih vlasti po svim pitanjima u vezi sa interesima privrednih grana, pretstavljenih u njima. Komore imaju zadatak i da odobravaju osnivanje prinudnih udruženja i vrše kontrolu nad njihovim radom.

Između prinudnih udruženja i komora ne postoji razlika u pogledu osnovne IunkEcije. | jedno i drugo su staleške organizacije, Čiji je cili zastupanje i unapređivahje privrednih i profesionalnih interesa dotičnih Drivrednih redova (zanatlija, trgovaca i industrijalaca).

1 NEOPRAVDAN STRAH OD ORGANIZACIJE SELJAKA

Mi smo u „N. B.” (br. 50 od 1930 g.), pištći o potrebi osnivanja poljoprivrednih komora kod паз, Каzali da |e srbijanska, odnosno jugoslovenska demokratija imala neopisan strah od svake organizacije seljaka. Političari su smatrali da je opasno pustiti, da se seljaci organizuju po ma kakvom drugom kriteriumu, sem po partijsko-političkom iz bojazni od političke akcije, čime bi bile dovedene u opasnost postojeće роlitičke stranke.

Bilo je i takvih, koji su bili protiv organizacije seljaka, ne iz političkih razloga, nego iz bojazni da ova ne omogući hegemoniju seljaka. |

Mi smatramo da je strah bio neosnovan. Jugoslovenski, kao i ruski seljak, posmatra sve kroz prizmu ideologije, dok zapadno-evropski to: čini kroz onu lić-

HI ZAŠTO SU POTREBNE

U naslovnoj karikaturi na knjizi našeg urednika „Seljački kredit”, kaže seljak političaru da će se skoro proslaviti stogodišnjica — obećanja stvaranja ustanove za kreditiranje seljaka. To isto važi i za poljoprivredne komore, samo sa kraćim rokom. Od kako je u Srbiji donet zakon o radnjama (1910 g.), kojim je postavljena osnova profesionalnoj organizaciji, pitanje poljoprivrednih komora je stalno na dnevnom redu. Nebro{eno rezulucija je doneto. Srpsko poljoprivredno društvo ima u svojim rezolucijama stalnu tačku zahtev O osnivanju poljoprivrednih komora. Rađeni su mnogobrojni zakonski projekti, pa je 1930 g. od strane Ministarstva. poljoprivrede poslat jedan projekat na mišljenje zainteresovanim organizacijama, a bilo je mnogo napisa u štampi, pa i polemike.

Ne samo agrarne, nego i skoro sve industrijske zemlje, imaju poljoprivredne komore, iako seljaci ne pretstavliaju najvažniji privredni red.

Mi smo ranije u više mahova, pa i u našem programu za 1935 godinu, kazali da se državna ekonomska politika. može da vodi bez ikakve organizacije privrednih redova, ali to ne znači da ne treba osnivati poljoprivredne komore, naročito u sadašnjim prilikama.

Kod današnjeg stanja privredne organizacije, kao što smo rekli u mašem programu, kod mas se stvara lažna slika o raspoloženju javnog mišljenja prema pojedinim privrednim granama. Svim ostalim privrednim redovima date su organizacije, biroi, sekretari, doprinos i sledstveno vika. kroz novine i zborove, samo ne seljaku, kao majvažnijem. Nedavno su održane po celoj zemlji zanafske nedelje, kojima je štampa posvetila veliku pažnu, i to sa parolom: „Snažan zanatlijski stalež je osnov narodnoga blagostanja”. Da po-

nog interesa. Za primer ovog našeg tvrđenja može da nam posluži biv. Radićeva stranka, koja je bila seliačka samo po nazivu i glasačima. Ona je bila čisto politička stranka, a nikako klasno-staleška.

Za srpske seljake postoji još jedna značajna oko!nost. Naime, njihovo shvatanje države, koju oni smatraju kao svoju. Srpski seliak je vlastitom snagom i borbom stvorio državu, posle vekovnog robovanja, 510 je redak slučaj. U mnogim drugim zemljama, seljaci, živeći pod jarmom feudalnog sistema, smatrali su državu kao nešto strano i nametnuto, te svoje interese nisu nikad mogli da izjednače sa državnim. To pak nije slučaj sa našim seliakom, koji je uvek državu smatrao svojom, a kad bi se pojavio sukob stavio bi državne interese nad lične.

POLJOPRIVREDNE KOMORE?

stoje seljačke organizacije ovakva jedna neistina ne bi mogla biti propovedana. Samo je snažan seljački stalež osnov narodnoga blagostanja. Uz to dolaze i razlozi socijalne pravde. Naime, da seljaci, koji pretstavljaju tri četvrtine stanovništva, nemaju, bar, ono što imaju idrugi redovi.

Problem poljoprivredne preorijentacije, kao posledica oštre agrarne krize, je aktuelan i važan.· Za tako dalekosežan poduhvat od velike bi koristi bila organizacija seljaka. у

Razvoj događaja izneo je u poslednje vreme па | dnevni red i pitanje odbrane poljoprivrednika kao potrošača. Tako su slovenački industrijalci obuće poveli vrlo živu akciju u cilju izdejstvovanja zakonske zabrane nošenja presnih opanaka ipod izgovorom, kome se kneževina Srbija pre GO godina grohotom smejala, da su nezdravi, jer je očigledno da takav zahtev treba da primora seljaka da nosi robu gospode industrijalaca.

Iskustvo Nemačke i ostalih zemalja pokazalo je da su poljoprivredne komore najuspeliji organi agrarne politike. Pišući o organizaciji i radu nem. poli. komora mi smo rekli, da nema toga državnoga 'nadleštva ni ureda, koji mogu da izvode mere na unapređenju poljoprivrede, kaoi što je to slučaj sa polj. komorama, fe je i zbog toga njihovo osnivanje neophodno potrebno.

Zadatak poli. komora, kao što je to već konstatovano u jednom projektu, jeste da štite interese poljoprivrede i zemljoradnika, i да stvaraju bolje pogodbe za unapređenje poljoprivrede i seoskog: gazdinstva, usavršavanjem polj. tehnike, davanjem pravca polj. proizvodnji, štručnim uputstvima i stručnim radom preko spremnih činovnika.

гене