Народно благостање

· Страна 36

становника. У Североамеричким државама долази по један лекар већ на сваких 800 становника, у Норвешкој на сваких 1000, у Грчкој wa: 1.700, a ми у Југославији имамо просечно по једног лекара на сваких 2.800 становника. Кад се зна да од наших 5.100: лекара има у Београду 750 (но | на 330 становника) и да је и у другим нашим градовима слично. стање, биће сасвим јасно: како је очајно стање у унутрашњости, по селима, где је број лекара врло: мален.

О" организацији санитетске службе у поглаварству престоничке ошнтине Лекарска комора. за Београд, Земун и Панчево, која би требала да буде најкомпетентнија, каже између осталог и следеће: „Сиромашни грађани остављени су без основне: неге и помоћи у најкритичнијим моментима, када се налазе на прекретници између живота · и смрти... — Нрва помоћ је у потнуном расулу и не располаже се најосновнијим санитетским нпотребама за спасавање тешко оболелих болесника. Мнеоти смртни случајеви, који су се могли избећи, наступили су ... Надзор над животним намирницама. врши се непотпуно. и површно, услед; чега су све чешћи. случајеви тровања разним потреба-“ ма: за исхрану становништва. Нас моментано: не интересује- питање кривице. То је сасвим споредно. Важна је констатација, да се у Београду остављају без „основне неге и помоћи“ болесници који се налазе на „прекретници између живота и смрти". Како ли у појединим случајевима изгледа лекарска помоћ, која се пружа лакшим болесницима, на пример — полно оболелим. Санитетска служба је овако организована у Београду, где је најцача и контрола власти и контрола јавности. У унутрашњости мора бити много горе, јер је сасвим природно — контрола слабија а и општине располажу са мање средстава.

Јасно је према томе, да с обзиром на сразмерно. мали број лекара и на недовољну организацију. санитетске службе, нисмо спремни за вођење ефикасне борбе предвиђене Законом о сузбијању полних болести. Показале су се и друге тешкоће. Г. др. Драг. Стојшић указао је недавнс у „Лекару" (Бр. 160. од 15 новембра 1934) на једну, која је врло важна. У питању је обичај отмице девојака, који је још увек прилично раширен. У таквим случајевима до званичног венчања не долази одмах. То је толерисала и црква и држава. Према законском пропису мушкаран мора у току последњих 10 дана пред венчање узети лекарско уверење. Ако га не добије, дивљи брак се продужује и без лекарског уверења. Законом о сузбијању, полних болести фаворизују се и иначе дивИ бракови, јер се многи решавају на закључење дивљег брака, ако постоје сметње за званични. Закон о сузбијању полних болести имао је за циљ не само чување народног здравља, већ и заштиту морала. Међутим, као што се види, штитећи морал на једној страни, он неповољно делује на другој страни.

Жељени успех се није показао ни у погледу проблема проституције. Опште је мишљење да проституција претставља један од најглавнијих извора полних болести. По 5 8 новог закона она је кажњива, па је према томе не би смело да буде.

Међутим, шта се види» Неконтролисана прости- |

туција заменила је контролисану, па је омогућено да полне болести узму још већи мах. Ово велико

~ НАРОДНО

SJENPOCTANEEE Бр: 3 социјално зло постојаће и даље, догод буде сиротиње и беде, бедних станова, алкохолизма, разорених породица и нерешених социјалних питања, па можда и после тога, јер данас у науци још није прочишћено питање:-ео „рођеној проститутки“, у смислу како ва подразумева Ломброзо. Кад би се хтела уклонити проституција, требало би онемогућити још: много штошта у данашњем животу, јер провоцирајућих елемената има на сваком кораку. Закон о: сузбијању полних болести — овакав, какав је — није могао ни овде да испуни свој коначни и идеални циљ.

Предвиђене су и казне за нелечење и преношење заразе, али се у већини случајева циљ ипак не постиже, јер виновник долази пред судију саMO нукиме случајем.

У пракси се показало да наш Закон о: сузбијању полних болести има врло много недостатака. Само у малом броју случајева: има- он свој резон д' етр. Изигравање и непоштовање закона. је много: чешће. Од тога трпи и државни углед, + постеји рђаве. дејство и на развијање правне свести. Кад појединци виде да остају без казне, и поред кривице по овом закону, они ће често бити на-. ведени на непослушност и према другим законима.

Најзад; за ефикасно спровођење овог закона требало: би и много новаца. Држава и ошитине, сразмерно; већ. доста троше, али ни то није увек довољно. Међутим, због тешких привредних прилика, више се од њих не може ни захтевати. М за: оболеле лечење је скупоцено, а врло је често- неизводљиво- — чак и онда, када је бесплално.

Против циља који. има закон нико: не може да има. ништа, јер. су у нитању опасне болести које подривају основе читавог друштва. Ради се и о крупном државном, интересу у погледу хигијене и. јавног морала, па је државна интервенција. сасвим разумљива. Међутим, проблем је у томе да се нађе што правилније решење, које би узело: у обзир. с једне стране: резултате до којих је дошла. наука, а с друге стране стварне. могућности. данашњице. Применом закона о сузбијању полних болести показало се, да се није водило. довољно рачуна о свима околностима.

Као што смо видели, постоје извесне околности које се овим законом не могу сузбити; извесне законске одредбе изигравају се, било од стране оболелих, било од стране једног дела лекара; организација за пружање помоћи није довољна, а нема ни потребних материјалних средстава за њено усавршавање. Несавесни могу закон лако изиграти, а за савесне није ни потребан. За њих претставља напаст или прост порез у корист лекара. Како лекари нису ни савеснији ни несавеснији од других друштвених редова, болесни имају често могућност избора између скупоценог лечења и скупоценог уверења. Шта више, због непоузданости метода за утврђивање дијагнозе, у појединим случајевима могу и здрави да буду препуштени на милост и немилост несавесним лекарима. До чега нас може довести овакав закон показује и напред цитирано мишљење Главног санитетског савета, које се. противи учењу признатих претставника науке.

Због тога је потребно што пре укинути овај закон и донети други који Be, водећи. рачуна о данашњим могућностима, ослободити народ од пореза у корист савесних и несавесних лекара.