Народно благостање

5, јануар 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 21

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У бр. 23 објавили смо чланак о бројном стању нашег чиновништва и његовом учешћу социјалном _ продукту У 1933/34 буџет. години. Пошто је сада Министарство финансија објавило преглед за 1934/ 35 заједно са подацима о особљу градских и сеоских општина, то можемо да употпунимо горњи чланак тачним подацима о општинским чиновницима и да утврдимо промене у текупој буџетској години. Ми смо нашли да je 428.600 лица примало сталан приход од државе и самоуправа, плату, пензију, потпору и инвалилу.

Округло 460.000 државном и самоуправним -бупетима у

лица на.

До броја општинских службеника дошли смо дедукдивним путем, делећи вероватну просечну плату са сумом личних расхода. Стање добијено на овај начин показало се мањим од фактичног. Општинских службеника и часника било је у 1933 години 66.224 а заједно са државним служоеницима, пензионерима и: осталим лицима која примају од државе у 1934/35 год. има свега 459.693 лица. Ако претпоставимо да 80% ових лица живе у домаћинствима, која по државној статистици, имају просечно по 5 чланова, онда укупан број лица, која живе од јавне руке износи око 1.9 милиона или 13.2% укупног становништва.

Број државних чиновника (урачунати каплари, жан-

_дарми и радници код Министарства саобраћаја и Министарства шума и рудника) у буџетској 1934/35 смањио се према претходној години за 2011 (са 207.130 на 205.119) и то: министара и банова 4, приправника 2.234, званичника 103, служитеља 2209, контрактуалних и хонорарних службеника 1196, неразврстаног особља 3, подофицира, каплара и жандарма 900. Повећање имамо код категорисаног чиновништва за 2.829 и код официра и чиновника војнога реда за 429. Број државних чиновника код банских управа повепао се са 43.685 на 44.421, државних пензионера и лица која живе од признања и др. са 60.402 на 62.093. Код личних инвалида имамо смањење са 17.596 на 17.593, породичних инвалида са 53.192 на 51.787, бановинских пензиовера са 699 на 696, бановинских службеника са 11.878 на

11.800. Укупан број горе наведених лица у 1934/35 био je

393.469 према 394.582 у 1933/34, те показује незнатно 'смањење од 1113 лица. Из овога можемо закључити, да је у погледу бројнога стања државних службеника наступила стагнација.

Стање општинског особља и пензионера изгледа свако: 75 градских 4318 сеоских општина.

Часништво 189 _ 13.472 Службеници 14.834 32.504 Пензионера 3.527 1.698

Укупно 18.550 47.674

Код градских општина однос општинског особља према броју житеља је неједнак. На 10.000 становника долази особља: код управе града Београда 157.34, у моравској 62_новини 02.39, дравској 69.32, савској 64.05, зетској 64:03, дунавској 58.69, приморској 57.72, 51.38 и врбаској 37.79. Ова неједнакост последица је веће или мање развијености општинских предузећа, Број особља

на 10.000 становника код сеоских општина креће се између '

12.50 (у врбаској бановини) и 61.99 (дунавска бановина).

Док је у 1933/34 државних и бановинских пензионера, инвалида и др. било 131.889, у 1934/35 њихов број се попео на 132.129. Њихово процентуално учешће у укупном

вардарској 54.09, дринској.

броју пати и бановинских службеника, пензионера и т. д. повећало се са 307% нај 33.51%.

Наступиле су такође и извесне промене у подели по групама. Апсолутни и релативни пораст имамо код ТУ, у, VI a УП групе, а опадање код 1Х и Х групе, приправника и контрактуалних и хонорарних службиника.

Лични расходи у буџету 1934/35 били су 5.142.9 мил. дин. или 210.6 мил. односно 4.27% више од оних у. 1933/34. Њихов удео у укупном буџету расхода био је 49.5% према 52.8% у 1933/34. У бановинским буџетима лични расходи повећали су се са 184.6 на 195.07 мил дин. или за 5.6%. Процентуално учешће личних расхода у бановинским буџетима износи 36.4%.

Код 75 градских општина. у 1933 принадлежности особља и пензионера изнеле су 309.8 мил. дин. Од овога је отпало: 6.5 мил. дин. на 189 часника (просечно на свакога 34.740 дин.); 256.27 мил, дин. на 14.834 службеника или просечно 17.276 динара. Просечне годишње принадлежности часника у великим градовима у 1933 биле су: Љубљана 120.000, Загреб 169.700, Осијек 114.000, Сара-

јево 64.000, Цетиње 37.305, Крагујевац 44.400, Ниш 49.400,

Скопље 70.000, Београд 208.586 и т. д. Укупне личне принадлежности код 4318 сеоских општина изнеле су 251457л100. Од овога 13.472 часника примило је 32.322.118 дин. или просечно на једнога непуних 2.400 дин.; 32.504 службеника примило је 201.789.297 дин. или просечно по 6.208.

Ако посматрамо личне расходе градских општина према броју њиховог становништва, можемо констатовати велику разноликост. Ови највише оптерећују становнике управе града Београда (976 дин.), затим долазе градови дравске бановине са просечним оптерећењем од 248 дин. по становнику, потом градови савске бановине са 156 дин., дунавске 131, моравске 115, дринске 111, приморске 92.50, врбаске 84, зетске 93 и вардарске 68 динара. Код сеоских општина личне принадлежности просечно оптерећују једног становника: у дунавској бановини 37:10, савској 23, вардарској 21.20, приморској 17.80, зетској 17.40, дринској 11.90, врбаској 9.60 и дравској 8.60 дин.

Od jednog većeg novčanog zavoda u provinciji dobili smo sledeći interesantan podatak o tome kako funkcionira zakon o. zaštiti seljaka.

Prva je grupa ona, koja bez obzira na odgovarajuće povlastice, dobivene, dosadašnjim Uredbama, redovno svaka tri meseca (o fekućim rokovima) regulisava svoje obaveze, kad samo sa odgovarajučom kamatom, a kad i sa izvesnom olplatom: „Grupa valjanih i čestitih domaćina, koja ne želi da živi na”fdđ račun, koja o svojoj reči i obrazu vodi strogo. računa. Zaduženja je činila u čisto produktivne ciljeve, Bilo da kupi stoku, da opravi i dopravi zgrade i ostalo, bilo da dokupi izvestan deo imanja nepokretnog ij 5)

izraženo. u procentima veličina ovakvog našeg potra-

živanja pretstavlja do 40% celokupnog zemljoradničkog dugovanja. ? 5

Zakon o zaštiti seljaka tu ' praksi

Druga je. grupa bnih даутика zemljoradnika, čija su dugovania zamrzla još prvih dana 1932 godine ı tako i danas stoje. U većini ovu grupu pretstavliaju oni zemljoradnici, koji se u politici više ističu i naravno od ove očekuju kakve lične koristi. Veličina njihovog današnjeg dugovanja izražena u procentima kod našeg zavoda pretstavlja nešto više od 60% celokupnog zemljoradničkog dugovanja.